BEOGRAD- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a time i uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju. Međutim, Vučić je istakao da je jasno rekao šta ne može da prihvati. „Prvo da vidimo šta će da bude, jer oni ne mogu da prenebregnu nešto o čemu su sa mnom razgovarali. Posle svake njihove posete, posle samog Ohrida, izašao sam i jasno rekao šta je to što prihvatamo, a šta ne možemo da prihvatimo, jer je i moja usmena eksplicitna izjava stav države i preko nje ne može da se ide“, rekao je Vučić. On je naglasio da je i poslanicima u Skupštini Srbije rekao da ne dolazi u obzir prijem Kosova u Ujedinjene nacije, navodeći da je o tome obavestio „Francuze, Nemce, Italijane, sve Evropljane“. „Svi sve znaju“, naglasio je predsednik Srbije. Vučić je rekao da dve zemlje „snažno guraju“ da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog procesa. „Nije moje da sada govorim koje dve zemlje to guraju snažno, nisam siguran da li i drugi to žele, pa ćemo da vidimo“, kazao je Vučić.(6. decembra )
Lajčak u Bundestagu razgovarao o dijalogu Beograda i Prištine, narednim koracima
BRISEL- Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak razgovarao je sa predstavnicima Odbora za poslove EU pri nemačkom Bundestagu o novom podstreku proširenju Unije, stanju dijaloga i narednim koracima. Lajčak se zahvalio Nemačkoj na podršci njegovom radu i evropskom putu Zapadnog Balkana. Ranije danas, Lajčak je objavio da je pri GLOBSC-u razgovarao o dinamici i trenutnim odnosima Evropske unije i Zapadnog Balkana, kao i novom talasu proširenja.(6. decembra)
Žiofre: Izvoz Srbije u EU u poslednjih 12 godina porastao šestostruko
BEOGRAD- Ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji Emenuele Žiofre ocenio je da je Srbija imala velike koristi od trgovine sa EU i naveo da je izvoz Srbije u EU za 12 godina porastao skoro šest puta. „Vrednost godišnjeg izvoza Srbije u EU porasla je sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. godini na nešto manje od 18 milijardi evra u 2022. godini. To je skoro šestostruki rast u periodu od dvanaest godina. Smatramo da ova i druge brojke moraju biti poznate srpskoj javnosti“, rekao je Žiofre. Kako se navodi u saopštenju EU Info mreže, robna razmena između EU i Srbije godinama je u stalnom porastu, a prošle godine je bilateralna trgovina dostigla ukupnu vrednost od skoro 40 milijardi evra. EU je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije zaslužan za 58,7 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije u 2022. godini, sa sličnim procentima koji se nastavljaju godinama. Što se tiče trgovine poljoprivrednim proizvodima, Srbija ima suficit u odnosu na EU, koji je u 2021. godini dostigao svoj istorijski maksimum od 688 miliona evra. Tržište EU tradicionalno predstavlja najznačajniju izvoznu destinaciju za srpske poljoprivredne proizvode sa više od 50 odsto ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije u EU prethodnih godina, što je nastavak višegodišnjeg trenda. Kompanije iz EU su daleko najveći strani investitori u Srbiji sa oko 60 odsto ukupnih direktnih stranih investicija registrovanih u periodu od 2010-2022. godine, što znači da više od 20,5 milijardi evra investicija dolazi iz EU u periodu od 2010-2022. Kompanije iz EU direktno zapošljavaju oko 300.000 ljudi u Srbiji, dok je indirektno mnogo više građana Srbije zaposleno u malim i srednjim preduzećima u Srbiji, koja sarađuju sa investitorima iz EU kao njihovi dobavljači ili klijenti u različitim lancima vrednosti. Ovi i drugi podaci o trgovini su u središtu bilbord kampanje koju je Delegacija EU nedavno pokrenula širom Srbije, navodi se u saopštenju.Bilbordi ilustruju veliki značaj koji EU ima Srbiju u poređenju sa drugim trgovinskim partnerima i nalaze se na 42 lokacije širom Srbije.(6. decembra )
Više od 70 odsto gradjana EU veruje da je članstvo u evropskom bloku korisno
BRISEL- Istraživanje koje je uoči predstojećih evropskih izbora naručio Evropski parlament pokazalo je da više od 70 odsto građana veruje da je „članstvo njihove zemlje u EU korisno“. Ispitanici su naveli brojne razloge, ali najčešće da EU održava mir i poboljšava saradnju između zemalja. „Rezultati istraživanja su pokazali da je imidž EU među građanima stabilan od marta 2023. godine sa 45 odsto onih koji imaju pozitivnu sliku, 38 odsto ima neutralan stav, a 16 odsto negativan stav“, navodi se u zaključku danas objavljenog izveštaja. Kada je reč o zainteresovanosti za glasanje na evropskim izborima sledeće godine, 68 odsto ispitanika je potvrdilo da će verovatno glasati, što je za pet procentnih poena više nego pre pet godina. „Više građana je zainteresovano za evropske izbore 2024. godine nego za one 2019. godine i najavljuju da će glasati“, navodi se u izveštaju, ali se predočava da je odnos prema ekonomiji negativniji kod većine Evropljana koji očekuju pad životnog standarda sledeće godine.(6. decembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.