Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.PARIZ – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u Parizu, gde je učestvovao na Mirovnom forumu, imao veoma dug i iscrpan razgovor sa belgijskim premijerom Aleksandrom de Kroom, kao i da je jedna od glavnih tema bila KiM. On je rekao da su takvi forumi veoma važni da se razgovara, ali da će Srbija uvek da brani svoje interese. Vučić je podsetio da Belgija postaje predsedavajuća članica Evropske unije od 1. januara 2024. godine. „Oni se pripremaju za taj period i razume se da će se baviti i Zapadnim Balkanom, regionom iz kojeg mi dolazimo, i zainteresovani su bili za kosovsko-metohijsku situaciju, ali i svi ostali“, rekao je Vučić. Međutim, kako je istakao predsednik, tema koja i u Parizu dominira je Gaza i izraelsko-palestinski sukob, a ponegde neko spomene i ukrajinsku krizu. „Videli smo da su gotovo svi govorili, kao i gosti koji su dolazili iz Libana i svih drugih delova sveta, o stradanju dece na tom području i da je u fokusu bio život. Tako da smo mi, da li je to dobro ili loše, ipak negde malo skrajnuti u ovom trenutku“, rekao je Vučić. Vučić je naveo da je razgovarao i o evropskim integracijama sa belgijskim premijerom i da je to veoma važno, ali da to zavisi od raspoloženja u EU. „Hoćemo li mi sledeće godine ili one tamo godine postati članica Evropske unije? Nećemo. I to nema veze sa nama, to nema veze ni sa kim. To ima veze sa raspoloženjem u EU. Prva je Francuska, koja želi drugačije da se postave odnosi unutar same Unije, da bi razmišljala o tome. Ja ne mislim da je to za nas sve posebno loše. Mislim da je dobro da razgovaramo o stvaranju jedinstvenog ekonomskog tržišta, da u tome učestvujemo, da dobijemo zelene takozvane propusne linije za naše kamione, da ne moraju da čekaju na granicama, time bi značajno smanjili svoje troškove“, rekao je on. Vučić je podsetio i da je nedavna poseta Ursule fon der Lajen veoma važna, jer Plan rasta za Zapadni Balkan donosi šest milijardi evra, a da bi više od dve milijarde trebalo da pripadne Srbiji. „Dakle, vidimo šta je to još što možemo dobiti, što je to što još mi možemo da učinimo, naravno, želeći sebe da menjamo u pozitivnom smeru, ali uvek čuvajući naše nacionalne interese i čuvajući i naše tradicionalne prijatelje, ne okrećući im leđa u prvoj sekundi kada nam nije lako ili kada nam je teško, a da opet državu Srbiju nijednog trenutka ne ugrozimo. Nije nam laka pozicija, ali zato su ovi razgovori od izuzetnog značaja“, dodao je on. U izveštaju EK ocenjeno je da je Srbija napredovala u određenim oblastima, a predsednik je ranije prokomentarisao da Srbija ide ka evropskom putu, ali da vodi računa o svojim interesima i da ima i prepreka na tom putu i da se one odnose pre svega na KiM i odnos prema Rusiji. „Dve su ključne stvari, jedna je Kosovo i Metohija. Mi smo jedini koji imamo to posebno poglavlje 35. A druga stvar je usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, odnosno uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Ja to nikada nisam krio. Čak kad su oni fini, videli ste da je Ursula von der Lajen bila zaista ljubazna i pristojna u Beogradu i nije htela ni da kaže uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, nego je to onako diplomatski rekla – odnos, što valjda znači izjednačavanje u spoljnoj politici. Da prevedem ja to, naravno, da sam sam rekao i to pred njom – to je uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i oni će na tome razumljivo nastaviti da insistiraju“, rekao je on. Vučić je istakao da smo do sada uspevali da čuvamo svoju politiku i da budemo samostalna i nezavisna država. „Jer ja sebi neretko postavim jedno pitanje. Ako mi moramo u svemu da budemo isti kao svi, a šta će nam onda uopšte država, šta će nam vlada? O čemu mi da donosimo odluku? O čemu građani Srbije da donose odluku“, istakao je Vučić. (11. novembra)
Žiofre: Srbija ostvarila napredak u ekonomskoj sferi, nalazi se na dobrom mestu
BEOGRAD- Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre je izjavio da je Srbija ostvarila najveći napredak u ekonomskoj sferi, kao i da se nalazi na dobrom mestu kada je reč o procesu proširenja Evropske unije. U intervjuu za Tanjug on je rekao da je trenutak da se svi napori koji su se do sada ulagali ubrzaju i intenziviraju. „Potrebno je da imamo jednu kolektivnu ambiciju zarad bržeg postizanja cilja. Imamo plan rasta za Zapadni Balkan. Evropska unija želi da vidi da se stvari ubrzavaju, pogotovo kad na sve to gledamo iz geostrateškog ugla. Potrebno je da ujedinimo ceo kontintent i zajedno idemo dalje. U poslednje vreme ima dosta frustracije zbog procesa proširenja, ali mislim da je ovo odlična prilika za celokupan Zapadni Balkan koji može sa novim planom da iskoristi priliku da brže sprovodi reforme i brže ide do svog cilja. Sada je, kada je objavljen godišnji izveštaj, na novoj vladi i novom parlamentu koji će biti izabrani da uzmu ovaj izveštaj i bace se na posao“, rekao je Žiofre. On je naveo da je Srbija najviše pomaka napravila u oblastima kao što su funkcionalna tržišna ekonomija, polje energetike i infrastrukture. „Sada se završava izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske koji će obezbediti dodatnu diversifikaciju gasnog tržišta. Imamo razdvajanje delatnosti u gasnom segmentu, što je omogućeno novim zakonom o energetici. Izvestan napredak je postignut u reformi pravosuđa gde imamo usvojenih pet zakona, nakon čega su kreirane odgovarajuće institucije“, rekao je Žiofre. Poručio je da sada fokus treba da bude na intenziviranju reformi, posebno u oblastima poput borbe protiv korupcije i suzbijanja organizovanog kriminala. „Radi se na izradi strategjie za borbu protiv korupcije koja u sebi treba da sadrži preporuke Saveta Evrope i GREKO-ove preporuke. To spada u prelazna merila za poglavlje 23. Pored toga, moraju da se poboljšaju rezultati u istragama koje se vode u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala, da se poboljšaju rezultati u slučajevima zaplene imovine stečene kriminalom i korupcijom. To je važno za evropski put, ali i za svakodnevni život građana, za privredu uopšte, kako bi bila manje izložena svim tim izazovima koji postoje“, istakao je Žiofre. Šef Delegacije EU u Srbiji je naglasio da Srbija mora da se fokusira i na usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije. „Nažalost, tu ove godine nema nikakvog napretka, nakon prošlogodišnjeg nazadovanja koje je bilo zabeleženo. To ostaje važno pitanje. Potrebno je da se Srbija uskladi sa deklaracijama, merama i sankcijama koje evropske institucije donose i da Srbija, na taj način, pokaže da stoji sa nama u ovim teškim vremenima“, rekao je Žiofre. On je dodao da nova vlada i parlament treba da stvore „novu mašineriju“ kako bi se ubrzale reforme, kako tehničke, tako i one manje tehničke. „Govorimo o najrazličitijim oblastima – poljoprivredi, energetici, dekarbonizaciji, zaštiti životne sredine i kreiranju lakših uslova za poslovanje. Potrebne su akcije na svim frontovima i zato je bitno da nova vlada istovremeno deluje na svim tim poljima“, naglasio je Žiofre. Govoreći o klasteru tri koji se odnosi na konkuretnost i inkluzivni rast, Žiofre je rekao da je Evropska komisija treći put zaredom u ovogodišnjem izveštaju konstatovala da je njegovo otvaranje tehnički spremno. „Međutim, to je sada zemlje članice da li on treba da se otvori. Sa jedne strane, imamo tehničku spremnost koja će se razmatrati, ali zemlje članice će takođe razmatrati ovo pitanje i doneti odluku posmatrajući politički kontekst, realizaciju svih neophodnih reformi u oblastima koje sam pomenuo, od onih najosnovnijih koji se odnose vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na ekonomske aspekte. Tu je i napredak u dijalogu i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kao i pitanje spoljne politike koje je izuzetno važno za zemlje članice, pogotovo u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. To su sva pitanja koja će se u Briselu u narednom periodu razmatrati kako bi se donela odluka o tome šta dalje“, rekao je on. On je rekao da su građani zainteresovani za prosperitet, mir i stabilnost, te da je to ono što Evropska unija želi da obezbedi svojim, ali i građanima u zemljama kandidatima. „Svi ti termini – klasteri, poglavlja, prelazna merila – nisu bitni običnim građanima, koliko je bitan kapacitet svake države da iznese reforme i pokaže građanima jasan signal da može da ide dalje. Sada imamo plan rasta koji će pomoći da se stvore nove prilike i mogućnosti da sami građani vrlo konkretno osete sve prednosti i koristi od članstva i pre članstva“, rekao je Žiofre. Dodao je da je plan rasta ozbiljan plan kojim se teži ka ubrzanju reformi, ali da je sada na Evropskom savetu i Evropskom parlamentu da ga usvoje. Istakao je da se plan zasniva na četiri stuba – integraciji tržišta Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište Evropske unije, integraciji privreda zemalja Zapadnog Balkana unutar samog rediona, kao i na reformama i finansijama. On je naveo da je potrebna integracija Zapadnog Balkana jer su privrede pojedinačnih zemalja male i fragmentirane, kao i da bi integracija doprinela povećanju BDP-a svake privrede za 10 odsto. Govoreći o finansijama, Žiofre je rekao da će, za razliku od IPA fondova, isplata novca iz novog plana rasta zavisiti od sprovođenja reformi. „Plan rasta je vredan šest milijardi evra i obuhvata dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde evra koje se odnose na povoljne zajmove. On obuhvata period od 2024. do 2027. godine. Sav taj novac i intenzitet pomoći po glavi stanovnika koji bi Zapadni Balkan mogao da dobije biće na sličnom nivou kao što zemlje članice dobijaju po glavi stanovnika iz svojih kohezionih fondova. Novac će se isplaćivati zavisno od napretka u reformama. Kako se one budu sprovodile, tako će dolaziti i do isplata novca pojedinačnim zemljama“, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji. On je naveo da je takav model primenjen i nakon pandemije korona virusa prema zemljama članicama. „Dogovorene su reforme koje treba sprovesti, definisani su uslovi i kako je koja zemlja članica ispunjavala reforme, tako je iz paketa dobijala pomoć. Što se tiče Srbije, uslovi su sprovođenje reformi i napredak u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Priština“, rekao je Žiofre. On je ukazao da je dijalog Beograda i Prištine deo pregovaračkog okvira od samog početka, a da je suština normalizacija odnosa. „Sada treba da usledi implementacija svih obaveza koje su ranije dogovorene u različitim sporazumima. To podjednako važi i za Beograd i za Prištinu. Priština mora da formira Zajednicu srpskih opština, dok Beograd ima niz stvari koje mora da uradi. Mi smo u prethodnih godinu dana imali vrlo težak period koji je bio pogođen najrazličitijim krizama. Imali smo i izbore i napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, nasilne incidente, Banjsku. Ono što očekujemo sada je da počinioci ovih zločina budu privedeni pravdi. Očekujemo to, ali i da se sprovedu druge obaveze, ne samo zarad napretka u procesu dijaloga Beograda i Prištine, već i zarad boljeg života građana“, istakao je Žiofre. Odgovarajući na pitanje o izjavi predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da je potrebno da Srbija „defakto“ prizna nezavisnost Kosova, šef Delegacije EU u Beogradu rekao je da njen stav predstavlja i stav Evropske unije koji je vrlo jasan. „Želimo da vidimo normalizaciju odnosa u praksi, u činjenicama i konkretnim akcijama. Sve to će dovesti do normalizacije odnosa. To su želje predsednice, ali i svih evropskih institucija. Mi smatramo da je samo kroz dijalog moguć evropski put. Moramo da nađemo način kako da prevaziđemo nasleđe prošlosti, kako da ojačamo demokratiju i kako da normalizujemo odnose“, rekao je Žiofre. Govoreći o godini 2030. koju je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel spomenuo, Žiofre je naglasio da je to godina kada Evropska unija treba da bude spremna za proširenje, ali i kada same zemlje kandidati treba da budu spremne za članstvo. „Njegova izjava predstavlja poziv na akciju za zemlje članice i institucije. U međuvremenu su došle preporuke kako dalje. Sada je lopta u terenu zemalja kandidata. Ovo je prilika da se zaista uradi posao koji treba da se uradi, da se odlučnije ide u sprovođenje reformi, da se dodatno izgrade kapaciteti, kako infrastrukturni, tako i institucionalni, da se dodatno usklade politike i da Srbija jasno pokaže kuda želi ide. Mislim da je sada neophodno više energije kako bi se što pre stiglo do cilja“, rekao je Žiofre. Na pitanje o tome da li u Evropskoj uniji postoje institucionalni okviri za proširenje, rekao je da su razgovori o tome već počeli. „To je jasan pokazatelj koliko su zemlje članice ozbiljne kada govorimo o ovom proširenju. Čuo sam od predsednice Evropske komisije, ali i drugih evropskih lidera kako govore da unutrašnje reforme ne smeju da odlažu proces proširenja. Moramo da pripremimo podjednako i buduće članice za članstvo, kao i zemlje članice za dalje proširenje“, poručio je Žiofre.(10. novembra)
Miščević:Izveštaj EK dokument koji prave stotine ljudi i to ne preko noći
BEOGRAD- Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da je Izveštaj Evropske komisije (EK) o Srbiji za 2023. dokument koji prave stotine ljudi i to ne preko noći i za mesec dana, već kroz godišnje praćenje svega onoga što se radi u zemlji. „Od 2021. i ambasade država članica šalju svoje izveštaje kao prilog za godišnje izveštaje, ali prikupljaju se i informacije od organizacija civilnog društva, kako nacionalnih tako i međunarodnih i tada dobijamo jedinstven izveštaj“, kazala je ona privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS). Miščević je navela da je Izveštaj EK struktuiran tako da se najpre iznesu ocene napretka jer, kako je naglasila, to nije pohvala vladi, već pohvala čitavom društvu, posebno ljudima koji su na tim reformama radili. „Naš zadatak je da prođemo kroz preporuke, da ih pogledamo i vidimo šta možemo odmah da radimo, ali ne zbog bolje ocene, nego zbog nekakvog napretka, u ovom slučaju poslovne zajednice“, kazala je ona. Ministarka za evropske integracije je navela i da se na nekim preporukama već radi, precizirajući da su to akcioni planovi i strategije koje se odnose na stepen usklađenosti kvaliteta, odnosno AKA sporazum. „Nismo uspeli da taj plan usvojimo, zato što smo imali dosta problema oko definisanja kapaciteta koji su neophodni za implementaciju, tako da će to biti prvi plan ili prva tačka za novu vladu“, dodala je ona. Kada je reč o javnim nabavkama, Miščević je navela da još puno toga treba da se uradi u tom segmentu i da poštovanje pravila javnih nabavki ne treba da ide unazad, već samo unapred. „U oblasti oporezivanja veoma važnom segmentu za svaku poslovnu zajednicu, izveštaj pokazuje da ima napretka, ali je i njega kao i akciznu politiku, a to je poglavlje 16, neophodno je dodatno usklađivati sa pravom EU i na tome mnogo više raditi“, kazala je ona. Miščević je podsetila i da je Srbija postala deo programa jedinstvenog tržišta koji znači pomoć u razvoju preduzetništva, dodajući da je ostalo ipak još nekoliko stvari koje treba uraditi. „Ipak primećena je bolja veza između nauke i istraživanja poslovne zajednice i to je, čini mi se, jedna od lepih i važnih razvojnih stvari“, naglasila je ona.(10. novembra)
Fajon: EU poslala jasnu poruku da je ozbiljna u pogledu proširenja na Z.Balkan
LJUBLJANA – Evropska unija je Paketom proširenja za 2023. godinu poslala jasnu poruku da je ozbiljna u pogledu proširenja na Zapadni Balkan, kao i na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, izjavila je ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon. Ona je, povodom izveštaja o proširenju, koji je Evropska komisija predstavila ove nedelje, rekla da Slovenija pozdravlja Paket proširenja koji, prvi put, uključuje 10 zemalja. Ona je naglasila da je Slovenija uverena da će Evropa biti još stabilnija, sigurnija i prosperitetnija kada se proširenje završi. Ocenila je da proširenje EU na Zapadni Balkan i na zemlje na istoku nije samo u interesu EU i novih članica, već geostrateška neophodnost.(10. novembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.