Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da se mnogo toga menja u svetu i da će se tek menjati, da ne smemo da žmurimo na to, niti čak da čkiljimo i pravimo se da to ne razumemo, ali da bez obzira na to, cilj Srbije mora da ostane put u Evropu iz milion razloga, a pre svega da bismo živeli u demokratiji. „Mnogo toga se menja, a menjaće se tek. Naša politika mora da bude takva da idemo i razgovaramo u Briselu, Berlinu, Parizu, Rimu i svim centrima Beču, Budimpešti, Atini, Sofiji, Bukureštu, Zagrebu i Ljubljani i svim drugim, o tome kako da Srbija ide napred na evropskom putu, ali ne smemo da žmurimo, čak ni da čkiljimo na to šta se zbiva u svetu i pravimo se da ne razumemo“, istakao je Vučić. Kako kaže, velike se stvari pripremaju i ne bi sve te zemlje bez razloga ulazile u saveze i pokušavale da naštete dolaru koji je velika sila SAD. Vučić je istakao da nije glavna sila SAD tenk ili avion, već njihova ekonomija i dolar. „Ali, samo da niko ne potceni Ameriku, to je i dalje ekonomski najsnažnija zemlja koja ima najzdraviji ekonomski model. I uvek bih prihvatio pre njihov američki ekonomski model od modela država blagostanja severne Evrope, koji su ne uvek održivi. Amerikanci su strašno vredni ljudi, iako ih mi često potcenjujemo, njihova ekonomija je i dalje najača i zasluženo je dolar najjača valuta. Iako mnogi insistiraju na razlikama između Indije i Kine i njihovoj suprostavljenosti… , da li će biti promena u sastavu BRIKS-a ili ne u budućnosti, ako se dogovore o zajedničkoj valuti za pet ili 10 godina, tada je sve u svetu promenjeno i biće drugačije“, naveo je Vučić. Kaže da će tada neka nova pamet u Srbiji morati da gleda šta ćemo i kako, ukoliko nas do tada ne budu primli u EU. „Mislim da cilj Srbije mora da ostane put u Evropu iz milion razloga. Ljudi misle da im plate pripadaju po sebi, a ne razumeju da njihove plate dolaze od investicija i zavise od milion stvari u kojima smo duboko zavisni od Zapada. I moramo da radimo sa njima, a i dobro je da radimo sa njima, jer ne želimo da živimo u diktaturama, niti u despotijama, već u demokratijama u kojima niko neće da ubija političke protivnike ili da osudi nekog na 30 ili 40 godina robije jer mu je neko rekao da vodi lošu politiku“, istakao je predsednik. Kako je rekao, moramo, ipak, da pratimo i šta se zbiva na drugoj strani sveta. Podsetio je da je Kina prva pomogla Srbiji u epidemiji korone i da je sada drugi spoljnotrgovinski partner, dok je 2012. bila ko zna na kom mestu. Vidite kako su se stvari samo od tada promenile, dodao je Vučić.(11. avgusta )
Fronteks: Najveći broj migranata od 2017 na ruti od centralnog Sredozemlja ka EU
VARŠAVA – Srednji Mediteran ostaje najprometnija ruta ka Evropskoj uniji sa više od 89.000 otkrivenih prelazaka migranata u prvih sedam meseci 2023. godine, što je najveći ukupan broj na ovom pravcu za period od 2017, saopštila je danas Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu (Fronteks). Prema preliminarnim podacima u objavljenom izveštaju u prvih sedam meseci ove godine broj neregularnih prelazaka spoljnih granica EU povećan je za 13 odsto i dostigao je 176.100, što je najviši nivo za period januar-jul od 2016. godine, prenela je agencija Ansa. Fronteks objašnjava da je navedeno povećanje u potpunosti podstaknuto brojem dolazaka preko centralnog Sredozemlja, koji ostaje glavni migracioni put ka Eropskoj uniji i čini više od polovine svih otkrivenih na granicama EU. Broj neregularnih prelazaka na ovoj ruti se više nego udvostručio, odnosno uvećao za 115 odsto. „Povećanje migracionog pritiska na ovoj ruti mogao bi da potraje u narednim mesecima, pri čemu krijumčari nude niže cene za migrante koji kreću iz Libije i Tunisa, uglavnom zbog oštre konkurencije između kriminalnih grupa“, precizira se u izveštaju. Istovremeno, tokom 2023. godine smanjen je broj ulazaka u EU na drugim migratornim rutama. „Dolasci na sve ostale migracione rute beleže pad u odnosu na prethodnu godinu, u rasponu od dva odsto na zapadnom Mediteranu do 29 odsto na istočnomediteranskoj ruti“, sopštava Fronteks. Otkriveno je skoro 42.700 neregularnih prelazaka na spoljnim granicama EU u julu, što je povećanje od 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu i to je najveći broj od marta 2016. Fronteks napominje da su morski prelazi i dalje izuzetno opasni, a prema prema podacima IOM-a (Međunarodne organizacije za migracije) samo u julu je više od 2.060 ljudi nestalo na Sredozemnom moru, od kojih većina na centralnom mediteranskom putu.(11. avgusta)
EU spremna da uvede sankcije Nigeru kao podršku u obnovi demokratije
BRISEL – Evropska unija je spremna da uvede sankcije Nigeru kao podršku naporima Ekonomske zajednice zapadnoafričkih zemalja (ECOWAS) da obnovi demokratiju u toj zemlji, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu EU. EU ponavlja odlučnu osudu puča u Nigeru, koji, kako se ističe, može imati samo negativne reperkusije na dobrobit i bezbednost stanovništva Nigera, kao i na regionalnu stabilnost. „EU u potpunosti podržava napore ECOWAS-a i spremna je da ih podrži, uključujući uspostavljanje novog režima pojedinačnih sankcija“, ističe se u saopštenju. Evropska unija ponovo je pozvala na povratak ustavnom poretku i izrazila podršku Mohamedu Bazumu, pozdravljajući odluke koje su doneli šefovi država ECOWAS-a tokom drugog vanrednog samita posvećenog situaciji u Nigeru, 10. avgusta. To, kako se navodi, posebno se odnosi na nameru da se nastavi traženje diplomatskog rešenja za aktuelnu krizu, uz konstataciju mobilizacije rezervnih snaga. „EU još jednom osuđuje nezakonito pritvaranje predsednika Bazuma i njegove porodice i želi da izrazi svoju duboku zabrinutost zbog kontinuiranog i zabrinjavajućeg pogoršanja uslova njihovog pritvora“, poručuje se u saoptenju i poziva na njihovo hitno i bezuslovno oslobađanje. EU će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i da stoji uz narod Nigera, posebno u njegovoj posvećenosti ljudskim pravima, zaključuje se u saopštenju EU.(12. avgusta )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.