Zeman: Cenim što je Srbija osudila rusku agresiju na Ukrajinu

BEOGRAD – Predsednik Češke Miloš Zeman se, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, zahvalio srpskom narodu na saradnji i dosadašnjoj podršci češkom narodu i poručio da, kada je reč o aktuelnoj međunarodnoj situaciji, veoma ceni što je Srbija osudila rusku agresiju na Ukrajinu.

 Predsednik Srbije je rekao da su se on i česki predsednik Zeman u velikoj meri saglasili kada je u pitanju rat u Ukrajini i istakao da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali je zatražio i da se razume pozicija Srbije kao i da se poštuje njen teritorijalni integritet.

„Mi nismo članica EU još, iako smo na evropskom putu, ali nismo ni članica Severnoatlantskog saveza, a 19 zemalja NATO je bombardovalo našu zemlju pre 24 godine. Ovde su ta sećanja veoma živa, tada je ubijeno oko 2500 ljudi, 82 dece. Mi jedino tražimo da budemo svoj na svome, nikoga ne diramo“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zemanom, a odgovarajući na pitanje češke televizije da li se dvojica predsednika slažu po pitanju sankcija Rusiji i rešenja za rat u Ukrajini.

(NATO pozicija za razlog bombardovanja je bilo okoncanje humanitarne krize koje je ukljucivala veliki broj Albanaca sa Kosova. NATO je krivio jugoslovenske snage da su želele da destabilizuju region.)

Vučić je istakao da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i dodao da su za Srbiju i Donbas i Zaporožje i Herson delovi Ukrajine, kao i da Srbija poštuje rezolucije UN i poredak UN. Upitao je, međutim, zašto drugi ne poštuju Rezoluciju 1244.

„Pitam predstavnike i četvorke i petorke, i trojke i sve koji dolaze u Beogra – kako imate poštovanje prema svim rezolucijama UN samo ovu jednu koja se tiče teritorijalnog integriteta Srbije ne poštujete. Šta onda očekujete od Srba“, upitao je Vučić.

On je zamolio za razumevanje pozicije Srbija.

„Dajte nam pravo na sopstveni stav, na poštovanje povelje UN, jer Srbija nije napala nijednu zemlju, nije kročila nogom na teritoriju nijedne druge zemlje. Samo su neki drugi napali našu zemlju“, istakao je Vučić i ukazao na to koliko je teška pozicija Srbije, svakog dana „između čekića i nakovnja“.

Češki predsednik je primetio da je u demokratiji sumnjivo ako se svi slažu u svemu, ali i da razume stav Srbije i njenu neutralnost. Dodao je da je on nastojao da njegova zemlja povuče priznanje Kosova, što nije uspelo, ali je podsetio da ni on, ni njegov prethodnik nisu dali saglasnost da Češka ima ambasadora u Prištini.

„Nastojao sam da Češka opozove priznanje Kosova. Želim da podsetim da je češki parlament svojim rešenjem pozvao češku vladu da ne prizna Kosovo“, rekao je Zeman na konferenciji za štampu u Beogradu.

Nažalost, naglasio je, politička situacija se promenila.

„Takva je demokratija, pobedile su snage koje su priznale Kosovo, a ja nisam diktator već demokratski izabrani predsednik“, rekao je Zeman.

Predsednik Vučić i predsednik Zeman otvorili su obnovljeni Češki dom u Beogradu. Otvaranju renoviranog objekta prisustvovali su ambasador Češke u Beogradu Tomaš Kuhta i bivša učenica Češkog doma Jarmila Lanjik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u prethodne dve godine trgovinska razmena sa Češkom uvećana tri puta, odnosno da je u 2022. godini bila 1,7 milijardi evra, kao i da se nada da će možda već u 2023. godini premašiti dve milijarde evra. (30. januara)

Dačić i Grlić Radman: Važno je smanjiti razlike u stavovima Beograda i Zagreba

BEOGRAD – Ministri spoljnih poslova Srbije i Hrvatske Ivica Dačić i Gordan Grlić Radman u Subotici su dogovorili korake koji će prethoditi njihovom bilateralnom susretu, koji ima za cilj da se smanje razlike u stavovima Beograda i Zagreba kako otovrena pitanja ne bi opterećivala Srbe u Hrvatskoj i Hravte u Srbiji.

 „U interesu građana moramo raditi i sarađivati. Poltika je izuzetno odgovorna disciplina, a naši građani očekuju unapređenje naših dobrosusedskih odnosa, i to je manifestacija potličke zrelosti, posebno u trenutku velikih izazova i kriznih situacija u našem okruženju“, rekao je Grlić Radman.

Izražavajući zadovoljstvo što se sastao sa Dačićem na Velikom prelu, koje u Subotici više od jednog veka organizuju Hrvati Bunjevci, Glić Radman je naveo naredne korake u odnosima dveju zemalja, od rada na inventaru prioritetnih pitanja o kojima će se razgovarati, do dolaska ministarke za evropske integracije Tanje Miščević u Zagreb, jer je, kako je naglasio Hrvartskoj u interesu pomoć i podrška Srbiji na evropskom putu.

„Kolegi Dačiću predstavio sam plan rešavanja naših pitajna. Dačić je rekao da se različitosti moraju reducirati, ali da zajednički pogled ne bi bio različit potrebno je govoriti otvoreno. Niko ne može da se pretvara da se ništa nije desilo pre 32 godine. Postoji nešto što opretećuje naše odnose. Ne želimo da naša otvorena pitanja opterećuju Srbe u Hrvatskoj ni Hrvate u Srbiji“, rekao je hrvatski ministar za spoljne i evropske poslove, Dačiću je kako kaže, predstavio plan koji podrazumeva sastanak pomoćnika dva minstarstva, „koji će imati konsultacije i dati inventar odnosa, svega o čemu će razgovrati uključujući ugovorne odnose i sve druge sadržaje od značaja za naše odnose“.

Kako kaže sledeća stavka biće sastanak koordinatora, za otvorena pitanja na nivou državnih sekretara. Hrvatska, kako kaže, ima osobu koja će biti nadležna za odnose sa Srbijom i očekuje da Srbija imenuje svoju. Dodao je da je ta osoba u rangu zamenika ministra.

Grlić Radman je rekao da je treći korak, vezan za evropske integracije i najavio posetu ministarke za evrointegracije Srbije Tanje Miščević.

„Pozvao sam je da poseti Zagreb. Hrvatskoj je u interesu pomoć i podrška Srbiji na evropskom putu. Zato moramo razgovarati i o vladavini prava, Poglavljima 23 i 24, manjinskim pravima, nestalima, procesuiranju ratnih zločina, odšteti logorašima“, rekao je Grlić Radman. Hrvatska, kako je dodao, Srbiji može dati odgovore, ekspertitzu i iskustvo. Naglasio je da je dobra vest to što će se nastaviti rad na rasvetljavanju sudbine nestalih, i dodao da Hrvatska traga za 1816. ljudi.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović u ponedeljak stiže u Zagreb, gde će se sastati sa svojom koleginicom iz Ministarstva hrvatskih branitelja, rekao je on. Prema njegovim rečima, svi ti koraci prethodiće bilateralnom susretu sa Dačićem, koji će biti dobro pripremljen.

„Moći ćemo da razgovaramo ozbiljno o svemu, ne samo o bilateralnim temama, jer svima nama je interes mir, stabilnost i sigurnost“ rekao je Grlić Radman.

Kao politički odgovorni želimo da ostavimo što manje za buduće generacije, za nasledike naših politika koje jedine mogu biti univerzalne, rekao je Grlić Radman.  (28. januara)  

Gori: Ključni element normalizacije odnosa Beograda i Prištine je formiranje ZSO

BEOGRAD – Ambasador Italije u Beogradu Luka Gori izjavio je da jedan od ključnih elemenata normalizacije odnosa Beograda i Prištine implementacija sporazuma o ZSO i da je važno da ta ideja bude implementirana u najkraćem mogućem roku. On je u intervjuu Tanjugu rekao da je u tom smislu na stolu evropski predlog za normalizaciju odnosa dve strane.

„Veoma cenimo pristup predsednika Aleksandra Vučića. Narednih dana odvijaće se debata u Srbiji u vezi budućnosti Kosova. Važno je da svi zajedno radimo, konstruktivno, kako bi se stabilizovali odnosi Srbije i Kosova“, rekao je Gori.

Na pitanje da li bi preporučio Srbiji da prihvati predlog, Gori je rekao da nije na njemu da daje sugestije vlastima u Srbiji, jer „oni odlično znaju kako da zaštite nacionalne interese Srbije“.

Govoreći o proširenju EU, Gori je rekao da je to ključno pitanje za Italiju i podsetio da je EU nedavno započela pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a da je BiH dobila status kandidata.

„Proces proširenja napreduje na Balkanu, ali na žalost taj napredak je spor. I potpuno razumem frustraciju i javno mnjenje u vezi proširenja i razumem da moramo brže da se širimo. To je sa jedne strane odgovornost EU, a sa druge zemalja u regionu koje moraju da sprovedu reforme i u skladu sa tim vidim napredak u Srbiji posebno kada se radi o pravosudnoj reformi“, rekao je Gori.

Prema njegovim rečima Italija će ostati predvodnica koja će dati sve od sebe da ubrza taj proces, da pronađe novu energiju i momentum u tom procesu koji je, naglasio je, krucijalan za stabilnost regiona i za budućnost cele Evrope.

Gori je rekao i da se radi na dovođenju novih investicija u Srbiju, kao i da će u tom smislu u narednom periodu biti održana dva važna skupa – krajem marta i u maju.

„Prvi je biznis forum Italija – Srbija koji će se održati u Beogradu 21. marta, i na kome ćemo se fokusirati na tri sektora – energetsku i zelenu tranziciju, poljoprivredu i agritehnologiju i infrastrukturu. To su tri glavna sektora u koja želimo da investiramo i preko njih dalje razvijamo partnerstvo sa Srbijom. Drugi veoma važan skup održaće se u maju, na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu gde će Italija biti zemlja partner sajma i tada će mnoge kompanije doći kako bi uspostavile i razvile ekonomske odnose sa Srbijom“, rekao je on.

Gori je naglasio i da su odnosi Srbije i Italije odlični u svim sferama. Pre svega u političkoj, gde je razvijen „veoma važan dijalog“. „Naša premijerka (Đorđa) Meloni se nedavno srela sa Vučićem u Tirani, naši ministri spoljnih poslova i odbrane bili su u Beogradu prošlog novembra, sastali se sa predsednikom i svojim kolegama i dogovorili se da se naši odnosi dalje razvijaju“, rekao je on.

Kada se radi o ekonomskim odnosima, rekao je Gori, Italija je uz Nemačku jedan od najvažnijih partnera Srbije u EU. „U Srbiji je registrovano više od 1.200 italijanskih kompanija i trgovinska razmena je veća od četiri milijarde evra. Pre dva dana sam bio u Trstu na velikoj konferenciji posvećenoj Italiji i balkanskim zemljama i moram da kažem da su odnosi Italije i Srbije zauzimali centralno mesto u svim našim diskusijama“, zaključio je on. (27. januara)

Exit izglasan u top 5 festivala na svetu

NOVI SAD – Exit festival je izglasan za 5. festival sveta, objavio je jedan od vodećih svetskih muzičkih medija DJ Mag, saopštili su iz Exit festivala.

Preko 100.000 ljudi iz celog sveta glasalo je za svoje omiljene festivale, a Exit se našao ispred gigantskih događaja kao što su Glastonbury, Coachella, Burning Man, Lollapalooza, Sziget, Awakenings i mnogi drugi.

„Ovim priznanjem se još jednom potvrđuje globalni ugled Exita, koji već više od dve decenije važi za jedan od najprestižnijih festivala na svetu. Posebno je značajna činjenica da je lista formirana isključivo glasovima publike širom planete“, izjavio je osnivač i direktor Exit festivala Dušan Kovačević.

Glasanje za najbolje festivale je trajalo od 5. do 26. oktobra 2022. godine. Na 1. mestu je belgijski Tomorrowland, slede američki Ultra Music i EDC Las Vegas, potom britanski Creamfields North. Veliki značaj ovog priznanja je u tome što dolazi baš od čitalaca uglednog DJ Mag-a, čije liste Top 100 festivala, Top 100 DJ-eva i Top 100 klubova predstavljaju industrijski standard, pogotovo u elektronskoj muzici. Zato ne čudi da su festivali koji su se našli ispred našeg najvećeg festivala posvećeni isključivo elektronskoj muzici, dok Exit već više od dve decenije neguje multižanrovski pristup.

Jedno od glavnih obeležja po kojima je Exit poznat u svetu je famozna Dance Arena, koja važi za vodeću scenu elektronske muzike na svetu. Veliki doprinos daju i No Sleep Novi Sad bina, koja je dobila i svoj višestruko nagrađivani festival, kao i niz manjih bina koje već dve decenije promovišu elektronsku muziku.

Exit je do sada ugostio najuzbudljivija imena elektronske muzike u poslednjih 20 godina, a mnogi od njih se redovno nalaze na DJ Mag-ovoj listi najboljih DJ-eva. Na DJ Mag-ovoj festivalskoj listi se, pored Exita, našlo i nekoliko festivala iz regiona, kao što su Untold, Hideout, Sonus, Ultra Europe, dok je na 35. mestu domaći Lovefest.

Ovogodišnji rezultati glasanja objavljeni su posle trogodišnje pauze, a Exit je na DJ Mag-ovoj listi bio i 2019. godine. Ovaj britanski magazin sa trodecenijskom tradicijom osnovan je kao mesečnik posvećen elektronskoj muzici i kao takav se distribuira u više zemalja sveta, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Španija, Francuska, Italija, Kina, Holandija, a spomenute liste su njegov zaštitni znak. (27. januara)

Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.