Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Evropska unija se suočava sa porastom broja migranata koji ulaze legalnim i ilegalnim putem, što je podstaklo pojedine države članice da privremeno ponovo uvedu granične kontrole unutar, u normalnim uslovima, zone slobodnog kretanja. Šengenska pravila EU dozvoljavaju takvu akciju „kao poslednje sredstvo“ kojem se pribegava u slučajevima koji se smatraju ozbiljnim pretnjama po unutrašnju bezbednost ili javnu politiku. Poslednja u nizu zemalja koje su uvele strože kontrole granica je Finska, koja je danas privremeno zatvorila sedam od osam putničkih graničnih prelaza sa Rusijom, kao odgovor na visok priliv migranata iz Rusije Prethodno su i druge zemlje pooštrile kontrole, uključujući Austriju, koja je u oktobru uvela kontrole na granici sa Češkom do 6. decembra. Austrija je u novembru produžila kontrole granice sa Slovenijom i Mađarskom do maja 2024. godine, navodeći kao razloge pritisak na centre za prijem azilanata, pretnje trgovinom oružjem, kriminalne mreže koje se dovode u vezu sa ratom u Ukrajini, kao i trgovinu ljudima. Danska je u avgustu na aerodromu u Kopenhagenu pooštrila graničnu kontrolu za one koji ulaze u državu, uključujući i one iz zemalja Šengena, radi jače bezbednosti nakon što je zabeleženo nekoliko incidenata tokom kojih je spaljen Kuran. Ova država je produžila provere na dansko-nemačkoj kopnenoj granici i u lukama koje su trajektima povezane sa Nemačkom do maja 2024. godine, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Danska vlada saopštila je da je na taj način reagovala na povećanje iregularne migracije, i navela kao razloge pretnje od terorizma i organizovanog kriminala, špijunažu stranih obaveštajnih službi i rat u Ukrajini. Nemačka je u septembru najavila kontrolu nad kopnenim granicama sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom, koja bi trebalo da traje do 4. decembra. Berlin je naveo da je reč o odgovoru na porast imigracije i visokog nivoa krijumčarenja nakon što je Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, prvi put ove godine, doživela nagli porast broja zahteva za azil. Nemačka je produžila kopnene granične kontrole sa Austrijom do maja 2024. godine, kao odgovor na pritisak na nemački sistem za prihvat azilanata, bezbednosne pretnje povezane sa terorizmom na Bliskom istoku i rat u Ukrajini. Italija je ponovo uspostavila policijske provere na svojoj severoistočnoj kopnenoj granici sa Slovenijom od 21. oktobra, tvrdeći da bi pojedini migranti u tranzitu na balkanskoj ruti mogli da budu teroristi. Kontrole će biti na snazi bar do 9. decembra, a prema najavi ministra unutrašnjih poslova Matea Pjantedosija, one će verovatno biti produžene naredne godine. Norveška, koja pripada Šengenu, ali nije članica EU, ponovo je uvela kontrole granica u lukama koje su povezane trajektima sa šengenskom zonom od 12. novembra. Ove kontrole bi trebalo da traju do 5. maja 2024. godine. Poljska je produžila privremene kontrole na granici sa Slovačkom do 3. decembra, navodeći da migranti pokušavaju da nelegalno uđu iz te zemlje. Švedska je u avgustu pojačala kontrole na svojim granicama i dala graničnoj policiji veća ovlašćenja, koja uključuju mogućnost pretresa ljudi i veće korišćenje elektronskog nadzora. Vlada Švedske je u avgustu podigla nivo pretnje od terorizma jer je, kako je navela, osujetila napade nakon što su slučajevi paljenja Kurana podstakli pretnje od islamskih militanata. Od novembra je produžila granične kontrole do maja 2024. godine. Francuska je od novembra ponovo uvela kontrolu na svojim granicama sa članicama Šengena, pozivajući se na pretnje od terorizma. Kontrole bi trebalo da traju do 30. aprila 2024. godine. Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen najavio je u oktobru pojačane bezbednosne mere na granici sa Belgihom, nakon što su dve osobe ubijene u Briselu. Vlada Slovačke je 20. novembra odobrila da se zadrže privremene kontrole na granici sa Mađarskom do 23. decembra. Slovenija je 17. novembra produžila granične kontrole sa članicama Šengena do 9. decembra, navodeći kao razlog oružane sukobe u Ukrajini, na Bliskom istoku i u Africi, kao i povećane pretnje od organizovanog kriminala i terorizma. Slovenija planira da ponovo uvede kontrole na tim granicama na šest mesedci, počevši od 22. decembra. Slovenija je u oktobru rasporedila policiju na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom.(24. novembra)
Fon der Lajen: Ukrajini dodatnih 50 miliona evra da popravi lučku infrastrukturu
BRISEL- Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen saopštila je da, uprkos ratu, „Ukrajina nastavlja da hrani svet“ i da će EU dati Ukrajini dodatnih 50 miliona evra da popravi oštećenu infrastrukturu u lukama. „U ovom poduhvatu, možete računati na podršku Evropske unije“, poručila je Fon der Lajen Ukrajincima putem platforme X (Tviter). Ona je dodala da će EU nastaviti da jača Fond solidarnosti i da će Ukrajini pružiti dodatnih 50 miliona evra da popravi lučku infrastrukturu. „Zajedno šaljemo ukrajinsko žito u svet“, dodala je. U pismu predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom ona je istakla da će poboljšani kapaciteti ubrzati izvoz hrane i ostalih dobara kojima Ukrajina snabdeva svetsko tržište. „Vremenom, naša investicija će omogućiti ukrajinskim lukama da se vrate na nivoe pre rata“, napomenula je, između ostalog, Fon der Lajen.(25. novembra)
Borelj: EU čvrsto solidarna sa Ukrajinom
BRISEL – Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj poručio je, povodom višesatnog napada ruskih dronova na Kijev, da je EU čvrsto solidarna sa Ukrajinom. „EU je čvrsto solidarna sa Ukrajinom, u trenutku kada je Rusija izvela najveći napad dronom na Kijev, što je izazvalo široko rasprostranjena razaranja, posejalo strah među stanovništvom i poremetilo živote ljudi“, istakao je Borelj . Najmanje pet civila je ranjeno u višesatnom napadu dronovima na Kijev, glavni grad Ukrajine koja je danas bila na meti najintenzivnijih ruskih napada dronovima od početka rata 2022. godine. U višesatnom napadu na Kijev oštećeno je nekoliko zgrada, uključujući i obdanište. Napad na Kijev počeo je u četiri sata ujutru po lokalnom vremenu, nastavljajući se u talasima više od šest sati i izazvao je nestanak struje u 77 stambenih zgrada i 120 institucija. Pored Kijeva, na meti su bili i Sumska, Dnjepropetrovska, Zaporoška, Nikolajevska i Kirovogradska oblast.(25. novembra)
Potpisan sporazum za novi IPA program prekogranične saradnje Srbija-BiH
BEOGRAD- Finansijski sporazum za novi IPA 3 Program prekogranične saradnje između Srbije i Bosne i Hercegovine, za period od 2021. do 2027. godine potpisale su u Sarajevu ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i direktorka Direkcije za evropske integracije BiH Elvira Habota. Potpisivanjem ovog sporazuma novih 14 miliona evra Evropske unije postalo je dostupno za projekte u okviru prekogranične saradnje između dve zemlje, saopštilo je resorno ministarstvo, Podrška će biti usmerena ka mladima i njihovom zapošljavanju, unapređenju turističkih kapaciteta i zajedničke turističke ponude. Sporazum je potpisan povodom održavanja Finalne konferencije za prethodni IPA 2 Program prekogranične saradnje Srbija – BiH 2014 – 2020. godine. Na ovaj način se nastavlja uspešna saradnja i izgradnja partnerstava između korisnika Programa u dve države, a koja je, kako je istaknuto na konferenciji, u dosadašnjem periodu iz IPA fondova EU rezultovala sa 75 projekata sa više od 250 partnera iz Srbije i BiH, ističe se u saopštenju. Kako se podseća, EU je kroz prethodne dve IPA perspektive za ovaj program izdvojila 26,5 miliona evra, a njime su podržani zajednički projekti u oblastima zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa, unapređenja turizma, zaštite kulturnog nasleđa. Cilj Programa je da stvori više mogućnosti za zapošljavanje i da unapredi socijalna prava, odnosno bolje poslovno okruženje i konkurentnost. Ukupna vrednost programa je 16,22 miliona evra (14 miliona evra su bespovratna sredstva EU, ostalo je sufinansiranje Srbije i BiH). Programsko područje čini 31 jedinica lokalne samouprave u četiri okruga u Srbiji i 67 jedinica lokalne samouprave u BiH. Program se sprovodi putem javnih poziva za dostavu projektnih predloga, a za projekte se mogu prijaviti institucije državne, regionalne i lokalne uprave, neprofitne organizacije, obrazovne i istraživačke ustanove, razvojne agencije, privredne komore, organizacije civilnog društva i tako dalje, dodaje se u saopštenju.(24. novembra)
Miščević i Labib o saradnji i planovima Srbije u procesu pristupanja EU
BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević sastala se sa ministarkom spoljnih poslova Kraljevine Belgije Ađom Labib. Na sastanku je bilo reči o bilateralnoj saradnji dveju država, posebno o daljim planovima Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, s obzirom da je upravo ova država sledeća koja će predsedavati EU u prvoj polovini 2024. godine, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije. Miščević je informisala sagovornicu o reformama u pravosuđu, u oblasti medijskih sloboda i drugim segmetima u delu vladavine prava, kao i o aktuelnim planovima da Srbija dalje unapredi pregovarački proces realizujući preporuke Evropske komisije iz Izveštaja za ovu godinu. Miščević je, odgovarajući gošći na pitanje o usklađenosti sa Zajedničkim spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ukazala da iako se Srbija nije pridružila paketima sankcija prema Rusiji, da usklađivanje sa ovom politkom Unije podrazumeva i mnoge druge aspekte podrške Ukrajini. Kako je naglasila, Srbija u potpunosti u svim međunarodnim forumima podržava teritorijalni integritet Ukrajine, pruža višekratnu humanitarnu pomoć, pa i u obnovi elektroenergetskog sistema, kao i u podeli znanja i iskustva sa ukrajinskim kolegama u procesu evrointegracija. Kako je ministarka Miščević naglasila, Srbija je i primer drugima, kao država sa čije se teritorije ili čije kompanije ne zaobilaze sankcije EU, pa je to i EK konstatovala u ovogodišnjem izveštaju. Labib je pohvalila dosadašnje progrese po pitanju uskalađivanja sa zakonima EU, te istakla da je još posla ispred naše države, ali i da je Kraljevina Belgija spremna da svojom ekspertizom pomogne Srbiji koju vidi kao buduću članicu EU.Miščević je informisala belgijsku ministarku i o daljim planovima i aktivnostima koje nas očekuju na evropskom putu kako bismo bili spremni da do 2030. godine prihvatimo sve obaveze iz članstva u EU, te Labibovoj poželela uspešno predsedavanje Unijom u narednih šest meseci.(23. novembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.