go to the original language article
Zemlje EU dogovorile su u petak, na osnovu teksta koji je pripremilo poljsko predsedništvo, zajednički stav u vezi sa propisima o korišćenju novih genomskih tehnika (NGT) u oplemenjivanju biljaka. Pregovori sa Evropskim parlamentom u ovom pitanju mogu početi krajem aprila.
U petak su ambasadori zemalja članica pri EU, pod predsedavanjem poljskog predsedništva, završili pregovore koji su trajali više od godinu i po dana, a koje su vodila prethodna tri predsedništva, odnosno špansko, belgijsko i mađarsko, o novim regulacijama o NGT.
Radi se o isključivanju biljaka nastalih korišćenjem nekih NGT tehnika iz restriktivnih propisa o genetski modifikovanoj hrani, tj. tzv. GMO, pod koje su dosad spadale. To nije bilo opravdano, jer – kako uveravaju zakonodavci EU – razlike između NGT i GMO su prevelike da bi se tehnike regulisale na isti način. U slučaju GMO dolazi do ukrštanja vrsta, a u biljke se uvode čitavi „paketi“ stranih gena, iako genomske tehnike omogućavaju tako precizne modifikacije da bi do njih moglo doći u prirodi. Nove regulacije omogućavaju povećanje otpornosti biljaka na klimatske promene, poput suša ili poplava, te smanjenje upotrebe pesticida i veštačkih đubriva.
Predložena legislativa deli NGT biljke na dve kategorije, koje će podleći različitim regulacijama. Prva je NGT1, odnosno biljke podvrgnute tako malim modifikacijama da su one takođe moguće metodama konvencionalnim, a nove genske tehnike jednostavno ubrzavaju taj proces. Druga grupa je NGT2, odnosno biljke kod kojih je došlo do više od 20 modifikacija, a takav efekat u prirodi bi bio teško postignuti.
Prva grupa će biti isključena iz propisa o GMO, a druga će i dalje podleći restrikcijama, a uzgajivači će morati sprovoditi procenu rizika vezanu za uzgoj biljaka i dobiti dozvolu da ih plasiraju na tržište. Države će moći zabraniti uzgoj NGT2.
Dogovoreni nacrt uredbe takođe isključuje primenu NGT tehnika u organskim uzgojima.
Države članice sada će započeti pregovore sa EP, između ostalog, o pravilima patentiranja i označavanja NGT. Ovdje, kako se kaže u Briselu, pregovori mogu biti složeni, jer je novih genomskih tehnologija samo nekoliko i sve su nečije vlasništvo. Uglavnom su to univerziteti ili istraživačke jedinice koje ih licenciraju velikim kompanijama, a one pak proizvode već modifikovani semenski materijal.
Trenutno tržištem dominiraju četiri međunarodne multinacionalne korporacije, a istovremeno zemlje EU stoje na stanovištu da uzgoj treba biti široko dostupan poljoprivrednicima, a ne ostati u rukama velikih koncerna. Zato se u nacrtu uredbe govori o osnivanju stručne grupe za patente na NGT, a dokument obavezuje EK da godinu dana nakon stupanja regulative na snagu pripremi izveštaj o uticaju patentiranja, između ostalog, na uzgoj i konkurentnost sektora. Pregovori će se takođe baviti pravilima označavanja NGT biljaka, naročito onih koje pripadaju drugoj kategoriji.
Kako je saznala PAP iz izvora EU, uprkos tome što su zemlje EU uspele da postignu dogovor o daljim pregovorima, mišljenja glavnih gradova su podeljena. U Evropi pionir uzgoja biljaka korišćenjem NGT je Velika Britanija, dok u EU postoji nekoliko država tzv. jastrebova, koje bi želele da usvoje britanske metode, uključujući omogućavanje korišćenja NGT u organskoj proizvodnji. To su između ostalih Švedska, Danska i Španija.
Postoje i skepticne države, među kojima su – iako iz različitih razloga – između ostalog, Nemačka i Austrija. Skepticizam Austrije proizlazi iz činjenice da je ta država lider, odgovorna za 25 odsto organske proizvodnje u EU, pa iz ekonomskih razloga ne želi dopustiti uzgoj NGT biljaka. Skepticizam Nemačke temelji se na političkim osnovama, jer je tamošnje ministarstvo poljoprivrede još uvek u rukama Zelenih, koji se distanciraju od NGT.
U Poljskoj tema NGT godinama nije bila razmatrana. Još 2023. godine – nakon što je EK predstavila nacrt propisa – vlasti su ga negativno ocenile. Ministarstvo poljoprivrede nedavno se bavilo ovom temom, a vlasti su spremne za pregovore.
Pozitivno su na radove usmerene velike evropske poljoprivredne organizacije, poput COPA i COGECA, koje su u saopštenju izdatom u sredu istakle značaj zakonodavstva za osiguranje bezbednosti hrane u Evropi i vraćanje inovativnosti. (14.03.2025)