Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD- Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je da će rezultati izbora za EU Parlament između ostalog imati veliki uticaj i na proces proširenja EU. On je u intervjuu za Tanjug rekao da će biti izabrani novi predsednik Evropske komisije, ceo kolegijum komisije, biće definisana agenda za narednih pet godina i izbrani zvaničnici koji će se baviti Srbijom, kao što su izvestilac, zajednički komitet Evropskog parlamenta i Skupštine i drugi.
„Očekujem da će proširenje EU ostati izuzetno visoko na agendi naredne evropske komisije. Nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine mnoge stvari su se promenile i svakako je povećana svest o hitnosti da se ide napred sa proširenjem“, ukazao je Žiofre. On je rekao da se EU pripremila za pokretanje konkretnih koraka u procesu proširenja, a naredna Evropska komisija primeniće nove instrumente. Izrazio je nadu da će u narednim godinama Zapadni Balkan i druge zemlje kandidati biti „deo uspešne priče proširenja“. „Znamo da je proširenje proces koji se zasniva na zaslugama, a to znači da zemlje moraju da budu spremne, da sprovedu određene reforme. Srbija i Crna Gora su najnaprednije u tom procesu, već su započele proces pregovora i jedan korak su ispred u odnosu na druge, ali videti ćemo šta će se dalje dešavati“, rekao je ambasador Žiofre.
On je podsetio da se na nedavno na samitu u Kotoru lidera zemalja Zapadnog Balkana i predstavnika Evropske unije i SAD posvećenom planu rasta EU za Zapadni Balkan govorilo o novim prioritetima pristupa jedinstvenom tržištu unutar Zapadnog Balkana. „U Kotoru smo razgovarali o integraciji zapadnog Balkana i jedinstvenom tržištu i pre pristupanja EU. Istakli smo određene prilike i mogućnosti u oblastima u kojima bismo voleli da se pridruži Zapadni Balkan i što pre se uključi u jedinstveno tržište. Za sada smo fokusirani na slobodno kretanje robe i kapitala“.
Na pitanje kada će Srbija dobiti prva sredstva iz plana rasta za Zapadni Balkan i koji su uslovi, on je podsetio da je EU opredelila šest milijardi evra, pored onoga što se daje kroz IPA fondove, od čega su dve milijarde bespovratne pomoći, četiri su zajmovi, a da je ambicija da se prvo avansno plaćanje desi pre leta. Kako je rekao da bi se to postiglo potrebno je da se preduslovi ispune, a prvo je reformska agenda, odnosno reforme na koje se svaka zemlja regiona obavezala da bi dobila novac. „Intenzivno radimo sa srpskom vladom na finalizaciji reformske agende i ja se nadam da će to biti potvrđeno od vlade uskoro kako bismo to mogli dalje da usvojimo u Briselu i izvršimo prvo plaćanje. Drugi preduslov u planu Rasta je dijalog sa Prištinom, da se ispuni sve ono što je dogovoreno. Dakle to su dva pitanja i nadam se da će novac početi da teče pre leta“, rekao je on.(7. juna)
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.