mk flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by MIA.

Скопље – Уколико Европа не одступи од плана за увођење пореза на угљеник у земљама чланицама Енергетске заједнице (ЕЗ), уместо интеграције са земљама чланицама ЕУ и формирања јединственог европског тржишта, догодиће нам се трговање електричном енергијом искључиво између земаља које нису чланице ЕУ, истакао је Марко Бислимоски, председник Регулаторне комисије за енергетику (РКЕ) на трибини посвећеној изазовима у енергетском сектору, под насловом „Центар за енергетску политику Западног Балкана“ која је одржана у Приштини.

Бислимоски је образложио да крајња цена електричне енергије која се нуди на отвореном тржишту неће бити конкурентна, зато што ће се цена повећати због пореза на угљеник.

– Ми можемо да усвојимо најбољу легислативу, али је кључно какве резултате даје имплементација одређеног закона у пракси. Све земље чланице Енергетске заједнице сарађују и спроводе реформе зато што је то једини начин да се иде напред, истакао је Бислимоски.

Западни Балкан, додао је он, има сунце и ветар и ако погледамо бројке, од почетка енергетске кризе све инвестиције су управо у постројења из обновљивих извора.

– Ипак, производња струје из угља је присутна и доминантна зато што се из овог ресурса обезбеђује базна енергија која је кључна за стабилност електроенергетског система. Са имплементацијом пореза на угљеник, биће блокирана интеграција земаља Западног Балкана са земљама чланицама ЕУ. Нема шансе да власник производног капацитета из ових земаља извози ван ЕУ и остаћемо затворени у регионалним оквирима, поручио је Бислимоски.

Нагласио је да је неопходно да грађани осете бенефите од реформи које се спроводе, и да Европа мора да буде свесна да они морају бити подржани кроз процес субвенција.

– Ми живимо у средини где је ваздух изузетно загађен и трошимо много новца на лечење грађана. Енергетске реформе су тесно повезане са животном средином. Питање је једноставно – како ове реформе доприносе бољој животној средини? Треба објаснити колико новца наше здравствене институције троше због загађеног ваздуха. Мере морају постојати, грађани морају да знају да политика реформи у сектору даје резултате и наратив ће се променити. Неопходно је у потпуности реконструисати финансијску помоћ за рањиве потрошаче и ремоделовати услове за употребу фотоволтаичних електрана у домаћинствима. На овај начин грађани ће разумети да су реформе за опште добро, изјавио је Бислимоски. (15. децембар 2025)