go to the original language article
BRISEL – Time se Komisija nada većem prostoru na elektroenergetskim mrežama i nižim cenama energije.
Države članice su se dogovorile da do 2030. godine svoje elektroenergetske mreže za 15 procenata više međusobno povežu. Mnoge države članice izgleda da to neće postići. Zato se mora požuriti.
Brisel je već mapirao gde se nalaze najveća uska grla na evropskoj elektroenergetskoj mreži. To je, na primer, u Nemačkoj, gde mnogo zastarele infrastrukture nije prilagođeno svoj proizvedenoj struji. Takođe, u istočnoj Evropi elektroenergetske mreže moraju biti bolje međusobno povezane. To važi i za Španiju i Francusku. Ova nestabilna elektroenergetska veza je u junu još uvek izazvala veliki nestanak struje u Španiji i Portugalu.
Komisija je početkom decembra označila 235 prekograničnih energetskih projekata koji mogu ublažiti uska grla. Oni dobijaju EU finansiranje i ubrzane dozvole. Brisel želi da više projekata može dobiti takav status. Komisija želi ovo da koordinira sa državama članicama, ali ako se neko usko grlo ne rešava od strane samih zemalja, Komisija želi da može da interveniše.
Takođe, pravila o zaštiti prirode u vezi sa izdavanjem dozvola za izgradnju energetskih projekata moraju biti pojednostavljena. Energetski projekti koji imaju mali uticaj na prirodu, kao što je obnova već postojećih vetroturbina ili električnih kablova, moraju brže dobijati dozvole.
Dalje, Brisel želi da se troškovi bolje dele. Države članice koje obe imaju koristi od elektroenergetske veze u jednoj državi članici, na primer od vetroparka, moraju obe za to da plate.
Komisija je izračunala da je do 2040. godine potrebno 1,2 biliona evra za elektroenergetske mreže. Bolja integracija će uštedeti oko 40 milijardi, izračunao je Brisel. Komisija želi u višegodišnjem budžetu (2028-2034) da poveća energetski budžet sa nešto više od 5 milijardi na skoro 30 milijardi evra.
Države članice i Evropski parlament sada će razmotriti predlog.
(10. decembar 2025.)