go to the original language article
Brisel (dpa) – Nemačka savezna vlada u pregovorima o finansiranju narednog dugoročnog budžeta EU insistira na popustu na doprinos za Nemačku. Za Saveznu Republiku u osnovi nije zamisliv višegodišnji finansijski okvir bez kompenzacionog sistema, rekao je nemački državni ministar za Evropu Gunther Krichbaum na marginama konsultacija EU o toj temi u Briselu. Potrebna je pravedna podela tereta.
Kao pozadina zahteva važe, između ostalog, proračuni prema kojima bi nemački neto doprinosi, bez obzira na planirane strukturne promene, ubuduće mogli dalje da rastu – i to i u odnosu na druge velike neto uplatilace poput Francuske.
Nemačka je kao najveća privreda u EU već danas zemlja koja u evropski zajednički budžet uplaćuje ubedljivo najviše novca. Tako su prošle godine uplaćeni doprinosi u iznosu od oko 27,4 milijarde evra. Iz budžeta EU nazad u Nemačku vratilo se međutim samo 12,6 milijardi evra, čime je neto doprinos iznosio oko 15 milijardi evra.
Berlin takođe neće da prihvati namet za velika preduzeća
Krichbaum je dodatno naglasio da predlog Evropske komisije sadrži više komponenti koje Nemačka ne može da podrži. Pri tome se radi o samom obimu, ali i o planu da se velika preduzeća sa više od 100 miliona evra prometa podvrgnu dodatnom oporezivanju.
«Ne smatramo da je to savremeno, jer upravo u ovom vremenu je ključno ostati konkurentan – ne samo unutar Evropske unije, već posebno izvan Evropske unije», rekao je političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Stoga je važno da se preduzeća ne opterećuju dodatnim porezima.
Naredni dugoročni budžet EU trebalo bi da važi za period od 2028. do kraja 2034. godine i da omogući rashode u visini od oko dve hiljade milijardi evra. To je oko 700 milijardi evra više nego što je trenutno predviđeno za tekući sedmogodišnji budžetski period. Prema želji Evropske komisije dosadašnja pravila o popustima ubuduće zapravo više ne bi trebalo da postoje. Prema sopstvenim navodima, Nemačka trenutno dobija, prilagođeno inflaciji, umanjenje doprinosa u visini od 3,67 milijardi evra godišnje. (16. decembar)