go to the original language article
Evropski parlament je odlučio da uputi sporazum o slobodnoj trgovini EU sa četiri zemlje iz latinoameričkog bloka Mercosur na razmatranje Sudu pravde EU.
To je postalo jasno nakon glasanja u sredu u Evropskom parlamentu.
Sporazum je inače potpisala predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, i smatra se važnim korakom za EU u radu na otvaranju novih tržišta za izvoz.
Potpredsednica Evropskog parlamenta, Christel Schaldemose (S), razočarana je odlukom.
– Duboko je zabrinjavajuće da Evropski parlament u vreme globalnih previranja bira da odugovlači sa sporazumom sa Mercosurom.
– Evropi su potrebni novi, snažni partneri širom sveta, upravo zato što više ne možemo uzimati stare saveze zdravo za gotovo i zato što smo pod pritiskom i sa istoka i sa zapada, kaže Christel Schaldemose.
Evropska komisija je ranije saopštila da sporazum može stupiti na snagu bez odobrenja Evropskog parlamenta. A iz izjave portparola Evropske komisije, Olof Gill, može se razumeti da će Evropska komisija odlučiti da pusti sporazum da privremeno stupi na snagu dok se čeka odluka suda.
Time odluka Evropskog parlamenta u prvom trenutku ne zaustavlja sporazum.
– Evropska komisija žali zbog odluke Evropskog parlamenta. Prema našoj analizi, pitanja koja Evropski parlament postavlja nisu opravdana.
– Jer je Evropska komisija ta pitanja već detaljno adresirala sa Evropskim parlamentom, kaže Olof Gill.
On ističe da će Evropska komisija sada ponovo ući u dijalog sa Evropskim parlamentom i njegovim članovima.
– Objasnićemo im zašto mogu sa punim poverenjem da podrže sporazum i zašto smatramo da je on od vitalnog značaja za EU, kaže Olof Gill.
On naglašava da je predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, u sredu u Evropskom parlamentu govorila u prilog povećanju nezavisnosti EU, između ostalog i u oblasti trgovine.
To je neophodno u svetu koji se, prema rečima von der Leyen, u sve većoj meri upravlja „sirovom silom“.
Prema rečima Olof Gill, pitanje sporazuma sa Mercosurom sada će biti pokrenuto na vanrednom samitu EU u Briselu u četvrtak.
Sporazum je usvojen kvalifikovanom većinom zemalja EU. Ali to se dogodilo nakon kašnjenja i nastavljenih političkih sukoba.
Na kraju je Italija odlučila da podrži sporazum, tako da je kvalifikovana većina bila obezbeđena.
Ali to se dogodilo preko glave velikih zemalja EU kao što su Francuska i Poljska. Pored Francuske i Poljske, Austrija, Mađarska i Irska takođe su glasale protiv sporazuma.
To se u velikoj meri dogodilo zbog zabrinutosti za posledice sporazuma po evropsku poljoprivredu.
Odlukom donetom u sredu Evropski parlament ponovo otvara pitanje sporazuma, koji je bio u pripremi čitavih 26 godina i bio predmet opsežnih poljoprivrednih protesta, između ostalog u Francuskoj, Poljskoj i Belgiji.
Odluka doneta u sredu istovremeno ide protiv nastojanja EU da poveća svoju nezavisnost u oblasti trgovine u vreme kada predsednik SAD, Donald Trump, već uvodi carinu od 15 procenata na evropsku robu.
A sada SAD prete dodatnim carinama na evropske zemlje u zaoštrenom sporu oko Grenlanda.
Zato bi EU trebalo da ostane pri sporazumu, smatra Christel Schaldemose.
– Sporazum obezbeđuje pristup tržištu sa oko 700 miliona potrošača i jača evropsku i dansku ekonomiju. EU treba više partnera, a ne manje, kaže Christel Schaldemose.
Na glasanju u sredu 334 poslanika Evropskog parlamenta glasala su za pravnu ocenu suda. 324 su glasala protiv, a 11 je bilo uzdržano.