go to the original language article
Portugalska vlada je branila „ujedinjeni i prilično snažan odgovor” Evropske unije (EU) na pretnje predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donald Trump, da uvede carine nekim državama članicama zbog protivljenja kontroli Grenlanda od strane Sjedinjenih Država.
„Neću da prejudiciram odluke koje će Evropski savet doneti, na nivou premijera i šefova vlada, ali odgovor mora da bude ujedinjen i prilično snažan, jer postoje linije koje se ne prelaze, a suverenitet država je jedna od njih”, rekao je ministar finansija, Joaquim Miranda Sarmento, u Briselu.
„O tome ćemo raspravljati danas i sutra [na sastanku Evrogrupe danas i Ecofina u utorak] i u četvrtak je Evropski savet”, dodao je, govoreći portugalskim novinarima po dolasku na sastanak ministara finansija evrozone, nekoliko dana nakon što je Trump zapretio da će uvesti carine od 10% i 25% za osam evropskih zemalja, od kojih je šest iz EU, u kontekstu tenzija u vezi sa autonomnom teritorijom Danske, Grenlandom.
Joaquim Miranda Sarmento je naveo da je EU spremna „da deluje zajednički, da proceni razne mogućnosti, pri čemu je ovo crvena linija koju Unija ne može da ne pređe”.
Član vlade je odbio da precizira moguće pristupe, navodeći samo da „na stolu postoji nekoliko instrumenata”, od kojih je jedan instrument protiv prinude, sa kontramerama koje dostižu 93 milijarde evra.
„Nećemo prejudicirati rešenja, ali nije moguće prihvatiti da, još k tome zemlja koja je saveznik Evrope u NATO, zemlja koja sa Evropom ima najveće trgovinske odnose na svetskom nivou, može da dovede u pitanje suverenitet dela jedne države članice”, nabrojao je.
Ministar finansija je garantovao: „Portugal će uvek biti na strani kompromisa, većinskog rešenja i odbrane Evrope”.
Na pitanje o mogućem uticaju američkih mera, Joaquim Miranda Sarmento je istakao da Portugal ima „udobniju i robusniju poziciju da apsorbuje negativne spoljne šokove koji mogu da se pojave”.
Za naredni četvrtak predviđen je vanredni evropski samit, koji je sazvao predsednik Evropskog saveta, António Costa, nakon što je Donald Trump izjavio da namerava da uvede carine (od 10% u februaru i 25% u junu) na robu iz osam evropskih zemalja zbog protivljenja kontroli Sjedinjenih Država nad Grenlandom, među kojima je šest država članica EU (Danska, Švedska, Francuska, Nemačka, Holandija i Finska) i još dve (Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo).
Sastanak na visokom nivou lidera EU održava se u kontekstu tenzija oko autonomne danske teritorije, koja je meta pretenzija predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Pre oko godinu dana, kada je preuzeo dužnost za drugi mandat na čelu Bele kuće, Donald Trump je uveo carine protiv više teritorija, među kojima i EU, ali su pretnje otklonjene trgovinskim sporazumom koji su prošlog leta potpisali Brisel i Vašington, predviđajući maksimalnu granicu od 15% carinskih dažbina.
Izvesno je da je, suočena sa trgovinskim tenzijama prošle godine, EU čak osmislila paket odmazdnih carina od 93 milijarde evra protiv Sjedinjenih Država, koji je zamrznut do februara, a blok može da se posluži tom listom ukoliko se nove Trumpove pretnje ostvare.
Donald Trump mesecima insistira da Sjedinjene Države treba da kontrolišu Grenland, autonomnu teritoriju Danske i članicu NATO, smatrajući da bi bilo šta manje od toga da arktičko ostrvo bude u američkim rukama bilo neprihvatljivo.
Grenland, ogromno arktičko ostrvo sa 57.000 stanovnika, poseduje značajne mineralne resurse, od kojih je većina još neistražena, pored strateškog položaja.