go to the original language article
Brisel (ANSA) – Grčka preuzima predsedavanje Evrogrupom, koordinacionim telom ministara finansija evrozone. Za Atinu, imenovanje Kyriakos Pierrakakis ima ukus istorijske revanše: zemlja koja je bila epicentar krize suverenog duga i memoranduma koje je nametnula Trojka danas se nalazi za kormilom tela koje je tada određivalo svaku fazu njenog oporavka. Prava zamena uloga.
Utoliko pre što Evrogrupa definiše smer budžetskih politika zemalja evrozone, a predsednik po funkciji predvodi i Savet guvernera Evropskog mehanizma za stabilnost (EMS), bivšeg fonda za spasavanje država, osmišljenog upravo neposredno nakon grčke krize.
Izbor je stigao na kraju trke koja je ostala otvorena do poslednjeg trenutka sa Belgijancem Vincent Van Peteghem, koji je uoči glasanja važio za favorita, a možda je bio kažnjen zbog otpora Belgije zajmu za Reparaciju za Ukrajinu. Prekretnicu u nadmetanju mogla je da donese najava nemačkog ministra Lars Klingbeil, koji je pre sastanka izjavio da podržava grčkog kandidata.
Sa već jasno naznačenim odnosom snaga, povlačenje protivkandidata radi postizanja jednoglasnosti sledilo je neformalnu praksu Evrogrupe. Imenovanje Pierrakakisa politički je čin snažne simboličke vrednosti: Grčka će predvoditi telo koje je pre četrnaest godina bilo žarišna tačka tenzija povezanih s pregovorima sa Komisijom, ECB i MMF.
Bile su to godine planova „suza i krvi“, rezova, nametnutih reformi i rasprava koje su duboko obeležile grčko društvo. Danas je slika drugačija. Od 2018. Atina je van programa pomoći, povratila je poverenje tržišta, ponovo uspostavila rast i investicije i smanjila dug brže od mnogih evropskih partnera.
Preokret je prošao i kroz digitalizaciju države, kojom je upravo Pierrakakis rukovodio kao ministar za inovacije. Profil novog predsednika, 42 godine, iz Nove demokratije, EPP, odražava ovu transformaciju: informatičar, sa dva mastera na Harvardu i MIT-u, uključen u tehničkim ulogama u prve pregovore s poveriocima, vratio se u politiku 2019. sa ciljem da modernizuje državnu mašinu.
Njegov dolazak na čelo Evrogrupe prekida tradiciju koja je, od Junckera do Dijsselbloema, od Centena do Donohoea, na mestu predsednika uvek imala ministre iz zemalja severne ili zapadne Evrope (11. decembar).