go to the original language article
Brisel (ANSA) – Evropa pokušava da održi korak u trci za električna vozila i, uprkos dugim i intenzivnim pregovorima između automobilske industrije i izvršne vlasti Ursula von der Leyen o blažoj tranziciji, beleži prvi vrhunac. U drugom tromesečju prošle godine, na kontinentu je prodato preko 720 hiljada novih električnih i hibridnih vozila, što je povećanje od 27% u odnosu na prodaju zabeleženu između aprila i juna prethodne godine.
„Istorijski rekord“, ističe Evropska komisija objavljujući tromesečni izveštaj o evropskim tržištima električne energije. Podatak se prevodi u tržišni udeo od 23%, više nego dvostruko bolji rezultat od Sjedinjenih Država (10%), ali i dalje na ogromnoj udaljenosti od Kine (57%). Rast pre svega predvode zemlje severa, na čelu sa Švedskom koja je – sama – zabeležila 62% električnih ili plug-in hibridnih automobila prodatih u tom tromesečju.
Za njom slede tržišta Danske (60%), Finske (54%) i Holandije (52%), u kojima se više od polovine prodaje odnosi na elektrifikovana vozila. U apsolutnim brojkama – što odražava veličinu njihovih ekonomija – Nemačka se potvrđuje kao glavno kontinentalno tržište, sa preko 210 hiljada registrovanih električnih vozila između aprila i juna 2025. Slede Francuska, gde je u istom periodu prodaja premašila 104 hiljade jedinica.
Prema prognozama Palate Berlyamont, evropski ulog na električna vozila proizvedena u Evropi će se nastaviti. Do 2030. godine „u Evropi će biti prodato oko 6 miliona električnih vozila na baterije“, rezimirala je Kerstin Jorna, generalna direktorka Generalnog direktorata za rast, pred Evropskim parlamentom. Glavni izazov, kako je rekla, ostaje stvaranje lanca vrednosti baterija koji je čvrst i sposoban da podrži evropsku automobilsku proizvodnju (15. januar).