go to the original language article
Brisel – Još uvek ne postoji neki sporazum ili zadovoljstvo novom zajedničkom poljoprivrednom politikom EU. Naveo je to u sredu uveče u Briselu ministar poljoprivrede SR Richard Takáč (Smer-SD) nakon sastanka ministara poljoprivrede iz zemalja EU sa trojicom evropskih komesara. Rasprave su bile usmerene na budućnost evropske poljoprivrede i bezbednost hrane, izveštava dopisnik TASR.
Richard Takáč je naveo da doživljava sastanak u sredu kao razmenu političkih stavova o budućoj zajedničkoj agropolitici i o sporazumima sa trećim zemljama. Precizirao je da je na brzinu sazvan sastanak u Evropskoj komisiji (EK) zbog protesta evropskih farmera povodom trgovinskog sporazuma sa zemljama Mercosur i da su agroministri dobili prostor da se izjasne o finansiranju zajedničke agropolitike u okviru budućeg višegodišnjeg finansijskog okvira.
„Još uvek ne postoji neki sporazum ili zadovoljstvo novom zajedničkom poljoprivrednom politikom. I u slučaju sporazuma sa trećim zemljama postoje pitanja, zato od Evropske komisije i dalje zahtevamo neke korake i rešenja“, objasnio je.
Dodao je da se nije govorilo samo o Mercosuru, jer je za Slovačku veći problem sporazum sa Ukrajinom i veoma visoke kvote određene za neke robe.
Predsednica EK Ursula von der Leyenová je pre sastanka u sredu predložila da države članice mogu ranije da povlače neka poljoprivredna sredstva iz budućeg dugoročnog budžeta Unije (2028 – 2034), i to u iznosu od 45 milijardi evra. Takáč tvrdi da se iz njenog pisma ministri „nisu ništa novo saznali“ i da se sektoru poljoprivrede ništa dodatno ne nudi.
„Gospođa predsednica govori samo o tome da možemo ranije da iskoristimo novac koji nam je namenjen. Možemo ga preusmeriti negde drugde. Ali ne govori o tome da ćemo dobiti više novca, da možemo biti fleksibilni. Ne govori o tome da će zajednička poljoprivredna politika biti samostalna, o tome da će postojati prvi i drugi stub. To je tako neko brzinsko zamagljivanje, pre nešto kao da se pravimo da nešto radimo, a ništa ne radimo“, rekao je.
Prema njegovim rečima, ipak je sastanak imao značaj, jer su svi ministri izrazili svoj stav i „crvene linije“ za svoje zemlje. Podsetio je da ministri uglavnom govore o tome da zajednička poljoprivredna politika mora biti samostalna, dvostubna.
Slovačka ima tri crvene linije: dvostubnost, bolje finansiranje ZPP i povratak prehrambene industrije u zajedničku poljoprivrednu politiku
Istakao je da je za Slovačku reč o tri osnovne teme. Pre svega o ograničavanju direktnih plaćanja, jer SR ne može da trpi to što ima najviše velikih farmi, što je istorijski dato. Zatim je to pitanje alokacije finansijskih sredstava, jer je nakon 20 godina članstva u EU SR na nivou od 82 % direktnih plaćanja u poređenju sa starim državama članicama i nestaje eksterna konvergencija. Uzimajući u obzir inflaciju, to prema Takáču znači da će Slovačka imati 20 % manje sredstava za agrosektor, što slovačka vlada doživljava osetljivo, kada EU želi da da bilion evra više na naoružanje.
„I danas se iz usta više ministara čulo da moramo biti konkurentni i prehrambeno samodovoljni, što je moguće samo ako budemo imali dovoljno finansija za sektor poljoprivrede i ako bude manje birokratije“, poručio je.
Treća stvar, važna iz ugla SR, jeste da su iz finansiranja agropolitike isključeni sektori prehrambene industrije i vinarstva, koji su premešteni u industriju. Za Slovačku je veoma bitno da prehrambena industrija bude uvrštena u zajedničku poljoprivrednu politiku.
Pozivajući se na trgovinske sporazume, Takáč je upozorio da Slovačka zahteva da postoje zaštitni mehanizmi za poljoprivrednike u zemljama EU. Slovačka u slučaju Ukrajine poziva na uspostavljanje posebnog fonda koji bi kompenzovao agrosektor u slučaju da mu nastane šteta zbog roba iz Ukrajine.
„Svi smo tražili, mnogo puta je tamo odjeknulo, poštovanje standarda koji važe u EU, sa stanovišta limita za prskanja, đubriva, raznih preparata koji su zabranjeni u Uniji. Standardi koje moraju da poštuju evropski poljoprivrednici i prehrambena industrija moraju da poštuju i eventualni uvoznici iz trećih zemalja. Ne želimo odlaganja od dve, tri, četiri godine. Zahtevamo da ove stvari važe odmah, kada ovi sporazumi počnu da važe“, objasnio je Takáč. (7. januara)