go to the original language article
Brisel (ANSA) – Na svojoj društvenoj mreži, Truth, Donald Trump je najavio uvođenje carina od 10% počev od prvog februara protiv Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske – odnosno zemalja koje su se usudile da pošalju kontingente na Grenland – sve do trenutka kada „ne bude postignut sporazum o potpunoj i totalnoj kupovini Grenlanda“. Italija nije među zemljama na meti.
Iako je vlada među potpisnicama deklaracije izdate u znak podrške danskom suverenitetu, premijerka Giorgia Meloni je iz Tokija pojasnila da će se Rim kretati isključivo u okviru NATO-a. Predsednik SAD je takođe zapretio da će od 1. juna 2026. carine za 8 evropskih zemalja „porasti na 25%“ ako se ne pronađe sporazum. „Stavili su na kocku nivo rizika koji nije održiv“, odbrusio je Trump.
Odmah je usledila reakcija vrha EU: „Carine bi ugrozile transatlantske odnose i mogle bi da pokrenu opasnu spiralu pada“, upozorili su u zajedničkoj izjavi Antonio Costa i Ursula von der Leyen, uveravajući da će „Evropa ostati ujedinjena u odbrani sopstvenog suvereniteta“.
Veliko je nezadovoljstvo naročito među pogođenim zemljama: „Pretnje su neprihvatljive“, izjavio je Francuz Emmanuel Macron uveravajući u „jedinstven i koordinisan odgovor“, kao i Nemačka koja je, „u bliskom kontaktu sa evropskim partnerima“, najavila „odgovarajuće reakcije u pogodnom trenutku“. Meru „potpuno pogrešnom“ ocenio je Britanac Keir Starmer.
Danska je saopštila da je sa „iznenađenjem“ primila Trumpovu najavu, objašnjavajući da je „cilj većeg vojnog prisustva na Grenlandu, na koje se predsednik poziva, upravo poboljšanje bezbednosti u Arktiku“, na čemu insistira tajkun. U ponedeljak je generalni sekretar NATO-a, Mark Rutte, već imao u planu da primi danskog ministra odbrane, Troelsa Lunda Poulsena, i ministarku spoljnih poslova Grenlanda, Vivian Motzfeldt, kako bi se napravio presek stanja.
Alijansa je u velikom zastoju i mogućnost savezničke bezbednosne operacije u Arktiku – a samim tim i na Grenlandu – po ugledu na ono što se dogodilo u Istočnoj Evropi, sa Sentinella Est, i na Baltiku, sa Sentinella Baltica, ocenjuje se kao „preuranjena“. „Ono što je do sada napisano ide mnogo dalje od trenutnog stanja stvari“, navodi izvor sa direktnim uvidom u dosije.
To su, naime, operacije pojačane bezbednosti koje ne zahtevaju formalan prolaz kroz Severnoatlantski savet, budući da su ovlašćenja već u rukama Vrhovnog komandanta (Saceur), američkog generala Alexusa Grynkewicha. Koji je, međutim, i komandant američkih vojnika u Evropi. Veoma je malo verovatno, dakle, da će čovek koga je Trump izabrao da vodi snage NATO-a delovati protiv vrhovnog komandanta (17. januar).