go to the original language article
Potpredsednik vlade, ministar odbrane Władysław Kosiniak-Kamysz je posle sastanka sa ministrom odbrane Litvanije Robertasem Kaunasem saopštio da Poljska podržava inicijativu izgradnje poligona blizu granice sa Poljskom. Dodao je da su poljski komandanti zainteresovani za pripremu ovog mesta i kasnije korišćenje u okviru vežbi.
U decembru je Litvanski savet za državnu odbranu doneo odluku o izgradnji poligona u mestu Kopciowo u lozdjejskom regionu, nedaleko od granice sa Poljskom. Prema litvanskom ministarstvu odbrane, sa vojnog i bezbednosnog stanovišta, izabrani teren za novi poligon je najpogodnija lokacija; on je deo takozvanog Suvalskog prolaza. Ministarstvo je takođe ukazalo da geografski položaj uz granicu sa Poljskom u budućnosti otvara mogućnost saradnje sa poljskim oružanim snagama. Konačnu odluku o poligonu doneće Sejm Litvanije.
Kosiniak-Kamysz je u petak na konferenciji za medije, nakon sastanka sa Kaunasem, saopštio da je jedna od tema razgovora bila mogućnost vežbanja poljskih snaga na tom poligonu. Izjavio je i da će se, ukoliko bude potrebe, naše inženjerijske jedinice uključiti u izgradnju ovog poligona. Uverio je da su poljski komandanti zainteresovani za pripremu ovog mesta i kasnije korišćenje u okviru zajedničkih vežbi. Dodao je i da su zajedničke vežbe poljskih i litvanskih snaga planirane za ovu godinu.
Prema mišljenju potpredsednika vlade, ovo je važna inicijativa, jer je to teren pripremljen za vežbe ne samo za litvansku vojsku, već i za savezničke snage. Naglasio je da Poljska podržava inicijativu izgradnje prostora za obuku savezničke armije.
– Želeo bih takođe da umirim one koji sa poljske strane postavljaju pitanja, stanovnike pogranične zone. Ova investicija se ne tiče teritorije Republike Poljske, već teritorije Republike Litvanije. (…) Litvanska strana će učiniti sve da ova investicija bude sprovedena što je moguće bezbednije – uverio je ministar odbrane.
Robertas Kaunas je naglasio da će aktivnosti poligona biti transparentne i demokratske. – Stalno ćemo deliti aktuelne informacije sa poljskim ministrom odbrane. Moći će da budu date sve tačne informacije, kako ne bi bilo nikakvih pretnji i nikakvih bojazni – uverio je litvanski ministar.
Izrazio je zadovoljstvo što Kosiniak-Kamysz želi da sarađuje sa njegovim ministarstvom na izgradnji poligona u Kopciowu. – To je naš regionalni cilj, ne tiče se samo Litvanije, već i bezbednosti Letonije i Estonije – naglasio je Kaunas. Ovaj poligon, naime – istakao je – treba da poveća odbrambenu sposobnost takozvanog Suvalskog koridora, odnosno uskog pojasa zemlje dužine 104 km između Poljske i Litvanije, koji spada u potencijalno najosetljivije tačke u Evropi.
Kosiniak-Kamysz je naglasio da su sa litvanskim ministrom razgovarali i o planovima zajedničkih nabavki u okviru programa Evropske unije SAFE. – Želimo zajednički da iskoristimo instrument SAFE i izvršimo zajedničke nabavke. Tema koja nas zanima i kao proizvođače i kao korisnike jesu sistemi Piorun – rekao je potpredsednik vlade.
Dodao je i da Poljska namerava zajedno sa Litvanijom da se zalaže za to da Evropska komisija ne odobrava državama članicama samo zajmove za potrebe bezbednosti, već da to budu i „dotacije, grantovi, beskamatna sredstva koja ne treba vraćati“.
Kosiniak-Kamysz je dodao da je u razgovoru pokrenuto i pitanje proširenja Tarcze Wschód, kao i pitanje Baltičke linije odbrane, koje su u suštini jedan program uvršten u strategiju Evropske unije i zajednički realizovan. – Olakšaćemo vojnu mobilnost, projekte koji se tiču infrastrukture koja će olakšati vojnu mobilnost između naših država – rekao je ministar odbrane.
Piorun je prenosivi protivvazdušni raketni sistem (PPZR) poljske proizvodnje, namenjen za uništavanje nisko letećih letelica, aviona, helikoptera i dronova. U svom arsenalu Piorun imaju između ostalih Norvežani, Letonci i Ukrajinci.
Tarcza Wschód je program pripremljen u Ministarstvu odbrane i Generalštabu Vojske Poljske, koji predviđa izgradnju različitih tipova utvrđenja, terenskih prepreka i vojne infrastrukture na granicama Poljske sa Rusijom i Belorusijom – ukupno na deonici od oko 800 km.
Projekat Baltičke linije odbrane je zajednički međudržavni projekat Litvanije, Letonije i Estonije, čiji je cilj jačanje istočnog krila, uključujući zaštitu od upada sa strane Rusije i Belorusije. Baltička linija treba u budućnosti da bude povezana sa poljskom „Tarcza Wschód“.
SAFE je program čiji je cilj jačanje odbrambene sposobnosti država članica Evropske unije. Predviđa ukupno 150 milijardi evra podrške – između ostalog u vidu nisko kamatnih zajmova – pre svega za nabavku vojne opreme, naročito one proizvedene u Evropi. (16.01.2026)