go to the original language article
Jana Poczobut, ćerka zatvorenog beloruskog novinara Andrzeja Poczobuta, u ime oca je u utorak u Evropskom parlamentu u Strazburu preuzela Nagradu Saharov za slobodu misli 2025. S druge strane, u ime zatvorene gruzijske novinarke Mzii Amaglobeli nagradu je preuzela druga novinarka, Irma Dimitradze.
Poczobuta je za nagradu nominisala frakcija Evropske narodne partije, kojoj pripadaju Platforma Obywatelska i Polskie Stronnictwo Ludowe, kao i frakcija Evropskih konzervativaca i reformista, kojoj pripada Prawo i Sprawiedliwość. Pobednike je u oktobru izabrala Konferencija predsednika Evropskog parlamenta, u čiji sastav ulaze predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola i lideri političkih grupa.
– Velika je čast stajati ovde danas i primiti ovu nagradu u ime oca. Već skoro pet godina moja porodica živi u tišini i neizvesnosti, bez osobe koju volimo. Danas želim da izrazim duboku zahvalnost Evropskom parlamentu za sećanje na njega – i za sećanje na sve porodice koje žive sa istim pitanjima bez odgovora – rekla je Jana Poczobut u Evropskom parlamentu.
Dimitradze je pročitala govor Mzii Amaglobeli upućen poslanicima Evropskog parlamenta. – Primam (ovu nagradu) u ime svojih kolega i koleginica novinara, koji se danas u Gruziji bore za očuvanje novinarstva. Oni neumorno rade kako biste mogli da čujete glas otpora gruzijskih građana i kako istina ne bi bila ućutkana – istakla je.
Amaglobeli se u svom pismu osvrnula i na vlasti Gruzije. – Ovaj režim je nemilosrdan (…). Uništava slobodno novinarstvo, ukida opozicione političke partije i zatvara njihove lidere, efikasno demontira nevladine organizacije, a osobe koje u njima rade naziva stranim agentima (…). Ipak, nije uspeo da ućutka proteste – napisala je.
Andrzej Poczobut, novinar i aktivista poljske manjine u Belorusiji, uhapšen je u martu 2021. godine, a 8. februara 2023. godine osuđen je za „delatnost koja šteti interesima države” (između ostalog zbog toga što je napad Saveza Socijalističkih Republika Sovjetskih na Poljsku 1939. godine nazvao agresijom i zbog materijala koji dokumentuju proteste 2020. godine) na osam godina kaznene kolonije sa pooštrenim režimom.
Poljska zahteva od vlasti Belorusije oslobađanje Poczobuta i drugih političkih zatvorenika.
Mzia Amaglobeli je gruzijska novinarka i šefica nezavisnih informativnih portala Batumelebi i Netgazeti. Uhapšena je u januaru ove godine zbog učešća u antirežimskim protestima u Gruziji. U avgustu je osuđena na dve godine zatvora.
Smatra se prvom političkom zatvorenicom u Gruziji od sticanja nezavisnosti zemlje. Kao braniteljka slobode govora Amaglobeli je postala simbol prodemokratskog protestnog pokreta u Gruziji, koji se protivi vladavini proruske partije Gruzińskie Marzenie nakon parlamentarnih izbora iz oktobra 2024. godine, za koje opozicija smatra da su bili namešteni.
Nagrada koja nosi ime Andrieja Sacharova, ustanovljena 1988. godine, najviše je priznanje Evropske unije u oblasti ljudskih prava. Dodeljuje se pojedincima i organizacijama zaslužnim za odbranu slobode govora, ljudskih prava i demokratije. Među dosadašnjim laureatima su, između ostalih, bivši predsednik Južnoafričke Republike, koji je doveo do ukidanja aparthejda, Nelson Mandela, organizacija Reporteri bez granica (RSF), lider antikremaljske opozicije u Rusiji Aleksiej Nawalny i aktivista za prava ujgurske manjine u Kini Ilham Tohti.
Poslanici Evropskog parlamenta već su usvojili nekoliko rezolucija kojima osuđuju represije u Belorusiji. U njima zahtevaju oslobađanje političkih zatvorenika (njihov broj se procenjuje na više od 1000), osuđuju saučesništvo predsednika Aleksandra Łukaszenki u ratu Rusije protiv Ukrajine i pozivaju na pooštravanje sankcija i podršku beloruskim demokratskim snagama, nezavisnim medijima i borcima za ljudska prava.
Što se tiče Gruzije, koja je od 2023. godine zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslanici Evropskog parlamenta su u rezolucijama odlučno osudili nazadovanje demokratije u toj zemlji i represivne propise (kao što je zakon o „stranim agentima”), napade na slobodu govora i štampe i represije prema mirnim protestima. Takođe su pozvali da se ponovo održe izbori iz oktobra 2024. godine, na kojima je pobedu proglasila vladajuća partija Gruzińskie Marzenie. (16.12.2025)