BEOGRAD – Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić izjavio je za Tanjug da je dobijen zvaničan dokument od Ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića u kom se MUP obavezao da do kraja novembra 2023. godine implementira sistem amber alerta. Dodaje da je ovo do sada najkonkretniji potez iz vlade i iz MUP-a koji je zaista pokazao jednu dobru volju i vrlo odlučan stav Ministarstva da sistem amber alerta zaživi.
„Prednosti su izuzetno velike, to je pokazao sistem u velikom broju zemalja gde on postoji. Trenutno ne možemo da vidimo koje su konkretne mane. Mislim da je jedna konkretna organizacija građana, konkretna pomoć od svakog segmenta društva – dakle od građana, medija, tržnih centara… može samo da bude od velike pomoći kada nestane jedno dete. Statistički podaci ukazuju na to da je on zaista efikasan u zemljama gde postoji“ istakao je Jurić.
Prema njegovim rečima, ono što je najviše sprečavalo da ovaj sistem zaživi jeste komunikacija sa MUP-om i dodaje da smatra da su dolaskom novog ministra, stručni ljudi koji se bave nestankom dece i odraslih, pokazali dobru volju da se stvar preokrene. (20. februara)
Vučić: Otpočela je svetska trka za naoružanjem
ABU DABI – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme „IDEX 2023“ u Abu Dabiju, izjavio je da je otpočela svetska trka za naoružanjem i da do sada nikada ovako nije bilo. On je prilikom obilaska sajma naoružanja u Abu Dabiju rekao da je to „potpuno ludilo“.
„Kada neko razmišlja da povećava pet odsto ukupnog budžeta za odbranu, jasno vam je da je sve otišlo dođavola“, rekao je Vučić.
On je takođe naglasio da Srbija pregovara sa Francuzima o kupovini višenamenskih borbenih aviona Rafal, kao i da bi to bilo najveće izdvajanje srpskog vojnog budžeta, koje bi iznelo i do tri milijarde evra. Odgovarajući na pitanje novinara o mogućoj kupovini aviona Rafal, Vučić je rekao:
„Mi pregovaramo sa Dasu avijejšn, razgovarali smo i kada sam bio u Parizu“, rekao je Vučić i potvrdio da bi ta nabavka, ako se dogovori, bila najskuplja investicija. „Biće najskuplje, to će ići svakako na preko tri milijarde evra, a imate i uračunatu inflaciju“, rekao je Vučić.
Kazao je da se svi naoružavaju i da je, na primer, Hrvatska napravila moćnu vojsku, jer je nabavila Bredlije, Patrije sa spajk raketama i dogovorila 12 polovnih Rafala…
Na pitanje novinara da li bismo mogli da rate da platimo avione Rafal, rekao je da nije problem da to ide na rate, ali da bi onda naš račun bio i tri puta veći, kao i da je plan da kupujemo najnovije i najmodernije mašine.
„Ali bi to onda bila velika snaga, moglo bi da se dejstvuje preventivno i bili bismo mnogo jači“, rekao je Vučić.
Kazao je da velika nade polaže i u našeg „Obada, kao i da PR-DC radi sa Krušikom, ako bi mogli 12 mina da stave u dron. „Nora je, takođe, velika stvar i već sada može tri hica u minutu da ispali. Ima 12 haubičkih metaka, a napravićemo do kraja godine da ima 30. To bi bio strašan napredak Nore, koja onda postaje fantastično oruđe. Zatim, radimo i na ‘Aleksandru’, po kralju Aleksandru, novo oruđe sa 155-262 mm kao što je Nora, koje će imati još brže ispaljivanje – šest u minutu, to će biti velike novine i velika stvari. Radimo i na modularnoj raketnoj artiljeriji“, naveo je Vučić.
Najavio je da će 200 teških vozila i oruđa domaće proizvodnje biti kupljeno za vojsku do septembra 2024. godine. „Videli ste i Tamnavu… to će biti velike stvari. Sve to kupujemo do septembra 2024, za samo godinu i po danas biće u našoj vojsci. Imaćemo i integrisano upravljanje“, rekao je Vučić. (20. februara)
Miščević:Nema prečica do Evropske unije, ali nema ni novih prepreka
BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević istakla je da je važno da građani shvate da je partnerstvo sa EU od koristi od samog pristupnog procesa, jer se tu društvo i država menjaju, a kao primer navela je finansijski sporazum sa EU o 165 miliona evra bespovratne pomoći koji je potpisan prošle nedelje.
„Sporazum nam je omogućio da sa 165 miliona evra bespovratne pomoći Unije pomognemo velikom broju građana, tačnije svima onima koji se prijave i dobiju status ugroženog domaćinstva, da izmire veći deo svojih računa za struju ili za grejanje na gas. Takvih domaćinstava sada ima 68.000, a pošto smo se uskladili s propisima EU koji određuju merila za sticanje statusa ugroženog kupca energenata, taj broj do kraja godine biće čak 191.000. Slične povlastice imaju i mala i srednja preduzeća“, rekla je ministarka.
Na pitanje kako vidi budućnost EU, ministarka je rekla da Unija u krizama reaguje tako što nastoji da krizu reši jedinstveno, zajedničkim odlukama o zajedničkim politikama. Tako je na primer, dodaje, do početka rata u Ukrajini politika proširenja bila potpuno u drugom planu, uvek iza potrebe EU da se najpre reformiše iznutra, pa tek onda da razmotri prijem novih članica.
„Sada postoji jasna svest o tome da pristupanje novih država, po svim pravilima i procedurama koje su važile i za sve prethodne, ne sme da bude u zapećku, jer to nije ni interes same Unije. Naprotiv, interes za članstvo u EU postoji upravo zbog značaja koji Unija ima kao trgovinski blok, spoljnopolitički akter, ali i prostor razvoja demokratskih vrednosti. Mi znamo da nema prečica u dostizanju uslova za članstvo, ali je važno i da nema dodatnih prepreka koje bi sve odlagale unedogled“, rekla je Miščevićeva.
Miščevićeva je pre nekoliko dana u Lebanu obišla firmu koja je dobila 42.000 evra bespovratno iz programa EU i istakla da je to farmaceutsko preduzeće zaposlilo dodatnih devet radnika te da ih je sada ukupno 24, a da je to za tako malu sredini veliki i važan projekat.
„Upravo takvim primerima pokazujemo da Srbija i EU partnerski rade, a da proces pristupanja nije ekskluzivna birokratska priča, već da i naši građani – bilo kao preduzetnici, studenti, aktivisti, naučni radnici – ako su obučeni i motivisani, mogu i sami da učine mnogo više za sebe koristeći novac koji je na raspolaganju. Kako onaj iz fondova EU, tako i srazmerno manji, ali važan deo sredstva koja je Srbija u obavezi da sufinansira“, rekla je Miščevićeva. (19. februara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.