Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.

BEOGRAD – Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je, na sastanku sa delegacijom Evropske investicione banke (EIB), da je cilj Srbije racionalna potrošnja, uz veću energetsku efikasnost i klimatski neutralan energetski sektor.

Na sastanku sa delegacijom EIB, koju je predvodila potpredsednica Liliana Pavlova, bilo je reči o izradi strateških dokumenata u energetici i podršci projektima u ovoj oblasti.

Đedović je istakla da se trenutno utvrđuju ciljevi kojima će Srbija težiti u narednim decenijama kad je reč povećanju udela obnovljivih izvora energije (OIE) u energetskom miksu, unapređenju energetske efikasnosti i smanjenju emisije štetnih gasova, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Ministarka je navela je da proces zelene tranzicije mora da bude finansijski održiv i socijalno pravedan, kao i da rade i na prioritizaciji kapitalnih projekata i investicija, koji su trenutno u pripremi i uskoro će se naći na Vladi Srbije.

Na sastanku je bilo reči i o realizaciji projekta izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, koja je ključni projekat za diversifikaciju snabdevanja gasom i povećanje energetske bezbednosti, kao i o mogućnostima za podršku EIB na drugim projektima koji se tiču revitalizacije postojećih kapaciteta hidroelektrana i distributivne mreže, navodi se u saopštenju.

Predstavnici Evropske investicione banke istakli su zadovoljstvo dobrom saradnjom sa Ministarstvom i izrazili spremnost za nastavak podrške Srbiji u procesu energetske tranzicije, uključujući i mogućnost finansijske podrške projektima koji će doprineti dekarbonizaciji energetskog sektora Srbije, ističe se u saopštenju ministarstva. (30. marta)

Hil: Osećam napredak, Priština treba da osnuje ZSO

PREŠEVO – Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je u Preševu da oseća napredak u dijalogu Beograda i Prištine, kao i da je po njemu “jedan od najvažnijih elemenata svega ovoga bila činjenica da Priština treba da osnuje Zajednicu srpskih opština (ZSO)”.

“Naravno da postoje druge stvari koje Priština treba da uradi, ali mislim da sve ovo vodi boljoj situaciji sa Evropskom unijom i zapravo na ovo se može gledati kao na sporazum između Prištine i Brisela”, rekao je juče Hil i dodao da se “može reći isto i za srpsku stranu”.

Hil je dodao i da smatra da za ovaj sporazum “mnogo zasluga” imaju predstavnici Brisela.

“Gospodin Lajčak, naročito gospodin Borelj, koji je potrošio 12 dugih sati, dok je imao mnogo drugih važnih stvari koje je trebalo da radi u vezi Ukrajine, on se bavio problemima Srbije i Kosova”, rekao je Hil u izjavi novinarima posle sastanka sa gradonačelnikom Preševa Šćiprimom Arifijem.

On je rekao i da je jasno “da SAD apsolutno 100 odsto podržavaju ono što EU žele da uradi”, prenosi JugPres.

Naglasio je da SAD, iako nisu strana u dijalogu, sebe smatraju delom tog procesa i nastaviće da se u njemu angažuju.

On je rekao kako je za njega poseta Preševu veoma važna, kao i razgovor sa  Arifijem i izrazio spremnost da i sam pomogne razgovorima u rešavanju problema o kojima je slušao u Preševu i u ponedeljak u Bujanovcu.

“Vratiću se u Beograd i pustite me da razmislim i vidim šta mogu da uradim da budem koristan. Veoma je važno da ljudi razumeju koji su problemi i mislim da sam bio jasan u vezi sa tim“, rekao je Hil. (29. marta)

Petković: U Briselu o konkretnim koracima uz poštovanje naših crvenih linija

BEOGRAD – Direktor „Kancelarije za Kosovo i Metohiju“ Petar Petković rekao je da će u nastavku dijaloga Beograda i Prištine 4. aprila u Briselu biti reči o konkretnim koracima za sprovođenja dogovora iz Ohrida uz jasno istaknute crvene linije – da se Beograd nikada neće saglasiti da tzv. Kosovo postane član UN i da Beograd ni de fakto ni de jure neće priznati Prištinu.

Petković je za Prvi program radio Beograda rekao da je u tekstu Aneksa među prvim obavezama koje treba ispuniti – obaveza Prištine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO) i to, ističe, u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga u kojima su jasno su definisane njene suštinske nadležnosti.

On je izjavio da su crvene linije Beograda da se nikada neće saglasiti da Kosovo postane član UN i da Beograd ni de fakto ni de jure neće biti priznanja.

„O svemu drugom što je dogovoreno u Aneksu možemo da razgovaramo i da vidimo na koji način ćemo to implementirati“, rekao je Petković.

Prema njegovim rečima tačno se zna šta je dogovoreno u Briselu. 

„Jasno su definisane suštinske nadležnosti ZSO, njeni ciljevi, organi, kako Zajednica funkcioniše, uključujući i tačku 16 koja propisuje i da Beograd finansira ZSO“, rekao je Petković.

Na pitanje o porukama iz Prištine da dogovor ne predviđa autonomiju za Srbe i da se ZSO ne pominje ne pominje u dogovoru iz Ohrida, kaže da je, posle sastanka u Ohridu, u Prištini opsadno stanje, dok je predsednik Aleksandar Vučić bio vrlo oprezan kada je rekao da se nadamo da ćemo ići u pravcu normalizacije odnosa.

„S obzirom na to da već 10 godina Priština odbija da formira ZSO, ona i najnovijim izjavama pokazuje da nije spremna da ide u tom pravcu. Ali to je sad već stvar za Prištinu i međunarodne predstavnike i posrednike u dijalogu koji su dužni da nateraju Prištinu da ispuni tu svoju obavezu. Onda će se apsolutno videti ko je taj koji se drži dijaloga, a ko zapravo ne želi dijalog. Beograd je uvek bio posvećen dijalogu i zbog toga i ovog puta idemo da razgovaramo. Jedino dijalog može da obezbedi normalizaciju odnosa, jer nam je preko potrebno da sarađujemo, da imamo slobodu kretanja“, kaže Petković. (29. marta)

Brnabić: Srbija će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć Ukrajini

BEOGRAD – Predsednica Vlade Ana Brnabić rekla je da će Srbija nastaviti da kontinuirano pruža humanitarnu pomoć Ukrajini.

„Srbija izražava solidarnost sa stanovništvom Ukrajine i osuđuje sve napade na civilno stanovništvo i objekte u toj zemlji i bilo kakvu upotrebu sile suprotno međunarodnom pravu“, rekla je Brnabić prilikom ispraćanja za Ukrajinu kamiona sa elektro-energetskom opremom iz kompanija „DB Sćenker“ u Šimanovcima.

Premijerka je navela da su ambasador Japana Takahiko Kacumata, kao zemlje koja trenutno predsedava grupom G7,  i ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, pozvali predstavnike Vlade Srbije da razmotre donaciju elektro – energetske opreme.

„Mi smo u to uključili naše elektro-energetske kompanije EPS i EMS koje poseduje takvu vrstu opreme i da izdvoje,  kako bi mi donirali Ukrajini. Danas implementiramo zaključak Vlade od 19. januara i šaljemo preko mehanizama civilne zaštite ovu pomoć u Ukrajinu“, rekla je Brnabić. 

Ona je istakla da će Vlada Srbije nastaviti saradnju sa elektro-energerskim kompanijama, kako bi dalje kontinuirano identifikovali određenu opremu, koju će slati kako bi pomogli obnovu elektro-energetskog sistema Ukrajine.

„Mi smo jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja je uspela sa izdvoji i donira ovakvu vrstu pomoci i ovo je nastavak naše politike humanitarne pomoći ugroženom stanovsništvu Ukrajine“, rekla je premijerka.

Brnabić je navela da smo donirali tri miliona evra tokom donatorske konferencije u Varšavi i na inicijativu prve dame Tamare Vučić u septembru dva najmodernija sanitetska vozila, a organizovana je i letnja škola za oporavak ukrajinske dece u Banji Koviljači.

U skladu sa zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je usvojila Vlada 27. februara prošle godine, Srbija ce nastaviti sa pružanjem humanitarne pomoći u meri u kojoj to bude moguće.

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač kaže da se ruska agresija protiv Ukrajne nastavlja i da je do sada je uništeno više od 50 odsto energetske infrastrukture.

„Proteklu zimu smo proveli u hladnoći, a pomoć u obnovi energetske infrastrukture je neophodna“, rekao je on.

Zahvalio je Srbiji na pruženoj pomoći i dodao da se nada da će Ukrajina uspeti da nastavi izvoz električne energije u Evropi i da nastavi realizaciju projekata sa Srbijom.  

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre istakao je da su se ovde okupili kako bi bili svedoci pomoći i solidarnosti onima kojima je potrebna.

„Kamioni sadrže 19 različitih elektronskih uređaja, delova električne infrastrukture koje je Srbija odlučila da podeli sa narodom Ukrajine. Ruska agresija na Ukrajinu je proizvela brojne probleme i do danas više od 17 miliona Ukrajinaca ima potrebu za određenom vrstom pomoći“, kazao je Žofre. 

On je rekao da Rusija sistematski uništava ukrajinsku civilnu energetsku infrastrukturu i zahvalio Vladi Srbije koja je odlučila da se pridruži EU u obezbeđivanju opreme i pomoći koja se šalje Ukrajini.

„Jedina zemlja u regionu koja šalje ovakvu vrstu pomoći Ukrajini, u okviru mehanizma EU za civilnu zaštitu“, dodao je on. 

Ispraćanju opreme su prisustvovali ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i ambasador Japana u Srbiji Takahiko Kacumata. (28. marta)

Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.