Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je danas, na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije, da je potrebna revizija Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. „Prema izveštajnom periodu, ne poklapaju se rezulatati onoga što je planirano i onoga što je urađeno, i to je razlog zašto moramo raditi reviziju NPAA, kako bismo ono što je potrebno uskladili sa onim što je na papiru“, kazala je Miščević.
Članovi Odbora za evropske integracije razmatrali su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Češke Republike, koji je podnela Vlada. Miščević je objasnila da su ponovo konstituisane radne grupe koje su noseće za pregovarački proces za svaka od 33 pregovaračka poglavlja, jer je došlo do izmene zakona i dodala da, u slučaju Srbije, postoji i poglavlje 35 zbog specifičnosti slučaja i procesa. „Nije organizovana međuvladina konferencija jer se nisu stekli uslovi da postoji procena i ocena napretka u vladavini prava, napredovanje dijaloga i neformalni uslov koje se odnosi na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, objasnila je Miščević. Podsetila je da su do sada otvorena 22 pregovaračka poglavlja, od toga dva su privremeno zatvorena. Rekla je da se, od kada je formirana Vlada, u razgovorima sa Evropskom komisijom i državama članicama nekoliko važnih pitanja pokazalo kao ključni izazovi za Srbiju, a jedno od tih pitanja se odnosilo na viznu politku, jer se desio talas nelegalnih migracija i doprineo izgrađivanju vizne politike.
„Srbija je izmenila bezvizni režim koji je imala za neke od država i promenila neke sporazume o trgovini koji su nastali još u doba Pokreta nesvrstanih“, objasnila je ministarka.Prema njenim rečima, da je posao urađen dobro pokazuje prošlonedeljna poseta komesarke za unutrašnje poslove EU Ilve Johansen, koja je rekla da podaci pokazuju da se ovim merama sedam puta smanjio broj tražilaca azila na Balkanskoj ruti. (29. marta)
Sa EIB potpisan grant od 175 mln evra, druga tranša za brzu prugu Beograd – Niš
BEOGRAD – Vlada Srbije i Evropska investiciona banka danas su potpisali ugovor o dodeli bespovratnih 175 miliona evra, drugu tranšu evropskog granta od ukupno 600 miliona evra za izgradnju brze pruge od Beograda do Niša.
Dokument su, u prisustvu premijerke Ane Brnabić i šefa delegacije EU Emanuelea Žiofrea, potpisali potpredsednica Evropske investicione banke Liliana Pavlova, ministar građevinarstva Goran Vesić i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, kao i generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan. Za ovaj ključni infrastrukturni projekat u Srbiji ranije je dodeljen grant od 265 miliona evra. Predstavnici EIB rekli su da je ukupna podrška za ovu infrastrukturnu investiciju 1,1 milijardi evra, od čega je 550 miliona već potpisano. Potpisivanju je prethodio sastanak predstavnika EIB-a sa premijerkom Brnabić i ministrima Vesićem i Miščevićevom, kao i ministarkom zdravlja Danicom Grujičić. Posle potpisivanja predstavnici EIB-a razgovore su nastavili sa Vesićem. U izjavi posle potpisivanja Pavlova je ocenila da se radi o podršci na realizaciji ključne strateške investicije. „Verujemo da je investiranje u novu, modernu, brzu prugu koja će manje zagadjivati od ključne važnosti za Srbiju, region i EU. Ona će omogući ti bolje veze medju ljudima regiona i bolje mogućnosti za transport robe“, rekla je ona. Podsetila je da je EIB godinama izuzetno aktivna na Zapadnom Balkanu i do sada je obezbedila 7, 2 milijarde evra podržavajući ekonomiju regiona i najavila da će biti nastavljeno sa proširenjem saradnje. (30. marta)
Tanasković: EU spremna da razmotri predlog da se sredstva IPARD 2 koriste i 2024.
BRISEL – Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je danas u Briselu da je EU podržala njen predlog da se rok za korišćenje sredstava iz IPARD 2 projekta vredan 158,5 miliona evra bespovratne podrške namenjene srpskim poljoprivrednicima, koji ističe 31. decembra, produži na još godinu dana. Tanaskovićeva je rekla Tanjugu, nakon sastanka sa evropskim komesarom za poljoprivredu Janušom Vojčehovskim u Briselu, da je on pozitivno reagovao na taj zahtev. Komesar je izrazio spremnost da izađe u susret za produženje programa, a konačna odluka biće doneta u najkraćem roku. „Komesar je podržao predlog za produžetak od još godinu dana kako bismo u narednom periodu dali mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima da uđu i iskoriste sva sredstva iz IPARD 2 i kako bismo krenuli sa IPARD 3 u septembru“, rekla je Tanaskovićeva za Tanjug posle sastanka. Rok korišćenje sredstava iz programa IPARD 2 ističe 31. decembra 2023. godine, a ministarka Tanasković je zatražila da se rok produži još godinu dana. Prenela je i da je na sastanku naglašeno da Srbija u junu završava i predaje program za IPARD 3, tako da bi realizacija tog dela mogla da krene od septembra. Tanaskovićeva je dodala da je, od 158,5 miliona evra, 125 miliona evra doprinos EU.“Od toga smo potrošili 43 miliona evra, mi smo sigurni da do kraja godine možemo da potrošimo još između 75 i 80 miliona evra, a ostalo bi prebacili na 2024. godinu“ objasnila je ona. Ukoliko ne bi dobili produžetak, sredstva bi ostala nepotrošena i neiskorišćena, što je po njenim rečima velika šteta za srpske poljoprivrednike. (30. marta)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.