Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je izveštaj i kompromisne amandmane na izveštaj o Srbiji izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika sa 43 glasa „za“, šest „protiv“ i pet „uzdržanih“. Uoči glasanja Bilčik je zahvalio kolegama i dodao da su imali četiri kruga sastanaka i da su na kraju dobili solidan izveštaj. „Možemo poslati solidnu poruku našim partnerima u Beogradu vezano za odlučnost EP da bude i dalje angažovan na Zapadnom Balkanu“ rekao je Bilčik. U izveštaju je usvojen amandman kojim se izražava žaljenje zbog i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i podvlači činjenica da Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike EU. „Primećuje se usklađivanje Srbije sa EU u glasanju za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN i suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava. EP izražava žaljenje, međutim, zbog činjenice da Srbija dosledno nije uspevala da se uskladi sa restriktivnim merama EU protiv Rusije, kao i zbog bliskih odnosa Srbije sa Rusijom. Žali zbog činjenice da su ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU, uključujući potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024. i sastanke sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU“, piše u izveštaju. U izveštaju se dalje navodi da je EP zabrinut zbog imenovanja direktora Bezbednosno-informativne agencije (Aleksandra Vulina), koji je, po njihovim rečima, poznat po svojoj anti-EU i proruskoj retorici. Kada su u pitanju demokratija i vladavina prava, konstatuju usvajanje amandmana na Ustav i naglašavaju da bi reformski proces Ustava trebalo da se nastavi kao prioritet. „EP pozdravlja usvajanje mera za poboljšanje izbornih uslova i medijskog okruženja uoči izbora u aprilu 2022, kao rezultat međustranačkog dijaloga koji je omogućio Evropski parlament i pozdravlja spremnost Narodne skupštine da nastavi dijalog“, piše u izveštaju. Izveštaj poziva srpske vlasti da pojačaju napore u zaštiti ljudskih prava. U izveštaju se osuđuje otvaranje kancelarije „Russia Today“ u Beogradu i pokretanje onlajn servisa vesti na srpskom jeziku i pozivaju se srpske vlasti da se suprotstave hibridnim pretnjama i usklade sa odlukom Saveta o obustavljanju radiodifuznih aktivnosti Sputnjika i RT i poziva se Srbija da se bori protiv dezinformacija. U izveštaju se izražava zabrinutost zbog zakasnele implementacije medijske strategije i akcionog plana i poziva vlada da poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija i osigura nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM). „EP žali zbog činjenice da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije kanalima koji su u prošlosti kršili novinarske standarde i poziva na dodelu pete frekvencije kroz transparentan i nepristrasan proces“, navodi se. Evropski parlament pripremio je izveštaje o Srbiji i tzv. Kosovu, kao i o drugim zemljama Zapadnog Balkana, koji će sredinom maja dobiti svoju finalnu formu za svaku zemlju za 2023. godinu, nakon plenarne sednice Evropskog parlamenta. Ovi izveštaji imaju samo konsultativnu ulogu i nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice, niti za ostale evropske institucije. Amandman 462, koji se odnosi na položaj Roma u Srbiji, je odbijen i njime se posebno pozivaju srpske vlasti da preduzmu mere za rešavanje problema diskriminacije i nejednakosti sa kojima se Romi suočavaju, posebno u oblastima obrazovanja, zapošljavanja i pristupa javnim uslugama.(26. aprila )
Pokrenuta procedura za prijem Kosova u Savet Evrope
BEOGRAD- Komitet ministara Saveta Evrope na sednici u ponedeljak odlučio je da se pokrene procedura za razmatranje zahteva Kosova za prijem u tu organizaciju, a protiv ovog predloga glasale su Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu spoljnih poslova. Uzdržani su bili BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. Zeleno svetlo tzv. Kosovu je dalo 33 zemlje, među kojima su iz regiona Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija, Hrvatska, Albanija.Komitet ministara Saveta Evrope ima 46 država članica, a zahtev Prištine biće prosleđen Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.(24. aprila)
Žiofre: Zajedno smo vratili život Fetislamu, Kladovo grad velikih potencijala
KLADOVO – Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre izrazio je zadovoljstvo što su EU i Vlada Srbije zajedničkim radom vratile život impresivnoj tvrđavi Fetislam, koja će tako, naredne godine u punom sjaju dočekati 500 godina postojanja, ali i omogućiti Kladovu da pokaže svoje velike potencijale. „Ulaganjem u očuvanje kulturno-istorijskih spomenika podstičemo razvoj turizma koji ima velikih potencijal u tom sjanom regionu, koji turisti već prepoznaju i više od 65 odsto dolazaka turista je upravo ovde u Podunavlju“, rekao je Žiofre. On je naglasio da je to razlog zašto su Nemačka i EU uložile ukupno 24,3 milona evra u projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ u cilju razvoja lokalnog turizma i pretvaranja potencijala u otvaranje novih radnih mesta, a kako bi podstakli mlade da ostaju u svom regionu i kako bi oni dobili priliku za bolji zivot. Žiofre je podsetio da ovo nije prvi kulturno-istorijski lokalitet koji je u Srbiji obnovljen zahvaljujući podršci EU, i naglasio da osim što im je dužnost i zadovoljstvo da ih štite, EU kroz projkete paralelno razvija i sjane turističke potencijale regiona, ali i pokazuje da joj je stalo do Srbije i njenih građana, kao i do Kladova. „Stalo nam je do Evrope, stalo nam je do Srbije i njenih građana, stalo nam je Kladova, bolji smo zajedno“, poručio je Žiofre na svečanosti povodom otvaranja obnovljene tvrđave Fetislam i Letnje pozornice u Kladovu, na kojoj je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Žiofre je poručio da je sjajno biti ponovo u Kladovu kada se obeležava Dan opštine, a posebno zato što mu ništa ne daje toliko zadovoljstvo kao rezultati zajedničkog rada.Ambasador je rekao da se EU kroz projekat nije fokusirala samo na obnovu tvrđave, već paralelno i na podršku lokalnim malim biznisima kao bi povećali poslovne, smeštajne i turističke kapacitete. Tvrđava Fetislam podignuta je 1524. godine, a njena rekonstrukcija počela je pre tri godine zahvaljujući sredstvima iz fondova EU.Svečanosti povodom Dana Kladova prisustvovale su i ambasadorka Nemačke Anke Konrad, i ministarke Tanja Miščević i Maja Gojković. (27. aprila)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.