Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.PREŠEVO – Predsednica vlade Ana Brnabić rekla je da Vlade Srbije inicijativom Otvoreni Balkan želi da da olakša protok robe, ljudi, kapitala i usluga, kako bi svima u zemlji unapredila svakodnevni život i trgovinu, kako bi povećali standard građana.“U okviru inicijative Otvoreni Balkan mi već imamo važne rezultate, a kada je premijer Dmitar Kovačevski bio u Srbiji videli smo ogromno povećanje međusobne robne razmene“, rekla je Brnabić.Ona je obišla prodajno mesto Open Balkan – elektronska naplata putarine, na naplatnoj stanici Preševo, u smeru ka Severnoj Makedoniji u društvu predsednika Vlade Severne Makedonije Dmitra Kovačevskog i resornih ministara za saobraćaj, Goranom Vesićem i Blagojem Bočvarskim.Brnabić je istakla da trenutno tag za jedinstvenu naplatu putarine može da se koriste samo za putnički saobraćaj, a da će od petka biti omogućen i za kamione i privredu.“U 2022. 1,48 milijarde evra robne razmene. Srbija je izvezla nešto manje od milijarde, a Severna Makedonija nešto više od 500 miliona. Mnogo je veće povećanje bilo na strani Severne Makedonije, više od 56, a na našoj strani 16 odsto. Inicijativa Otvoreni Balkan je za sve stranke dobra stvar“, navela je premijerka. Istakla je da Srbija nastavlja saradnju sa Severnom Makedonijom i da je jun bio jako važan mesec za dve zemlje, jer je potpisano više sporazuma. „Konačno ako pogledate mesec jun vidite koliko naporno radimo na međusobom povezivanju, 15. juna smo završili proširenje graničnog prelaza Preševo i sa naše i sa makednoske strane, i sada imamo devet umesto sedam traka. Građevinsku dozvolu smo izdali 29. juna za granični prelaz Preševo za transportni prelaz i za neki dan počinjemo izgradnju potpuno novog trasportnog prelaza kako bi se poboljšala trgovinska razmenu“, rekla je Brnabić.Brnabić je dodala da je 26. juna u Nišu potpisan trilateralni sporazum za prekograničnu saradnju i projekte između Srbije, Severne Makedonije i EU u iznosu od 9,7 miliona evra.Brbabić je još jednom istakla da će za nekoliko dana biti omogućen tag i za kaminone. „Razgovaraću sa predsednikom vlade Severne Makedonije Dimitom Kovačevskim da i oni imenuju svog predsedavajućeg za koopredsedavajućeg za mešovitu komisiju za ekonomsku saradnju i da nastavimo dalje u najbolje interesu naših građana i privrede. Inicijativa je pokazala već svoje konkretne rezultate“, rekla je Brnabić.Zajednički tag za naplatu putarine u Srbiji i Severnoj Makedoniji profunkcionisao je početkom jula.Procenjuje se da u toku letnje sezone dnevno kroz Severnu Makedoniju prođe približno 7.000 vozila sa srpskim tablicama.(16. jula)
Zaracin: Smanjenje od 25 odsto je pozitivan korak,ali nije ispunjenje zahteva EU
BEOGRAD – Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin izjavio je da da je smanjenje specijalnih kosovskih snaga sa severa KiM za 25 odsto pozitivan prvi korak, ali da nije ispunjenje zahteva Evropske unije. „Ta najava vlade u Prištini je pozitivan prvi korak, ali je samo mali prvi korak, i nije gotovo. EU je postavila jasan plan od tri tačke koji podrazumeva da nema prisustva specijalnih policijskih snaga više na severu i u blizini zgrada opština i smanjenje od 25 odsto je korak ka tome, ali očito ne ispunjavanje zahteva Unije“. Na pitanje da li EU ima mehanizam da natera Prištinu da ispuni potpisano pre 10 godina, on kaže da je najbolji način da se to uradi deeskalacija sa obe strane. „Znam da zvuči smešno kada dođu zapadne diplomate i kažu da obe strane treba da se suzdrže, ali ovde imamo primer kako obe strane mogu pozitivno da doprinesu. Treba nam potvrda jasne volje srpske strane da primeni Ohrid i da Priština uradi ono što je pozivamo da uradi, a to je premeštanje gradonačelnika u druge objekte iz zgrada opština i sklanjanje policijskih snaga, kao i izbori za četiri gradonačelnika sa učestvovanjem Srpske liste, naravno“, rekao je on. Prema njegovim rečima, mora da se radi na Ohridskom sporazumu, jer sadašnja situacija, ko god da je više ili manje odgovoran i koja god da je perspektiva u Srbiji i na Kosovu, ima negativan uticaj na evropsku perspektivu celog regiona. Prema njegovim rečima sporazum nije savršen, ali je velika šansa za rešavanje zastoja u odnosima. „Srbija mora da promeni retoriku u vezi sa Ohridskim sporazumom i da ga potpuno primeni. Sa druge strane, potrebna nam je posvećenost kosovske strane. Za nas, međunarodnu zajednicu, ključna je Zajednica srpskih opština“, rekao je on. Kako ističe međunarodna zajednica svakog dana razgovara sa Prištinom o Zajednici srpskih opština, ali da najpre mora da se smiri situacija na severu KiM, što je preduslov da se strane vrate za pregovarački sto i da se formira ZSO. On ističe da tenzije moraju da se smire jer je situacija opasna. „Moram da priznam da sam često u Mitrovici, takođe u Severnoj Mitrovici, pričam sa mnogo Srba, zbog ove situacije ljudi bukvalno pate. Mora da se smiri situacija da bi ljudi imali normalan život bez svakodnevnih vanrednih situacija, bez straha da svakog minuta nešto može da se desi. To je preduslov da bi se vratili za sto, da počne dijalog i da dođe do formiranja Zajednice srpskih opština“, rekao je on. Prema njegovim rečima sadašnja situacija ima negativan uticaj na evropsku perspektivu celog regiona. Ističe da mora da se radi na Ohridskom sporazumu i da se treba fokusirati na smirivanje situacije i povratak na sprovođenje sporazuma.(14. jula)
EU usvojila dodatno izdvajanje za pomoć Ukrajini
BRISEL – Ministri finansija Evropske unije su jednoglasno usvojili dodatno izdvajanje sredstava za pomoć Ukrajini kroz dopunu dugoročnog budžeta, pored toga što i dalje postoje nesuglasice u pogledu drugih troškova koji prete da odlože ili čak blokiraju dostavljanje pomoći Kijevu.Evropska komisija predložila je povećanje budžeta EU do 2027. godine za 66 milijardi evra, od čega bi 17 milijardi evra bilo namenjeno za pomoć Ukrajini, uz još 33 milijarde evra kredita.Kredit bi bio namenjen za pokrivanje većih kamata, za migracionu politiku i podsticanje ulaganja u kritičnu tehnologiju.Nemački ministar finansija Kristijan Lindner izjavio je da podržava dodatnu potrošnju za Ukrajinu, ali ne i povećanje na drugim mestima. „Vidimo fiskalna ograničenja kod svih država članica. Zbog toga Komisija ne treba da očekuje da zemlje članice doprinose više. Ukrajina je posebno pitanje“, rekao je on.Poljska ministarka finansija Magdalena Žečkovska rekla je da je njena zemlja nezadovoljna što revizija budžeta EU nije obuhvatila i dodatne potrebe suseda Ukrajine unutar EU koji su prihvatili njene izbeglice koje beže od sukoba. Na pitanje da li bi Poljska bez toga blokirala paket podrške Ukrajini, ona je rekla da će Varšava analizirati situaciju.“Jedan od naših prioriteta je da taj element podrške državama koje podržavaju izbeglice bude uključen u reviziju budžeta“, rekla je Žečkovska.(14. jula )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.