Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.MEROŠINA – Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da Auto-put mira treba da bude put stabilnosti i pomirenja u regionu, te da će on povezivati jug Srbije sa zapadnobalkanskom mrežom puteva.On je na otvaranju prve deonice autoputa Niš-Merdare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem istakao da za njega izgradnja puteva predstavlja simbol evrointegracija. „Radićemo na izgradnji puteva i doprineti da putovanja ljudi budu bezbednija i efikasnija. Najvažnija nam je politička destinacija Srbije, a to je članstvo u EU i nastavićemo da radimo na tome zajedno“, poručio je Žiofre. On je istakao i da će ovaj auto-put biti kičma regionalne putne mreže. „Put prvenstveno predstavlja transportnu rutu, ali i vezu ljudi u regionu. Hoćemo da putevi budu simbol mira i stabilnosti u regionu. Ovaj put će povezivati jug Srbije sa zapadno balkanskom mrežom i omogućiti slobodan tok ljudi, robe i kapitala, od Niša, preko Prištine do Tirane i dalje“, rekao je Žiofre. Kako je istakao, put treba da bude „put mira stabilnosti i pomirenja, te je zato je dobio ime auto-put mira“. „Deonica koju smo otvorili danas dužine 5,5 kilometara prvi je segment mnogo većeg projekta koji će Niš i ostale gradove ovog dela Srbije povezati sa Jadranskim morem do Drača, kako bi omogućio putovanje ljudima i transport robe“, istakao je on. Rekao je da je EU ponosna što ovaj projekat realizuje sa partnerima iz EBRD-a i predstavnicima centralnih i lokalnih vlasti u Srbiji. „Izgradnja ovog puta deo je sveobuhvatnijeg ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan koji je namenjen velikim infrastrukturnim projektima čiji je cilj da do 2027. godine mobilišu do 30 milijardi evra“, objasnio je Žiofre. Žiofre je dodao da će ovaj ekonomsko-investicioni plan služiti za realizaciju najrazličitijih projekata koji će biti usmereni na iskorišćenje značajnih potencijala celog regiona. „U Srbiji radimo na izgradnji brze pruge Beograd-Niš i modernizaciji pruge koja povezuje Niš i Bugarsku“, rekao je on. On je podsetio da su mnogi turisti stigli u Grčku na odmor zahvaljujući Koridoru 10 i deonici kojom su i oni danas prošli, a koji je sufinansirala EU. „Mi finansiramo sve ove projekte zarad pospešivanja trgovine, ali i kako bi ljudi mogli da brže stignu do svojih letnji destinacija“, rekao je Žiofre. Takođe, on je dodao da je EU rešena da nastavi dobru saradnju sa Srbijom i predstavnicima lokalnih vlasti na daljem podizanju čitavog transportnog sistema u Srbiji, a pogotovo sa njenim susedima. „Veze koje Srbija ima sa EU su jake, a u budućnosti će biti još jače“, istakao je on. Podsetio je da je EU najveći trgovinski partner, investitor i donator Srbije. „Mi smo prijatelji Srbije, i nastavićemo da radimo i dalje u tom duhu“, poručio je Žiofre. 26. jula)
Varhelji: Otvaranja dela auto-puta Niš-Merdare sjajna vest
BRISEL – Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji pozdravio je otvaranje prve deonice auto-puta mira Niš-Merdare (E-80), ističući da će se na taj način povezati ljudi i firme u Srbiji. On je ovaj događaj ocenio kao „sjajnu vest“. „Otvaranjem prvog dela auto – puta mira Niš – Merdare povezujemo ljude i firme južne Srbije. Ovo je vodeći projekat Ekonomskog i investicionog plana od 30 milijardi evra za Zapadni Balkan“, napisao je Varhelji. U Merošini je puštena u saobraćaj prva deonica Sektora 1 autoputa Niš – Merdare, u dužini od 5,5 kilometara. Otvaranju su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre. Ugovor o radovima na ovoj deonici je potpisan 30. septembra 2021.godine u prisustvu predsednice Evropske komisije Ursule Fon der Lajen. Finansiranje projekta za ceo Sektor 1 u iznosu od 225,6 miliona evra obezbeđen je kroz Investicioni grant WBIF u iznosu od 40,6 miliona evra i zajam od EBRD i EIB u iznosu od 185 miliona evra.(26. jula)
Bertolini obišao Dnevni centar „Sunce“ u Lebanu
LEBANE – Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini obišao je zajedno sa predsednikom opštine Lebane Ivanom Bogdanovićem prostorije Dnevnog centra „Sunce“ u opštini Lebane, koje su uz podršku Evropske Unije renovirane, Bertolini je istakao da je EU veoma zadovoljna kada vidi kako lokalne zajednice same sebi pomažu, i zahvalio se Bogdanoviću i opštini jer, kako je rekao, bez dobre incijative opštine Lebane, projekat rekonstrukcije Dnevnog centra „Sunce“ ne bi bio završen. „Veoma je važno lečiti decu. Deca sa posebnim potebama su najvažnija kategorija u našem društvu i jedno društvo se ceni prema načinu tretmana najugroženijih građana, tako da sam ja izuzetno srećan što vidim ovaj dnevni boravak i vratiću se kada on bude u potpunosti stavljen u funkciju, da vidim i decu koja borave u njemu“, rekao je on. Bogdanović se zahvalio EU i Bertoliniju, koji je i pre godinu dana obišao projekat kada je krenula njegova realizacija, i naglasio da su uz podršku EU i iznosu od 180.000 dolara koji je opština Lebane dobila na konkursu, završeni građevinski radovi u prostorijama Dnevnog centra „Sunce“. Predsednik opštine je dodao da sledeće obaveze Centra za socijalni rad jesu da obezbedi neophodne licence kako bi projekat krenuo sa pružanjem usluga za koje je namenjen. „Siguran sam da je ovo samo deo stvari koje radimo jer smo u prethodnom periodu dobili preko deset projekata što se tiče samo lokalne samouprave, i obezbedili preko milion evra sredtsva za investicije. Iz tog razloga sam siguran, jer opština Lebane je spremna sa projektno-tehničkom dokumentacijom, da će EU i programe koje ona podržava dati podršku opštini Lebane“, zaključio je Bogdanović.(26. jula)
EU pomaže poslovnu infrastrukturu u 18 gradova i opština sa 4,6 miliona evra
BEOGRAD- Evropska unija će preko programa EU PRO Plus podržati unapređenje poslovne infrastrukture u 18 lokalnih samouprava u regionima Šumadije i zapadne Srbije kao i Južne i istočne Srbije, saopšteno je iz programa EU PRO Plus. Bespovratna sredstva veća od 4,6 miliona evra opredeljena su preko ovog programa, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, za projekte izgradnje ili rekonstrukcije i infrastrukturnog opremanja industrijskih zona, turističkih lokacija, kao i za projekte izrade tehničke dokumentacije u svrhu razvoja poslovne infrastrukture. „Zajedno sa Evropskom unijom radimo na stvaranju uslova za privredni rast a ova podrška će doprineti jačanju konkurentnosti lokalnih samouprava kao i njihovoj sposobnosti da sprovode projekte. U 18 gradova i opština uz bespovratna sredstva EU, biće unapređena poslovna infrastruktura u industrijskim zonama, kao i turistička infrastruktura čime će se stvoriti uslovi za nove investicije i nova radna mesta, što sve vodi ka boljem životnom standardu građana“, rekla je ministarka za evropske integracije Tanja Miščević. Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre je istakao da EU kroz podršku ovim projektima doprinosi poboljšanju poslovne i investicione klime u Srbiji, jačanju konkurentnost i stvaranju uslova za postizanje boljih ekonomskih rezultata. „Očekuje se da ovi projekti doprinesu preko 300 miliona evra novih investicija i otvaranju oko 4.500 novih radnih mesta u roku od pet godina nakon njihove realizacije, a posebnu pažnju smo usmerili na podršku privrednom razvoju slabije razvijenih delova zemlje“, rekao je on. Od ukupno opredeljenih sredstava 3,1 milion evra će biti utrošeno za infrastrukturno opremanje, odnosno izgradnju saobraćajnica, trafo stanica, unapređenje ili izgradnju komunalne infrastrukture u indusutrijskim zonama u Valjevu, Šapcu, Ćupriji, Preševu i Mionici, rekonstrukciju i opremanje bivšeg tekstilnog kombinata u Bosilegradu, dok će u Novom Pazaru biti završen regionalni Smart centar. EU će sa više od miliion evra podržati projekte usmerene na razvoj održivog turizma u Knjaževcu, Aleksincu, Malom Zvorniku i Kraljevu, dok će Bajina Bašta, Surdulica, Loznica, Paraćin, Zaječar, Kosjerić i Lajkovac dobiti više od 423.000 evra za izradu tehničke dokumentacije u svrhu razvoja poslovne infrastrukture, odnosno za izradu projekata za građevinsku dozvolu, izvođačkih projekata i studija izvodljivosti. Same lokalne samouprave, srazmerno stepenu razvijenosti, obezbedile su više od 2,7 miliona evra za sufinansiranje ovih projekata. Projekti su izabrani putem javnog poziva koji je EU PRO Plus sproveo u dve faze u periodu od 26. septembra prošle do 29. januara ove godine a lista odobrenih projekata dostupna je na internet stranici programa EU PRO Plus.(25. jula)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.