Индонезија и Европска унија су данас на Балију потписале споразум о слободној трговини након дугих преговора, који су убрзани након повећања америчких царинских дажбина.
Споразум, који је потписао индонежански министар економије Ерланга Хартарто и европски комесар за трговину, Словака Марош Шефчович, олакшаће трансакције између 27 земаља европског савеза и највеће економије Југоисточне Азије.
„ЕУ и Индонезија шаљу свету снажну поруку, према којој смо уједињени у нашој обавези за отворену међународну трговину, засновану на правилима и обострано корисној“, изјавио је Марош Шефчович.
Разговори, који су били одложени због трновитог питања крчења шума, убрзани су након одлуке америчког председника Доналда Трампа да уведе повећање царинских дажбина на многе земље.
Како се производи који се извозе у Сједињене Државе сада опорезују са 19%, Џакарта се окренула ЕУ да би добила преференцијални приступ.
Са своје стране, 27, који су такође на мети Трампа, настоје да разноврсније своје трговинске партнере.
„Овај споразум (…) је окончан због царинског рата Доналда Трампа. Индонезија мора да потражи алтернативно тржиште у Европи и Европа (…) има потребу за тржиштем у које ће продрети“, коментарисао је за Франс Прес Бима Јунидистира Антинегара, извршни директор Центра за економске и правне студије у Џакарти.
Према споразуму, 80% индонежанских производа који се извозе у ЕУ ће имати нулте царине, изјавио је Ерланга.
Ово ће, како се очекује, користити главним индонежанским производима, пре свега обући, текстилним производима, производима риболова или чак палмином уљу, додао је.
„Наш споразум са Индонезијом ствара нове могућности за предузећа и пољопривреднике“ и „такође нам обезбеђује стабилну и предвидиву снабдевање основним сировинама“, изјавила је у саопштењу председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
ЕУ је пети трговински партнер Индонезије, са трансакцијама у вредности од 30,1 милијарди долара (25,6 милијарди евра) у 2024. години.
С овим споразумом, „биће лакше за производе ЕУ да улазе“ у Индонезију, тржиште од 280 милиона становника, истиче Дени Фријаван, истраживач у Центру за међународне и стратешке студије (CSIS). (23/9/25)