go to the original language article
Više povrataka odbijenih azilanata iz posebno Sirije i Afganistana može biti na putu.
To potvrđuje komesar EU za unutrašnje poslove i migracije, Magnus Brunner.
Izjava dolazi u vezi sa sastankom ministara pravde i unutrašnjih poslova zemalja EU u utorak.
– Vidimo mnogo dobrovoljnih povrataka iz posebno Turske u Siriju. Kada govorimo o prisilnim povratcima, posebno se fokusiramo na kriminalce koji predstavljaju pretnju po bezbednost.
– U Austriji to funkcioniše, a kriminalci se vraćaju u Siriju, kaže Magnus Brunner.
Još je prerano za masovne povratke Sirijaca, ali to se može desiti u budućnosti, kaže Magnus Brunner.
– Situacija u Siriji nije dovoljno stabilna za masovne povratke, ali stalno pratimo razvoj situacije.
– Podržavamo sirijsku vlast kako bi mogli stabilizovati situaciju u zemlji. Tako će povratci biti mogući u budućnosti, kaže Magnus Brunner.
Čak i kada su u pitanju Afganistanci, postoje znaci da bi zemlje EU mogle biti na putu da pošalju više njih nazad.
Nemačka radi na sporazumu sa Talibanom koji će omogućiti češće povratke putem aviona.
Ovaj sporazum će Nemačka otvoriti za druge zemlje EU, kako bi mogle dobiti pomoć za slanje odbijenih azilanata nazad.
To podržava i Evropska komisija, potvrđuje Magnus Brunner.
– To je potpuno u skladu sa duhom Tima Evropa, kaže Magnus Brunner, upućujući na pristup EU globalnoj akciji, gde zemlje EU pomažu jedna drugoj i udružuju resurse.
Ministar za strance i integraciju Rasmus Stoklund (S) takođe vidi potencijal u nemačkoj izjavi.
– Izuzetno je pozitivno što Nemačka poziva na saradnju u toj oblasti, kaže Rasmus Stoklund.
Prema Evropskoj komisiji, samo 25 procenata odbijenih azilanata danas se šalje iz EU.
Situacija koju Brunner naziva „neprihvatljivom“, jer osobe bez boravišne dozvole stvaraju nesigurnost i opterećuju javne resurse zemalja EU.
Rastući otpor prema migraciji naglašen je u utorak, kada je niz zemalja EU rekao ne prihvatanju azilanata kao deo mehanizma solidarnosti EU.
Zbog toga je Evropska komisija u utorak morala da odloži ključni izveštaj o migraciji.
Prema paktu o migraciji i azilu, koji je stupio na snagu prošle godine, Evropska komisija treba da objavi izveštaj najkasnije do 15. oktobra, koji identifikuje zemlje koje primaju veliki broj migranata.
Izveštaj takođe treba da ukaže na zemlje EU koje su obavezne da pokažu solidarnost.
To se može desiti ili tako što će ugostiti migrante ili dati novac zemljama poput Grčke i Italije, gde mnogi migranti dolaze.
Ministri unutrašnjih poslova zemalja EU imaju poslednju reč o tome koliko migranata svaka zemlja treba da primi, ili kolika bi trebala biti kompenzacija.
Nakon što su stranke kritične prema imigraciji napredovale u nizu zemalja EU, međutim, nema velike volje za prihvatanje azilanata.
Magnus Brunner ipak umanjuje odlaganje izveštaja.
– Još smo u fazi konsultacija, kaže Brunner.
Umesto toga, fokusira se na to da postoji „mnoštvo saradnje između zemalja EU i volje za stvaranjem promena u migracionom sistemu“.
Želja za promenama, međutim, posebno se odnosi na to kako više ljudi može biti poslato kući umesto da se poveća pomoć migrantima, daje do znanja EU komesar.