go to the original language article
Pravni okvir koji se nudi u Evropi osobama LGBTIQ+ ostaje nejednak i njihova prava su sve više ugrožena u nekim državama članicama. Razlike između zakonodavstava o braku i civilnom partnerstvu, zajedno sa novim pravnim ograničenjima koja su uvedena u nekim zemljama, stavljaju na probu okvir jednakosti EU.
Poslednji težak udarac za osobe LGBTIQ+ unutar EU: amandman na slovački Ustav, koji je stupio na snagu u subotu 1. novembra, navodi da zemlja „pr recognizes samo dva pola, muški i ženski“.
Ovaj amandman takođe rezerviše usvajanje za venčane parove, isključujući na taj način istopolne parove, s obzirom na to da je homoseksualni brak zabranjen u Slovačkoj. Surogat majčinstvo je izričito zabranjeno.
Slovački Ustav već definiše brak kao zajednicu muškarca i žene, u amandmanu iz 2014. godine, usvojenom dok je trenutni nacionalistički premijer Robert Fico takođe bio na vlasti.
Ova radikalna promena sada stavlja nacionalno pravo iznad prava Evropske unije. Navodi da „suverenitet“ Slovačke u vezi sa „kulturnim i etičkim pitanjima“ prevazilazi evropsko pravo.
Fico, koji se vratio na vlast 2023. godine, često je bio u nesuglasju sa EU. Kritički glasovi su upozorili da bi ustavna reforma mogla dovesti Slovačku u sukob sa odredbama evropskih ugovora. Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope u Strazburu za ustavna pitanja i organizacija za zaštitu ljudskih prava, takođe je izrazila kritike pre glasanja o ovoj reformi.
Slovački zaštitnik ljudskih prava, Róbert Dobrovodský, izjavio je da ova reforma „nije put ka pravednijoj i humanijoj zemlji“ i da „moguće preispitivanje prioriteta prava i sloboda proizašlih iz međunarodnih ugovora i prava EU nad slovačkim pravom ne doprinosi pravnoj sigurnosti stanovnika zemlje, posebno onih koji pripadaju manjinama“.
LGBTIQ+ je generički termin koji obuhvata veliku raznolikost seksualnih orijentacija i rodnih identiteta, izvan heteroseksualnosti i cisidentiteta. Obuhvata lezbijke, gejeve, biseksualce, transrodne osobe, interseksualne osobe, queer/one u preispitivanju, i druge osobe predstavljene znakom +.
Unutar EU, Mađarska je takođe često kritikovana zbog povlačenja u pogledu prava osoba LGBTIQ+. Nacionalistički premijer Viktor Orbán ih ograničava već godinama u ime „zaštite dece“, a ove godine, njegova vladajuća koalicija usvojila je zakonske izmene koje imaju za cilj da zabrane parade ponosa.
Nejednakosti u vezi sa pravima vezanim za brak i civilno partnerstvo
Legalizacija braka za sve je tema stalnog nesuglasja unutar EU. Dok su neki zemalja to prihvatili pre nekoliko godina, drugi se još uvek suočavaju sa strogim pravilima i političkom blokadom.
1. oktobra 1989. godine, u Danskoj, nekoliko homoseksualnih parova je bilo prvi na svetu koji su se civilno ujedinili, čime su svojoj vezi dodelili pravni status, ali nisu dobili status braka. Holandija je bila prva država koja je dozvolila brak između osoba istog pola u aprilu 2001. godine.
Od tada, 21 druga evropska zemlja, uključujući 15 članica EU, je sledila: Andora, Austrija, Belgija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Island, Irska, Luksemburg, Malta, Norveška, Portugal, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i kneževina Lihtenštajn.
Neki evropski državi su dozvolili civilno partnerstvo između osoba istog pola, ali nisu legalizovali homoseksualni brak, uključujući Italiju, Mađarsku, Hrvatsku, Kipar, Letoniju, Češku i kneževinu Monako.
Brak obično pruža potpunu pravnu priznanje paru, uključujući prava u vezi sa usvajanjem, nasledstvom i socijalnim davanjima. S druge strane, civilno partnerstvo nudi samo deo ovih prednosti i značajno varira od zemlje do zemlje.
U Poljskoj, projekti legalizacije civilnog partnerstva su predmet pažljivog razmatranja već godinama, ne samo pod prethodnom vlašću stranke Pravo i Pravda (PiS) i bivšeg predsednika Andrzeja Dude, već i suočeni sa otporom njegovog naslednika, Karola Nawrockog.
Na vlasti od 2015. do 2023. godine, vlada PiS se čvrsto protivila bilo kojoj inicijativi za legalizaciju civilnog partnerstva, iako skoro milion Poljaka živi u vanbračnim zajednicama, uključujući heteroseksualne i homoseksualne parove. Braneći katoličku viziju, PiS se protivio davanju više prava seksualnim manjinama.
Centristička stranka trenutnog premijera, Donald Tusk, obavezala se da će legalizovati civilna partnerstva u svojoj zemlji, društvu tradicionalno katoličkom koje trenutno priznaje brak samo između muškarca i žene. Nekoliko pokušaja legalizacije, uključujući za LGBTIQ+ parove, propalo je u poslednjih dvadeset godina.
U oktobru, vlada je predstavila zakonodavni predlog za legalizaciju civilnih partnerstava, uključujući ona između osoba istog pola, nazivajući ga „napretkom“ za prava LGBTIQ+ osoba. Ovaj tekst, nazvan „zakon o najbližim roditeljima“, dodelio bi nevenčanim parovima prava u vezi sa nasledstvom, stanovanjem i pristupom medicinskim informacijama, ali im ne bi omogućio usvajanje dece.
U susednoj Češkoj, parovi istog pola mogu sklopiti registrovano partnerstvo, ali ne mogu se venčati. PACS je moguć u zemlji od jula 2006. godine. Međutim, članovi LGBTIQ+ zajednice i dalje nemaju ista prava kao ostatak češke populacije, izjavili su učesnici Parade ponosa u Pragu agenciji CTK.
Bugaraska pravna regulativa takođe ne priznaje brakove između osoba istog pola, čak i ako su legalno sklopljeni u inostranstvu. Iako je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije zabranjena, nedostatak pravnog priznanja stvara ozbiljne probleme u vezi sa roditeljskim pravima i nasledstvom. U slučaju smrti onog od roditelja koji je pravno priznat, preživeli partner i dete mogu ostati bez pravnog ili zastupničkog odnosa, što postavlja složena pitanja u vezi sa starateljstvom, nasledstvom i dobrobiti deteta.
EU nastoji da ojača prava i sigurnost LGBTIQ+ osoba
Agenicija za osnovna prava Evropske unije je upozorila, u izveštaju objavljenom u septembru, da je zajednica LGBTIQ+ instrumentalizovana u klimatu rastuće ili postojane netolerancije i sektarizma, kao i u okviru intenzivnih kampanja mržnje na mreži, koje se šire na društvenim mrežama i u javnom prostoru.
U maju prošle godine, devet država članica EU (Italija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Litvanija, Letonija, Češka i Slovačka) nije potpisalo deklaraciju koju je predstavila belgijska predsednica, koja je promovisala politike u korist LGBTIQ+ zajednica. Pripremljena je povodom Međunarodnog dana protiv homofobije, transfobije i bifobije.
Prošlog meseca, Evropska komisija je izjavila da, uprkos povećanoj društvenoj prihvaćenosti LGBTIQ+ osoba unutar EU u poslednjih pet godina, one i dalje trpe nesrazmerne i neprihvatljive nivoe mržnje, nasilja i diskriminacije. Zatim je usvojila svoju strategiju za jednakost LGBTIQ+ osoba za period 2026-2030, koja ima za cilj da se bori protiv mržnje i promoviše slobodu i raznolikost u EU i šire.
Kako bi zaštitila članove LGBTIQ+ zajednice od diskriminacije, Brisel takođe razmatra predstavljanje predloga za borbu protiv govora mržnje na mreži.
U saopštenju za štampu, Komisija je takođe navela da želi da se obračuna sa „konverzionim terapijama“ – pseudonaučnim praksama koje se sastoje u pokušaju da se izmeni seksualna i/ili romantična orijentacija, identitet ili rodna ekspresija osobe kako bi se uskladili sa heteroseksualnim i cisrodnim normama – koje su usmerene na LGBTIQ+ osobe. Više od milion ljudi je u maju potpisalo peticiju koja poziva EU da zabrani ove prakse.
Ipak, evropska komesarka za jednakost izjavila je AFP-u da Brisel neće ići do te mere da zabrani ove prakse. „Ne možemo ih zabraniti jer bi to narušilo nadležnost država članica“, izjavila je Hadja Lahbib.
Ipak, bila je jasna u svom uverenju: „Očigledno je da svih dvadeset sedam treba da ih zabrani.“
Ovaj članak je ključna priča ENR-a. Njegov sadržaj se zasniva na informacijama objavljenim od strane agencija koje učestvuju u ENR-u