Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.

BRISEL- Evropska komisija predložila je da se ukinu vize za građane na Kosovu kojima pasoše izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Republike Srbije. U predlogu o izmenama i dopunama Uredbe (EU) 2018/1806 u vezi sa nosiocima srpskih pasoša izdatih od Koordinacione uprave, predlaže se da nosioci srpskih pasoša koje izdaje to telo, budu oslobođeni od uslova posedovanja vize prilikom prelaska spoljnih granica zemalja članica EU, za boravak ne duži od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Kako se navodi, EK smatra stupanjem na snagu vizne liberalizacije za Kosovo više nema razloga da nosioci srpskih pasoša budu izuzeti iz bezviznog režima. Komisija navodi da bi očekivanim ukidanjem viza od 1. januara , srpski građani sa prebivalištem na Kosovu bili jedina kategorija stanovništva u regionu kojoj bi za putovanje u Šengen zonu bile potrebne vize. „Svi građani regiona Zapadnog Balkana treba da imaju koristi od bezviznog putovanja u šengenski prostor. Zato predlažemo da nosioci pasoša koje je izdala Koordinaciona uprava mogu da prelaze spoljne granice zemalja članica bez viza, za boravak ne duži od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana“ navodi se u dokumentu.(17. novembra )

Lajčak: Sa Petkovićem i Bisljimijem o Statutu ZSO, energetici, izborima

BRISEL – Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je sa glavnim pregovaračima u četvrtak u Briselu razgovarao o nizu tema – statutu, planu implementacije, energetici, registarskim tablicama, izborima i nestalim licima. Lajčak je , sumirajući proteklu nedelju, naveo da su sastanci bili od pomoći za napredak u brojnim pitanjima koja su na dnevnom redu dijaloga i da uskoro očekuje nastavak. „Zato planiram da nastavim razgovore u narednim danima i nedeljama“, napisao je Lajčak. Podsetio je da je ranije prethodne nedelje posetio Beograd, posle nedavne posete Prištini, i da se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i direktorom Kancelarije za KiM Petrom Petkovićem. „Razgovori su bili nastavak naših napora da unapredimo implementaciju Sporazuma na putu normalizacije“, naveo je Lajčak i dodao da je u razgovorima naglasio da implementacija Sporazuma treba da napreduje tako da obe strane ispunjavaju svoje obaveze korak po korak paralelno i na principu da obe strane moraju nešto da urade da bi nešto dobile.(18. novembra)

Žiofre: Srbija i Ukrajina napravili isti izbor, da budu deo EU

FOTO TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIC/ nr

BEOGRAD- Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre je na Privrednom forumu srpskih i ukrajinskih privrednika izjavio da su Srbija i Ukrajina napravile isti izbor, da budu deo evropske porodice naroda. „Postoje mnogo ekonomskih mogućnosti između Srbije i Ukrajine. Drago mi je da možemo da pričamo o ekonomiji u ovom širem političkom kontekstu. To je nešto što mi kao EU pozdravljamo i spremni smo da podržimo“, rekao je Žiofre. Prema njegovim rečima, institucije EU i njene članice su odlučne da nastave sa što bržim proširenjem na zapadnom i istočnom Balkanu. „Ovo je poruka koja se čula pre 10 dana od Evropske komisije kada su predložili plan rasta za Zapadni Balkan kako bi se njegove države približile proširenju“, ukazao je Žiofre. Žiofre je pozdravio to što je Srbija građanima Ukrajine pružila privremeni boravak i pozdravio napore Srbije da podrži ovu zemlju u rekonstrukciji. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Čukić naveo je da je poznato da su odnosi Srbije i Ukrajine tradicionalno dobri i prijateljski. „U pitanju su dva prijateljska naroda. Kada govorimo o ekonomskoj saradnji istakao bi da postoji obostrani interes i prostor za njen dalji razvoj i zato smo danas svi ovde da saslušamo jedni druge i učimo jedni od drugih“, istakao je Čukić. Naveo je da spoljno-trgovinska razmena između Srbije i Ukrajine u prvih devet meseci ove godine iznosila oko 240 miliona evra. „Vašim prisustvom u ovolikom broju vi pokazujete spremnost da se upoznajete sa poslovnim prilikama u Srbiji i da međusobno sarađujete i pronalazite ideje za nove projekte. Vlada Srbije i PKS su tu da bude institucionalna podrška Ukrajincima da vaše poslovanje bude što uspešnije“, rekao je Čukić. Prema njegovim rečima, trenutno sa Ukrajinom posluju 844 poslovna subjekta iz Srbije. „Posebno treba istaći da u Srbiji poslu više od 150 privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Ukrajine, ili ukrajinska pravna lica od kojih se većina bavi trgovinom ili prerađivačkom industrijom. Ja verujem da će u narednom periodu ovaj broj biti još veći“, naveo je on. Čukić je podsetio je da je PKS od marta prošle godine pustila u rad servis na svom portalu koji se odnosi na poslovanje sa Ukrajinom i koji puža aktuelne informacije o tržištu Ukrajine. Pre početka foruma, potpisan je Memorandum o saradnji između Trgovinsko-industrijske komore Ukrajine i Privredne komore Srbije. Forum saradnje srpskih i ukrajinskih preduzetnika, organizovala je Privredna komora Srbije u saradnji sa ambasadom Ukrajine u Beogradu i Fondacijom Konrad Adenauer Štiftung.(17. novembra)

Proizvodnja vina u Evropi dostigla je 16,1 milijardu litara 2022. godine

LUKSEMBURG – Prodata proizvodnja vina u 2022. godini u Evropskoj uniji iznosila je 16,1 milijardu litara. Kako je objavio Evrostat, tri najveća proizvođača vina činila su 83 odsto proizvodnje u EU. Italija i Španija su doprinele sa skoro pet milijardi litara, što zajedno predstavlja 62 odsto ukupne prodate proizvodnje u EU, dok je Francuska proizvela 3,4 milijarde litara, odnosno 20 odsto. Ostali proizvođači, koji premašuju jedan odsto ukupnog iznosa u EU, bili su Nemačka sa četiri odsto, Portugal iznad dva odsto i Mađarska ispod dva odsto. Vodeći izvoznik vina u 2022. godini je Italija sa izvozom od 2,2 milijarde litara, što predstavlja 30 odsto izvoza vina članica EU. Članice EU, u prošloj godini ukupno su izvezle 7,2 milijarde litara vina. Skoro polovina, odnosno 3,2 milijarde litara ili 44 odsto, izvezena je u zemlje izvan unije. Najviše vina izvezeno je u Ujedinjeno Kraljevstvo 0,7 milijardi litara, odnosno 23 odsto izvoza van EU, zatim u Sjedinjene Države 0,7 milijardi litara ili 22 odsto, Rusiju 0,3 milijarde litara ili 9 odsto i Kanadu 0,2 milijardi litara odnosno šest odsto.Najveći izvoznici posle Italije su u 2022. godini bile Španija sa 2,1 milijarde litara ili 29 odsto i Francuska sa 1,4 milijarde litara izvoza odnosno 19 odsto.(17.novembra)

Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.