go to the original language article
Portugalski ministar spoljnih poslova ocenio je danas da je „pravi pravni način” korišćenja zamrznutih ruskih sredstava sadržan u predlogu koji je Evropska komisija danas predstavila, priznavši da je „složen” i da će zahtevati punu pažnju država članica.
„To je pitanje o kojem razgovaramo već dugo […], sve države članice [Evropske unije (EU)] pokazale su spremnost da ona [zamrznuta ruska sredstva] zaista budu iskorišćena, koji je pravi pravni oblik sada je u ovom predlogu Komisije i zaslužuje pažnju, pažljivo proučavanje, jer je to složen predlog”, rekao je Paulo Rangel novinarima.
U izjavi na marginama ministarskog sastanka u sedištu Organizacije Severnoatlantskog ugovora (NATO), u Briselu (Belgija), portugalski zvaničnik je dodao da većina od 27 država članica EU želi ovo rešenje i uverava Belgiju (jednu od zemalja koja ima najviše zamrznutih ruskih sredstava) da želi „izaći u susret izraženim zabrinutostima”.
„Postoji velika većina koja je naklonjena pitanju imobilisanih sredstava, jer je to ruski novac koji bi omogućio da se iskoristi za ubrzavanje reparacija [Ukrajini], rekao bih da postoji velika sklonost ka tom rešenju”, istakao je zvaničnik, upozoravajući, ipak, da „ima neke pravne prepreke”.
„Veliki deo njih” je već prevaziđen, smatra Paulo Rangel.
Evropska komisija je danas predložila kontroverzan reparacioni zajam zasnovan na zamrznutim ruskim sredstvima i manji kredit zasnovan na budžetu Evropske unije (EU), kako bi se podržala Ukrajina 2026. i 2027. godine.
Sa ciljem da se „ojača finansijska otpornost Ukrajine u kontekstu kontinuiranog rata ruske agresije”, izvršno telo Unije danas u saopštenju predlaže „dva rešenja za odgovor na potrebe finansiranja Ukrajine za 2026–2027”, a to su zajam EU i reparacioni zajam.
Ovaj predlog suočava se sa protivljenjem Belgije, pri čemu se i dalje postavljaju pravne sumnje i otvaraju pitanja o stabilnosti jedinstvene valute.
Dok bi se prva opcija odnosila na korišćenje budžetskog prostora (headroom) EU kao garancije da Brisel izađe na tržišta i mobiliše takav iznos u korist Ukrajine, druga bi značila zaduživanje kod finansijskih institucija Unije koje drže imobilisane iznose aktive Centralne banke Rusije.
Ovaj poslednji zajam bi Rusija otplatila nakon isplate reparacija Ukrajini i, imajući u vidu pravne rezerve Belgije (gde se nalazi veliki deo takvih sredstava), bio bi praćen mehanizmom solidarnosti u Uniji.