go to the original language article
Bruxelles (ANSA) – Evropska unija stavlja na sto dva puta za finansiranje Kijeva. Prvi podrazumeva upotrebu ruske imovine. Zamrznuti novac u Evropi bio bi iskorišćen za emitovanje evroobveznica kojima bi se finansirala Ukrajina. Mehanizam koji je sada poznat kao „pozajmica za Reparaciju“ i koji bi trebalo da bude vraćen po završetku sukoba, ako iz Rusije stignu „ratne reparacije“.
Drugi put deluje naizgled lakše, a to je da se Ukrajini jednostavno daju zajmovi koji bi se računali na višegodišnji budžet EU. Paradoks je u tome što je složeniji mehanizam zapravo Kolumbovo jaje: mora doduše biti „osiguran“ nepoljuljivim garancijama, ali ne predviđa novi dug i može se odobriti kvalifikovanom većinom, zaobilazeći tako predvidljive vetoe Belgije i Mađarske.
Suprotno tome, zajmovi finansirani iz margina Finansijskog okvira, po modelu zajma Sure tokom Covida, zahtevaju jednoglasnost. Postoji i treća mogućnost, da se od Bce zatraži da bude „pozajmljivač u krajnjoj nuždi“, ali je ona od početka isključena jer bi prekršila Ugovor, koji sprečava centralnu banku da direktno finansira države ili budžetske operacije Unije.
Prelazeći na cifre: Bruxelles danas kaže da želi da pokrije dve trećine ukrajinskih potreba, koje je Međunarodni monetarni fond procenio na 135 milijardi za period 2026-2027, izjavljujući da je spreman da Ukrajini da 90 milijardi za osnovne usluge i vojne kapacitete. Mehanizam pozajmice za Reparaciju ima, međutim, potencijalnu vrednost koja dostiže 210 milijardi.
Oduzimanjem Era zajmova od 45 milijardi već „raspoređenih“ pod italijanskim predsedavanjem G7, iznos se spušta na 165 milijardi. To je jedna od novina predloga, s obzirom na to da se ne predviđa korišćenje samo gotovinskih salda ruske aktive čuvane u belgijskom centralnom depozitaru hartija od vrednosti Euroclear, već i drugih 25 milijardi u bilansima evropskih komercijalnih banaka sa ruskom imovinom zamrznutom sankcijama EU (3. decembra).