Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Predsednik Evropskog saveta Šarl MIšel izjavio je da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu i da „rekordan“ broj dronova ispaljenih na Kijev i Harkov u poslednja 24 sata pokazuje pravu nameru Moskve. „Za svakoga ko veruje u glasine da je Rusija iskreno zainteresovana za mirovne pregovore, rekordan broj dronova ispaljenih na Ukrajinu u poslednja 24 sata pokazuje pravu nameru Moskve. Napadi su utoliko ciničniji s obzirom da se njihov intenzitet poklapa sa novogodišnjim praznicima“, napisao je Mišel na platformi Iks (Tviter). On je poručio da se duh Ukrajine ne može slomiti i da EU stoji uz Ukrajinu. Kako su saopštili ukrajinski zvaničnici, najmanje pet ljudi poginulo je danas, a više od 100 je povređeno u ruskim napadima na Kijev i Harkov. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske snage izvele raketne i napade dronovima na vojno-industrijske objekte u i oko Kijeva. Na meti su takođe bila skladišta raketa i municije koju je isporučio Zapad, navodi se u saopštenju. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je na Ukrajinu danas lansirano gotovo 100 projektila različitih tipova, a da je oboreno najmanje 70 projektila, od kojih gotovo 60 u oblasti Kijeva.( 2. januara)
Borelj i Šefčovič: Sporazum o EEP – zaveštanje za buduće gonerecije
BRISEL- Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (EEP) predstavlja zaveštanje za buduće generacije i jedinstven je okvir koji pokriva 30 država i pola milijarde ljudi na najvećem unutrašnjem tržištu na svetu, navodi se u zajedničkoj izjavi visokog komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja i potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča. „U aktuelnom geopolitičkom kontekstu, Sporazum o EEP je model saradnje između bliskih partnera. Radujemo se jačanju naših odnosa sa Islandom, Lihtenštajnom i Norveškom u narednih 30 godina i kasnije“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu EU povodom 30. godišnjice stupanja na snagu Sporazuma o EEP. Kako se dodaje, EEP je izgrađen na zajedničkim vrednostima i principima i čini faktor političke i ekonomske stabilnosti, kao i prosperiteta i bezbednosti na evropskom kontinentu. „Zajedno sa Islandom, Lihtenštajnom i Norveškom, Evropska unija je kontinuirano radila na izgradnji bolje Evrope… Gledajući unazad, možemo biti ponosni na ono što smo postigli“, navodi se u saopštenju. EEP ujedinjuje države članice EU i Island, Lihtenštajn i Norvešku u zajedničko unutrašnje tržište koje omogućava slobodan promet lica, roba, usluga i kapitala. Osigurava jednake uslove kroz primenu homogenih pravila i pratećih politika u oblastima konkurencije, životne sredine, klimatskih akcija i socijalne politike. „Naša dostignuća su rezultat zajedničke vizije, snažne posvećenosti i međusobnog poštovanja“, zaključuje se u saopštenju.(2. januara)
Srbija u 2024. predsedava organizacijom CEFTA, rešiti blokadu srpske robe na KiM
BEOGRAD- Srbija je preuzela jednogodišnje predsedavanje Centralnoevropskim sporazumom o slobodnoj trgovini (CEFTA), a ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović je izrazio očekivanje da će ove godine biti obustavljena blokada srpske robe na KiM koju sprovodi Priština. Momirović je rekao Tanjugu da je predsedavanje organizacijom CEFTA za našu zemlju jako važna stvar i očekuje da ćemo zahvaljujući tome uspeti da prevaziđemo izazove i okrenemo se budućnosti. Da političke teme ostavimo za politički sto, a privredne i ekonomske teme koje se tiču svakog građanina rešavamo pragmatično u interesu cele evropske zajednice, naveo je Momirović. „Jako sam ponosan zbog predsedavanja. CEFTA je, nažalost, već nekoliko godina u izvesnoj blokadi, zbog privremenih institucija u Prištini koje jednostavno blokiraju njen rad. Vi znate da mi dalje trpimo blokadu trgovine srpskim proizvodima na teritoriji Kosova i Metohije, ali očekujem da ćemo to rešiti i pokazati dodatnu odgovornost“, kazao je ministar. On je dodao i da su među glavnim, strateškim i najvažnijim trgovinskim i ekonomskim partnerima Srbije zemlje u regionu, odnosno zemlje CEFTA sa kojima imamo veliki suficit u trgovinskoj razmeni, koji je nešto veći od 2,3 milijarde evra. „To je jak podstrek za našu ekonomiju. Tu mislim pre svega na mala i srednja preduzeća, koja jako puno izvoze u BiH, Crnu Goru i Makedoniju, jer smo mi i kroz inicijativu Otvoreni Balkan uspeli da relaksiramo i umanjimo veliki broj trgovinskih i administrativnih barijera i da značajno povećamo trgovinsku razmenu“, rekao je Momirović. Naglasio je da je, ipak, EU glavni ekonomski trgovinski partner Srbije, pre svega Nemačka, sa kojom imamo razmenu od približno osam milijardi evra, preciznije ona se u prethodnim godinama kretala između 7,6 i 7,7 milijardi evra. „Sledi Kina sa kojom imamo spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od 4,7 milijardi evra, sa snažnim rastom izvoza poslednjih godina, dok nam je pre 10 godina izvoz u Kinu bio šest miliona evra“, rekao je Momirović. Prema rečima ministra, ukoliko evropske ekonomije, pre svega one najveće kao što su Nemačka i Francuska budu stagnirale, to će oboriti potencijale Srbije, „Mi smo u prethodnoj godini bez obzira na stagnaciju nemačke privrede uspeli da obezbedimo rast između 2,4 i 2,5 odsto koji nije tako mali“, rekao je Momirović. On je dodao i da je Kina zemlja iz koje u Srbiju najverovatnije dolazi najviše investicija i da sa tom zemljom u narednom periodu očekuje snažan rast trgovinske razmene. Momirović očekuje i da će u narednom periodu ekonomski rast, kao i trend razvoja privrede Srbije biti nastavljen. „Mi smo i u izbornoj kampanji projektovali i proklamovali kao jedan od najvažnijih ciljeva da prosečna plata za četiri do pet godina bude 1.400 evra, a penzije bi trebalo da budu oko 650 evra, i da bi to ostvarili moramo da jačamo našu ekonomiju i razvijamo trgovinu“, naglasio je Momirović. Srbija je preuzela predsedavanje organizacijom CEFTA od Crne Gore. Naša zemlja je, prema podacima Privredne komore Srbije, sa zemljama CEFTA ove godine do novembra ostvarila razmenu vrednu oko 5,4 milijarde evra.(1. januara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.