Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.
STRAZBUR – U Evropskim parlamentu (EP) održana je debata o situaciji u Srbiji nakon izbora u decembru koja će poslužiti i kao osnov za pisanje teksta rezolucije o Srbiji o kojoj će se, na zahtev Evropske narodne partije, glasati u februaru nakon što se objavi izveštaj ODIHR-a o izborima. Evropski parlamentarci su izneli različita mišljenja o izbornom procesu u Srbiji – od onih da rezultati izbora ne mogu dovesti u pitanje, posebno imajući u vidu broj međunarodnih posmatrača koji ih je nadgledao, do kritika o brojnim nepravilnostima i nepravednim uslovima, kao I potrebi jačeg reagovanja međunarodne zajednice. Tako je poslanik Žan-Lin Lakapel iz grupacije Identitet i demokratija ocenio je da se rezultat izbora ne može dovesti u pitanje, imajući u vidu da je izborni proces bio pod nadzorom oko 5.000 posmatrača, najviše ikada u istoriji Srbije i da je zabeleženo samo 13 neregularnosti. „Šta je problem? Je li to pobeda Aleksandra Vučića ili poraz vaših političkih saveznika u opoziciji? Je li zato EU želi da desatabilizije Srbiju?“, upitao je Lakapel i istakao da nije na EU da se meša u unutrašnje poslove Srbije. On je naglasio da je svaka zemlja slobodna, suverena i nezavisna i da je srpski narod slobodno birao i izabrao Vučića, kojem je poželeo sve najbolje za budućnost Srbije. Mađarski poslanik Andor Deli ocenio je da je veoma žalosno što se u EP protiv Srbije koriste, kako je naveo, „isti recepti koji su se koristili protiv Mađarske“ i, gde, kako je naveo, levo liberalna opozicija pokušava da domaće političke neuspehe pretvori u uspehe. “Ne putem demokratskih izbora, već uz spoljnu pomoć. Ali kao što je ova taktika propala u slučaju Mađarske, neće uspeti ni u slučaju Srbije. Ali postoji razlika, Mađarska je već članica, dok Srbija nije još ušla u EU, ali su kampanje diskreditovanja već počele u EP“, rekao je Deli. On je ocenio da su poslednjih godina imidž i kredibilitet EU u velikoj meri opali u svim zemljama Zapadnog Balkana, ne samo zbog kolebljivosti i rigidnosti Unije, već zbog preteranih kritičnih, pristrasnih mišljenja. „Mi u delegaciji Fidesa uvereni smo da su ove debate kotraproduktivne i štetne“, rekao je Deli i pozvao EP da pokaže više poštovanja i razumevanja prema Srbiji. Francuski poslanik Tjeri Marijani istakao je da se rasprava o izborima vodi dok još ne postoji konačan izveštaj posmatrača. „Bilo je 5.000 posmatrača tako da bi bilo oprezno i mudro da se ova debata ne održava pre nego što budemo upoznati sa izveštajem. Ovu debatu koristi opozicija“, rekao je Marijani i upitao poslanike šta pokušavaju da urade i da li žele da dođe do „drugog Majdana“. Poslanik Franc Bogovič istakao je da je potreban konačan izveštaj međunarodnih posmatrača i izrazio nadu da će Srbija pristupiti EU. Evropski komesar za pravdu Didije Rejnders ukazao je na saopštenje ODIHR-a, u kojem je navedeno da su izbori tehnički dobro vođeni i da je biračima ponuđen izbor političkih altnernativa, ali su, kako tvrdi, bili pod dominacijom angažmana predsednika zbog čega su, tvrdi on, uslovi bili nepravedni. „Srbija ostaje zemlja kandidat koja pregovara o pristupanju EU. Očekujemo da Srbija nedvosmisleno pokaže svoju odlučnost da unapredi proces pristupanja ubrzavajući svoj rad na sprovođenju reformi“, rekao je on i poručio da očekuje da će Srbija primeniti sve preporuke nakon objavljivanja konačnog izveštaja ODIHR-a i osigurati inkluzivni dijalog kroz ceo politički spektar. Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju iz Evropske narodne partije Vladimir Bilčik rekao je da Srbija zaslužuje evropsku budućnost, bez stalnih kampanja i, kako je naveo, jasan izbor između Rusije i Evrope i između konfrontacije i saradnje. On je ocenio da česti prevremeni izbori izazivaju stres među ljudima i sprečavaju primenu normi koje su potrebne za nastavak pregovora o pristipanju. „Kao posmatrači bili smo prisutni na sam dan izbora, ključni postupci za brojanje glasova su ispraćeni, al nije bilo dovoljno tajnosti“, rekao je Bilčik i pozvao nadležne organe da istraže izveštaje o navodnom dovođenju birača iz drugih mesta u Beograd na glasanje. Pojedini poslanici izneli su tvrdnje o nepravilnostima tokom izbora u Srbiji, među kojima je bio i Andreas Šider iz kluba poslanika Progresivnog saveza socijalista i demokrata, koji je pozvao EU da se pobrine za to da vladavina prava i transparentni procesi budu uspostavljeni u Srbiji. Slične tvrdnje o nepravilnostima na izborima u Srbiji izneo je i Klemen Grošelj iz kluba poslanika Obnovimo Evropu, koji je rekao da je novost „otvorenost tih nepravilnosti“ i ocenio da je reakcija EP i Evropske komisije vrlo umerena. „Ako nam je zaista stalo do proširenja EU na Zapadni Balkan moramo podupreti aspiracije srpskog naroda i EU kako bi osigurali fer i poštene izbore“, poručio je Grošelj. Nemačka poslanica Viola fon Kramon iz grupe Zeleni — Evropski slobodni savez iznela je tvrdnje o nameštaju izbora i pozvala da se sprovede nepristrasna, međunarodna istraga, kao što je bio slučaj 1996. godine. Matjaž Nemec iz Kluba poslanika Progresivnog saveza socijalista i demokrata rekao je da ne može da zamisli budućnost Srbije u EU bez građana Srbije, ali je ocenio da pristupanje EU nije iskren izbor njenih lidera. On je rekao da, kako tvrdi, neregularnosti i manipulacije udaljavaju Srbiju od vrednosti EU i da ona zaslužuje zdravu demokratiju, vladavinu prava i puni pristup pregovorima i naglasio da je u parlamentu mnogo iskrenih prijatelja Srbije. Inače, debata o izborima o Srbiji i postizbornoj situaciji nije bila planirana za ovo plenarno zasedanje Evrospkog parlamenta Međutim, četiri grupacije, SND, Obnovimo Evropu, Levičari i Zeleni, tražili su da se ona uvrsti na dnevni red, a poslanici su to i izglasali.(17. januara)
Vučić: Tražio sam od Lajčaka da zaustavi Kurtijev pokušaj da uništi dijalog
DAVOS- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u Davosu imao brojne razgovore, od kojih je kao najvažniji izdvojio sa specijalnim izasolanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
On je novinarima rekao da je Lajčaku ukazao da Kurti želi da obustavi isplatu plata i penzija za naše ljude na KiM, što bi značilo još veći odlazak ljudi iz Pokrajine. „Tražio sam podršku za naše ljude da im se omogući da žive na svojim ognjištima“, rekao je Vučić. On je rekao i da je razgovarao sa predsedavajućom Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjanom Krišto o jačanju saradnje dve zemlje, kao i da je potvrdio da će Srbija učestvovati na sajmu u Mostaru. „Biće uspostavljene linije između Mostara i Beograda i ja ću ići zajedno sa našim novinarima tamo“, rekao je on.(17. januara)
Lajčak: Očekujem brz odgovor Brisela oko najave Prištine o platnom prometu
DAVOS- Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da veruje da će zvanični Brisel ubzo izaći sa stavom oko najava Prištine da će ukinuti platni promet sa Srbijom. „Upoznat sam sa tim pitanjem. Ja sam to pitanje otvorio u razgovoru sa glavnim pregovaračem zamenikom premijera privremenih prištinskih institucija Besnikom Bisljimijem i zamolio sam ga da mi da odgovor na nekoliko bitnih pitanja“, rekao je Lajčak u Davosu odgovarajući na pitanje novinara oko najava Prištine da će ukinuti platni promet sa Srbijom. On je istakao da je prosledio tu informaciju u Brisel i da njihove naše službe sada analiziraju tu situaciju, a da očekuje da ubrzo ižađu sa zvaničnim stavom. (17. januara )
Evropski sud pravde: Status izbeglice i za žene koje trpe nasilje u porodici
LUKSEMBURG- Evropski sud pravde presudio je da se ženama može dati status izbeglice ako im u zemlji porekla preti fizičko ili psihičko nasilje, što uključuje seksualno nasilje i nasilje u porodici. Presuda je doneta na osnovu slučaja turske državljanke kurdskog porekla koja je izjavila da ju je porodica naterala na brak, a da joj je muž pretio i da ju je tukao, prenosi Dojče vele. Ona je podnela zahtev za dobijanje međunarodne zaštite u Bugarskoj, rekavši da bi njen život bio ugrožen ukoliko bi se vratila mužu. Izbeglički status se dobija ako je osoba napustila svoju zemlju zato što je proganjana zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, političkog mišljenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi. Sud je sada jasno odredio da se žene u celini mogu posmatrati kao društvena grupa, dodavši da im se čak i ako žene ne ispunjavanju „izbegličke karakteristike“ i dalje može odobriti tzv. supsidijarna zaštita. To važi ako su zaista u opasnosti da postanu žrtve nasilja ili čak da budu ubijene.(17. januara )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.