go to the original language article
Brisel/Strazbur – Evropski parlament (EP) je u sredu izglasao konačnu verziju zakonodavstva EU usmerenog na postepenu zabranu uvoza ruskog gasa u EU, koja će početi da važi od jeseni 2027. godine. Slovački poslanici u Evropskom parlamentu imaju različita mišljenja o ovom zakonodavnom predlogu, prenosi dopisnik TASR-a.
Poslanica Evropskog parlamenta i izvestilac iz senke za ovo zakonodavstvo Ľubica Karvašová (PS) u plenumu EP istakla je da je reč o istorijskoj odluci i ocenila široku saglasnost među poslanicima, kao i „konkretna rešenja za Slovačku“. Nasuprot tome, prema njenim rečima, stoje izjave predstavnika slovačke vladine koalicije, kao i njenih nezavisnih predstavnika u EP.
„Kao izvestilac iz senke za političku grupu Obnovimo Evropu aktivno sam učestvovala u izradi ovog zakonodavstva i podržavala rešenja koja uzimaju u obzir specifičnu situaciju Slovačke. Rusija nije pouzdan snabdevač i ruski gas nije jeftin. Da jeste, Slovačka danas ne bi imala jedne od najviših cena energije za firme u celoj EU i država ne bi morala da troši stotine miliona evra na energetsku pomoć“, rekla je.
Podsetila je da Slovačka danas većinu gasa uvozi iz drugih zemalja i da ima veze sa svim susedima. Zabrana ruskog gasa počeće postepeno u drugoj polovini 2027. godine, a Slovačka ima ispregovarani najduži prelazni period zajedno sa konkretnim tehničkim izuzecima.
Monika Beňová (Smer-SD) poručila je da će ova odluka sa privrednog stanovišta biti štetna za Uniju, a posebno za Slovačku. „Međunarodni monetarni fond nam u tom smislu predviđa veoma nepovoljan uticaj koji se tiče pada bruto domaćeg proizvoda. To za nas može značiti izrazit rast cena gasa i s tim povezani pad konkurentnosti slovačke industrije, kao i uticaj na slabljenje naše energetske bezbednosti“, upozorila je.
Za Slovačku smatra važnim izuzetak koji joj omogućava da koristi dugoročni ugovor o isporuci ruskog gasa još dve godine duže, a ključno će, prema njenim rečima, biti i to na koji način će se Evropska komisija postaviti prema obavezi u vezi sa kompenzacijama koje je Slovačkoj u tom kontekstu obećala.
Miriam Lexmann (KDH) ocenila je pomak u korist garancija za Slovačku koji je doneo konačni predlog teksta ispregovaran između Saveta EU i Evropskog parlamenta, gde se konkretni rokovi prekida odnose samo na prirodni gas, a ne na naftu niti na nuklearno gorivo. To je, prema njenim rečima, u Slovačkoj tehnički izvodljivo bez ugrožavanja domaćinstava i poslovnog sektora.
„Predlog ostavlja mogućnost da se za pojedine zemlje ispregovaraju i opravdani izuzeci. I zbog tih garancija podržala sam usvajanje aktuelnog teksta uredbe o postepenom okončanju uvoza prirodnog gasa iz Rusije i poboljšanju nadzora mogućih energetskih zavisnosti“, rekla je. Tvrdi da nakon okončanja rata i uspostavljanja pravednog mira u Ukrajini EU mora da deluje principijelno, brzo i u interesu svojih građana tako da zbog svoje nepripremljenosti ne bude u nepovoljnom položaju pri obnovi ekonomskih odnosa.
Martin Hojsík (PS) upozorio je da će mir biti moguć samo onda kada EU prestane da finansira vojnike koji ubijaju u Ukrajini. „Kada prestanemo da finansiramo Putinovu težnju da i Slovačka ponovo bude ruska gubernija. Naša sloboda i prosperitet zavise od oslobađanja od ruskog gasa. On je skuplji ne samo svojom cenom, već i time što nas je lišio mira u Evropi. Potkopava konkurentnost naše industrije i ugrožava radna mesta. Zato sam izuzetno srećan što ćemo ga se konačno rešiti“, rekao je. (18. decembar)