go to the original language article
Madrid – Vlada Španije je predstavila Evropskoj komisiji projekat Nacionalnog plana obnove zgrada (PNRE), strateški dokument usklađen sa Integrisanim nacionalnim planom za energiju i klimu (Pniec) koji će usmeravati potpunu transformaciju celokupnog španskog fonda zgrada, kako javnih tako i privatnih, radi postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Kako je saopštilo Ministarstvo za stanovanje i urbanu agendu u jednoj belešci, projekat će moći da dobije preporuke evropske Vlade pre svog konačnog predstavljanja za stupanje na snagu 31. decembra 2026. godine.
Španija je uspela da u periodu između 2020. i 2023. godine smanji energetsku potrošnju domaćinstava za 10%, sa prosekom od 540.000 sanacija godišnje u tom periodu, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INE).
Plan upućen evropskoj izvršnoj vlasti takođe predviđa smanjenje potrošnje od 25% do 2030. i 33% do 2035. godine, čime se u velikoj meri premašuju ciljevi smanjenja od 16% i 20% za iste te godine koje je utvrdila evropska Direktiva.
Sa ažuriranjem Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD), Evropska unija traži od država članica plan akcije za ispunjavanje evropskih ciljeva dekarbonizacije do 2030. godine i doprinos postizanju fonda zgrada sa nultom emisijom do 2050. godine, uključujući u tu svrhu Minimalne standarde energetske efikasnosti (MEPS) i putanju sanacije.
U tom okviru Vlada Španije pokreće plan velikih razmera kako bi ispunila ovu Direktivu: transformisati zgrade stambene i nestambene namene u objekte sa nultom emisijom, čime se garantuju efikasnost i održivost fonda zgrada.
Treba istaći da smanjenje potrošnje i emisija predviđeno Nacionalnim planom obnove zgrada između 2020. i 2030. godine odgovara sveobuhvatnoj sanaciji 1.567.986 domaćinstava, čime se premašuje projekcija Pniec-a (1.377.000 domaćinstava), kao i da smanjenje potrošnje između 2020. i 2023. godine odgovara sveobuhvatnoj sanaciji 615.000 domaćinstava.
Participativni proces
Za izradu plana sproveden je širok participativni proces koji je obuhvatio četiri radne grupe, pet panela stručnjaka i učešće više od 400 aktera.
Osim toga, nacrt projekta bio je podvrgnut postupku javne rasprave i informisanja putem veb stranice MIVAU od 28. novembra do 13. decembra 2025. godine, pri čemu je primljena 81 sugestija od pojedinaca, udruženja, javnih uprava, preduzeća i drugih aktera.
„Ove sugestije su razmotrene i uzete u obzir u konačnoj verziji projekta koji je upućen u Brisel. Veliki deo ovih sugestija već je bio uključen u nacrt zahvaljujući obimnosti prethodnog participativnog procesa“, saopštilo je Ministarstvo. (30. decembar)