go to the original language article
Evropska komisija trenutno planira evropski tender za AI gigafabrike; u njemu će moći da učestvuju i kompanije van Evropske unije – rekao je Poljskoj novinskoj agenciji zamenik ministra za digitalizaciju Dariusz Standerski. Istakao je da se Poljska ne odriče borbe po pitanju baltičke gigafabrike, ali da su Estonija i Letonija odustale od projekta.
U februaru ove godine predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen objavila je da će fond Evropske unije finansirati pet gigafabrika veštačke inteligencije u Evropskoj uniji, koje treba da budu projektovane s ciljem primene veoma velikih modela i AI aplikacija u dosad neviđenim razmerama. Nastanak gigafabrika zavisi od propisa na kojima trenutno radi Evropska komisija. Poljska je kao lider zajedno sa Litvanijom, Letonijom i Estonijom, kao i kompanijama i naučnim institucijama iz tih zemalja, u junu osnovala konzorcijum Baltic AI GigaFactory. Prijava baltičke gigafabrike je u julu prihvaćena od strane Evropske komisije, a u novembru su se konzorcijumu pridružile Češka.
– Radovi na propisima u Evropskoj komisiji i dalje traju, ali će se pravila izgradnje gigafabrika sigurno promeniti, jer je Komisija odlučila da promeni svoju perspektivu i odustane od prvobitnih dogovora – preneo je u razgovoru s Poljskom novinskom agencijom (PAP) zamenik ministra za digitalizaciju Dariusz Standerski. Kako je naglasio, pravila izrađena početkom ove godine predviđala su konkurs u kojem je trebalo da učestvuju države članice zajedno s konzorcijumima, dakle zainteresovanim poslovnim i naučnim organizacijama. Trenutno Komisija, međutim, planira evropski tender.
– Dakle, na isti način na koji Evropska unija kupuje kancelarijski materijal, na isti način će kupovati gigafabrike veštačke inteligencije. To znači da će se nakon raspisivanja tendera za izgradnju gigafabrika javljati isključivo kompanije, koje će se ocenjivati prema unapred utvrđenim pravilima. Na kraju će biti objavljena lista s rezultatima, što je standard u tenderima koji se organizuju i u Poljskoj. Na tender će moći da se prijave i konzorcijumi nekoliko kompanija za izgradnju jedne gigafabrike u datoj zemlji – objasnio je zamenik ministra.
Na pitanje šta to znači za projekat baltičke gigafabrike, Standerski je preneo da resor za digitalizaciju ne odustaje. – I dalje ćemo podržavati ne samo konzorcijum baltičke gigafabrike, već sve kompanije koje će želeti da se prijave na evropski tender. Dogovoren sam za sastanak s preduzetnicima iz konzorcijuma, kao i s predstavnicima lokacija u Poljskoj koje su se prijavile za projekat. Projektni biro gigafabrike pri Ministarstvu za digitalizaciju i dalje radi. Mi ovde ništa ne završavamo, učestvovaćemo u tom procesu – uverio je zamenik šefa resora.
Dodao je da u projektu i dalje s Poljskom žele da učestvuju Češka i Litvanija. Dok Estonija i Letonija trenutno traže „druge mogućnosti“.
– Obavili smo veoma veliki posao, na čemu sam izuzetno zahvalan. Odnosi između baltičkih država, Poljske i Češke su se veoma zbližili, takođe kroz uspostavljanje kontakata s kompanijama. Trenutno je u konzorcijumu (baltičke gigafabrike – PAP) već preko 270 kompanija iz različitih zemalja i one su počele međusobno da razgovaraju, da se sastaju, sarađuju. Dakle, to je konkretna vrednost – rekao je Standerski.
Kako je naveo, u skladu s najnovijim predlogom Evropske komisije države članice „trebalo bi unapred da izdvoje novac” za gigafabriku u svojoj zemlji, još pre početka tendera. – Za sada imamo takve informacije da bi to trebalo da bude 17,5 procenata maksimalnog iznosa koji može biti namenjen za gigafabriku. Međutim, kakvi će biti konkretni proračuni Evropske komisije – to ne znamo. I dalje ima veoma mnogo nepoznanica. Istovremeno postoji očekivanje da države članice unapred garantuju da imaju sredstva – naveo je zamenik šefa Ministarstva za digitalizaciju.
Na pitanje da li takva pravila favorizuju najbogatije države u Evropskoj uniji, Standerski je prokomentarisao da je „to svakako prečica”, na šta evropske države „ne zaslužuju“.
Na pitanje da li će na evropski tender za gigafabrike biti dopušteni svetski big techovi, zamenik ministra je odgovorio da resor „sada u predlogu propisa Evropske komisije ne nalazi izuzeće za kompanije van Evropske unije“.
Sagovornik PAP-a je rekao da „ne želi da presuđuje” da li je na odluku Evropske komisije mogao da utiče lobing big techova, jer „nikoga nije uhvatio za ruku”. – Međutim, svakako je to ograničavanje hrabre vizije koju je Evropska komisija imala još početkom ove godine. Vizije koju sam ocenio kao prelomnu, jer je po mom mišljenju to bio plan za potpuno novo otvaranje u okviru investicija u Evropskoj uniji. Sa tugom sam primio to što Komisija ograničava svoje planove, jer je to po mom mišljenju na štetu daljeg razvoja Evropske unije – rekao je.
Preneo je da će se Poljska i dalje zalagati za stvaranje gigafabrika u okviru evropskih konzorcijuma. – Pozivaćemo i druge države da podrže taj stav. Međutim, Evropska komisija ima zakonodavnu inicijativu i to je njena prednost u odnosu na druge institucije – primetio je.
Osvrćući se na šanse koje će poljski projekat imati nakon promene pravila, zamenik ministra je ocenio da je „zadatak sada mnogo teži”, ali – kako je uverio – Ministarstvo za digitalizaciju „učiniće sve da ponuda iz Poljske bude što bolja”. – Podsetiću da nam nisu davali veće šanse za fabriku veštačke inteligencije, a gradimo dve. Dakle, to nije prvi izazov s kojim se suočavamo – rezimirao je.
Standerski je preneo da je početkom januara planiran sastanak s predstavnicima Ministarstva finansija u vezi s budžetom za gigafabriku. Dok bi se zvanično propisi Evropske komisije o gigafabrikama trebalo da pojave u drugoj polovini januara.
Iz informacija koje je preneo zamenik ministra za digitalizaciju proizlazi da je u prvobitnom projektu udeo Poljske u baltičkoj gigafabrici trebalo da iznosi oko 550 miliona evra, ali ne jednokratno, već u dužoj vremenskoj perspektivi – od 2027. do 2031. godine.
Evropska komisija je dopuštala dve velike lokacije i bliže neodređen broj manjih „antena”. Dok je Ministarstvo za digitalizaciju razmatralo stvaranje prvog centra na jednoj od pet lokacija u Poljskoj: u Poznanju (glavni podnosilac prijave je kompanija Beyond.pl), u Vroclavu (Politehnika Vroclavska), u Varšavi (Interdisciplinarni centar za matematičko i kompjutersko modeliranje Univerziteta u Varšavi), u Krakovu (Nowa Huta Przyszłości SA) i u Skavini (grad u Malopoljskom vojvodstvu, glavni podnosilac prijave je kompanija Polcom). Te lokacije su izabrane od 10 prijava na osnovu analize, između ostalog, dostupnosti tehničke infrastrukture na parceli ili pristupa elektroenergetskoj mreži snage najmanje 25 MW.
– Gledali smo i na pristup tvrdoj infrastrukturi, kao što su aerodrom i protivpožarni putevi. Obratili smo pažnju i na sertifikate, kada je reč, na primer, o energetskoj efikasnosti, pitanju fizičkog obezbeđenja, povezivanju optičkih kablova i tako dalje. Od 10 lokacija, 5 je kod sebe imalo realizovano više od polovine zahtevanih parametara – rekao je Standerski. Nakon prihvatanja zahteva u vezi s baltičkom gigafabrikom od strane Evropske komisije, resor je trebalo da pokrene formalni konkurs za izbor prve lokacije.
Standerski se osvrnuo i na zabrinutost stanovnika u vezi s bukom, izduvnim gasovima i visokim utroškom vode i energije od strane data centara koje planiraju privatne kompanije, između ostalog u opštini Mihalovice u Mazovjeckom vojvodstvu. Uverio je da se „pri izboru lokacija za projekte kao što je gigafabrika nastojalo birati područja udaljena od naseljenih mesta, industrijske zone ili mesta gde takva infrastruktura već postoji i može se proširiti“.
– Konačne odluke o građevinskim dozvolama i oceni uticaja na životnu sredinu na konkretnom mestu, na primer na zaštitu reka, pripadaju lokalnim organima, kao što su starosta ili vojvoda. Ako se pojavi neki protest stanovnika, a nadležni organ utvrdi da se gigafabrika ne može graditi na datom području, Ministarstvo za digitalizaciju će se prilagoditi takvoj odluci – uverio je Standerski.
U februaru ove godine predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen objavila je da će fond Evropske unije InvestAI, s budžetom od 20 milijardi evra, finansirati pet gigafabrika veštačke inteligencije u Evropskoj uniji. U junu ove godine 16 država članica, među njima i Poljska, poslalo je 76 preliminarnih zahteva u tom pogledu. Prvobitno je Evropska komisija trebalo da pozove države da podnesu zvanične zahteve krajem 2025. godine.
Prema zahtevu u vezi s Baltic AI GigaFactory, investicija je trebalo da košta 3 milijarde evra, odnosno oko 12,7 milijardi zlota. 65 procenata tog iznosa trebalo je da potiče iz privatnog sektora, a 35 procenata – iz javnog sektora, od čega je polovinu (17,5 procenata) trebalo da obezbede Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija, a drugu polovinu (17,5 procenata) – Evropska komisija.
Evropska komisija je na svojoj internet stranici navela da su fabrike veštačke inteligencije dinamični ekosistemi koji podržavaju inovacije, saradnju i razvoj u oblasti AI. Na teritoriji Evropske unije trebalo bi da ih nastane 13. U Poljskoj prva AI fabrika nastaje u Akademskom računarskom centru Cyfronet AGH u Krakovu (Gaia AI Factory), a druga pod nazivom Piast-AI treba da nastane u Poznanju. (30.12.2025)