go to the original language article
Odbijanje Evrope prema predsedniku SAD, Donald Trump, i njegovim zahtevima da preuzme Grenland imalo je veliki uticaj na to da sada postoji nada za mirno rešenje.
To kaže ministar spoljnih poslova Lars Løkke Rasmussen (M).
Izjava dolazi nakon četvrtkoveg sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu, gde je Grenland bio deo dnevnog reda.
– Dao sam izveštaj o tome gde se nalazimo. To je bilo u sigurnoj prostoriji bez mobilnih telefona, kako bi moglo da bude poverljivo, pa nema smisla da ovde iznosim detalje, kaže Lars Løkke Rasmussen.
On, međutim, ističe da je iskoristio priliku da zahvali ostalim zemljama EU na podršci Danskoj i Grenlandu.
– Pre svega sam iskoristio dan da se zahvalim na velikoj solidarnosti. To je bilo važno.
– Uopšte nemam sumnje da, kada smo sada ponovo tamo gde smo bili pre 15 dana, gde možemo da imamo civilizovan pregovarački proces sa Amerikancima, to je između ostalog zato što je Evropa rekla ne, kaže Løkke.
On takođe ukazuje na to da su američki kongresmeni jasno odbacili Trumpove ideje o aneksiji Grenlanda.
– Američko poslovno okruženje i berza su takođe reagovali. Mislim da ima mnogo stvari koje su dovele do toga da je američki predsednik pre nekoliko dana rekao da je ono što je dogovoreno sa Rubio i Vance recept po kome ćemo se ravnati, kaže Løkke.
On se time poziva na ključni sastanak u Vašingtonu sredinom januara.
Tamo su se Lars Løkke Rasmussen zajedno sa grenlandskom ministarkom za spoljne poslove, Vivian Motzfeldt, sastali sa potpredsednikom SAD, J.D. Vance, i američkim državnim sekretarom, Marco Rubio.
Na sastanku su se strane dogovorile da osnuju radnu grupu koja bi trebalo da ispuni američke bezbednosne interese i da poštuje dansko i grenlandsko ne američkoj aneksiji Grenlanda.
U sredu je održan prvi sastanak radne grupe na nivou šefova departmana sa danske i grenlandske strane.
Preko puta stola, prema Løkkeu, sedeli su predstavnici i iz američkog Stejt departmenta i iz kancelarije potpredsednika.
– To su bili konstruktivni razgovori i dogovoreno je da će se ponovo sastati, kaže Løkke.
On ne želi da ulazi u detalje o tome o čemu se razgovaralo na sastanku, ali ističe da Danska deli bezbednosne zabrinutosti SAD u Arktiku, gde i Rusija i Kina žele veće prisustvo.
Kako bi se našlo rešenje, Danska je spremna da proširi sporazum o odbrani sa SAD o Grenlandu iz 1951. godine.
– 1951. je pre dosta godina. Dronovi tada nisu postojali, a svemir nije igrao nikakvu ulogu, pa je svet, naravno, bio drugačiji.
– Ali sporazum predstavlja snažan pravni okvir i to je, naravno, ono od čega polazimo, kaže Lars Løkke Rasmussen.
Prema rečima šefice diplomatije EU, Kaja Kallas, ministri su na sastanku razgovarali o tome kako se može ojačati bezbednost na Arktiku, uključujući i na Grenlandu.
Diskusija je, međutim, poverljiva i zato ni ona ne želi da iznosi detalje o tome šta je EU konkretno spremna da uradi.