Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Otvaranjem birališta u Holandiji će i zvanično početi izbori za Evropski parlament, na kojima će tokom četiri dana, do 9. juna, oko 370 miliona građana iz 27 država članica EU birati novih 720 poslanika Evropskog parlamenta. Izborna trka izaziva veliku pažnju javnosti, pre svega zbog toga što se očekuje zaokret udesno u novom sazivu EP nakon uspona desničarskih i krajnje desničarskih stranaka poslednjih godina širom Evrope. Mada izbori zvanično traju od 6. do 9. juna, Estonci su mogli već od ponedeljka, 3. juna da iskoriste svoje biračko pravo, a glasaće do subote u 20.00 časova.
Glasanje zvanično počinje u Holandiji, u 7.30 časova, a narednog dana glasa se u Irskoj, Česi glasaju 7. i 8. juna, građani Malte, Letonije i Slovačke glasaće u subotu, 8. juna, a u Italiji će birališta biti otvorena 8. i 9. juna. U ostalim državama članicama EU izbori će biti održani u nedelju, 9. juna, uključujući i Belgiju, gde će građani glasati i na parlamentarnim i na regionalnim izborima. Izborni sistem se razlikuje po državama, pa je tako u pojedinim zemljama kao što su Belgija, Bugarska, Grčka i Luksemburg glasanje obavezno, u nekim zemljama moguće je glasanje iz inostranstva i preko punomoćnika, a u velikom broju država i glasanje poštom. Neke zemlje imaju izborni prag od pet odsto, a neke i manje, a minimalna starosna granica za glasanje u većini država je 18 godina, dok je u Grčkoj 17, u Mađarskoj oženjeni ili udati mogu da glasaju nezavisno od svojih godina, a u Nemačkoj, Austriji, Malti i Belgiji mogu da glasaju i oni koji imaju 16 godina. U pojedinim državama, birači mogu da glasaju samo za zatvorene liste koje ne dozvoljavaju promenu redosleda kandidata, dok u drugim mogu da biraju pojedinačne kandidate u preferencijalnom sistemu glasanja.
Evropski parlament je jedina institucija EU koja se bira neposredno na izborima i mandat poslanika traje pet godina. Na ovogodišnjim izborima bira se 720 evroposlanika, što je za 15 više nego na prethodnim izborima 2019. godine. Broj poslanika koji ima svaka zemlja proporcionalan je broju njenih stanovnika, pa će tako građani Nemačke birati najviše 96 poslanika, Francuske 81, a Italije 76, dok će najmanje poslanika imati Kipar, Luksemburg i Malta.
Na izborima učestvuju nacionalne političke stranke, ali kada se izaberu poslanici EP, većina se odlučuje da postane deo transnacionalnih političkih grupacija, kojih trenutno u EP ima sedam: Evropska narodna partija (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID), Zeleni-Evropski slobodarski savez i Evropska ujedinjena levica- Nordijska zelena levica. Pored njih, postoje poslanici i partije koji deluju samostalno, kao što je Fides mađarskog premijera Viktora Orbana. Od početka godine brojne ankete ukazuju da bi ID kao politička grupacija stranaka desnice i krajnje desnice, kojoj pripadaju i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Liga Matea Salvinija, kao i ECR, u kojoj su dominantne stranke Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, poljska Pravo i pravda i španski Voks, mogle da značajno povećaju broj poslaničkih mesta i „popnu“ se sa šestog i petog, na četvrto i treće mesto u EP.
Iako se očekuje da će tradicionalno dve najveće političke grupacije u EP desnog i levog centra – EPP i S&D osvojiti najviše glasova i ostati na prvom i drugom mestu, verovatno će imati manje poslanika u novom sazivu EP. Najveće gubitke, prema projekcijama, mogle bi da pretrpe liberalne grupacije Obnovimo Evropu, koja uključuje stranku Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i Zeleni. Ishod ovih izbora uticaće i na sastav naredne Evropske komisije, čija je aktuelna predsednica Ursula Fon der Lajen vodeći kandidat za novi mandat na mestu predsednika Komisije. Ukoliko EPP osvoji najviše glasova, ona bi mogla da predloži svog kandidata za predsednika EK, kojeg EP bira apsolutnom većinom nakon izbora, na predlog država članica. Ako kandidat ne dobije dovoljno glasova, zemlje članice EU moraju da predlože drugog kandidata.( 6. juna)
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.