Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.STRAZBUR- Konstitutivna sednica novog saziva Evropskog parlamenta (EP) održaće se od 16. do 19. jula u Strazburu, a poslanici će imati zadatak da prvo izaberu predsednika i potpredsednike ovog zakonodavnog tela EU, a potom će odlučivati i o tome da li će podržati aktuelnu predsednicu Evropske komisije Ursulu don der Lajen da dobije drugi mandat na toj funkciji.
Sednica će početi u 10 časova, nakon čega će poslanici birati predsednika EP za naredne dve i po godine. Kandidatkinja za predsednicu EP je aktuelna predsednica ovog tela Roberta Mecola, političarska sa Malte iz Evropske narodne partije, političke grupacije koja je dobila najviše glasova u EP nakon izbora koji su održani od 6. do 9. juna ove godine. Predsednik EP se bira tajnim glasanjem i apsolutnom većinom važećih glasova. Nakon izbora predsednika EP, poslanici će SUTRA izabrati i 14 potpredsednika, a potom bi u sredu trebalo da biraju i pet kvestora, koji su nadležni za upravna i finansijska pitanja koja se neposredno tiču poslanika i njihovih uslova rada. Potpredsednici EP i kvestori se takođe biraju apsolutnom većinom, na period od dve i po godine, kao i predsednik Evropskog parlamenta.
Glasanje o kandidaturi Fon der Lajen za novi mandat zakazano je za četvrtak, 18. jula u 13 časova, saopšteno je ranije iz Evropskog parlamenta. Fon der Lajen, takođe članica Evropske narodne partije, koja je krajem juna dobila podršku lidera EU, prethodno će se tog dana u 9 časova obratiti na sednici EP i izložiti svoju viziju i planove za narednih pet godina, nakon čega će uslediti debata sa poslanicima EP. Nakon rasprave, biće održano tajno glasanje o njenoj kandidaturi, a da bi bila izabrana, potrebno je da dobije podršku apsolutne većine članova parlamenta, odnosno najmanje 361 od 720 poslanika. Ukoliko za nju ne bude glasalo dovoljno poslanika EP, lideri EU moraju da u roku od mesec dana predlože novog kandidata za predsednika Komisije.
Tokom plenarne sednice poslanici će glasati i o brojčanom sastavu stalnih odbora i pododbora, kao i međuparlamentarnih delegacija. Na agendi je i debata sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i Evropskom komisijom o samitu lidera EU 27. juna, kao i pitanje rata u Ukrajini. Lideri političkih grupacija će u sredu dati izjave o potrebi kontinuirane podrške EU Ukrajini, nakon čega će uslediti glasanje o rezoluciji o podršci toj zemlji. Izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna ove godine, a najviše glasova na njima je osvojila Evropska narodna partija koja, prema preliminarnim rezultatima, ima 188 mandata, dok su na drugom mestu socijalisti i demokate sa 136 mandata. Treća najveća politička grupacija u EP su novoformirane Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana sa 84 poslanika u EP, a na četvrtom mestu su Evropski konzervativci i reformisti italijanske premijerke Đorđe Meloni sa 78 poslanika. Slede liberali okupljeni u grupaciji Obnovimo Evropu sa 77 poslanika, Zeleni sa 53 poslanika, Levica sa 46 poslanika, dok će novoformirana Evropa suverenih nacija, predvođena Alternativom za Nemačku, imati 25 poslanika.(15. jula )
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.