Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, rekao je da pregovori sa Srbijom neće biti zamrznuti, ali je ukazao na značaj usklađivanja spoljne politike Beograda sa EU. Bilčik je objasnio da amandman na izveštaj EP o proširenju Unije, kojim se dalje napredovanje Srbije na putu ka EU uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji, ne predstavlja pritisak na Beograd, već da pokazuje da se od Srbije očekuje da potvrdi svoj izbor za članstvo u EU. On je napomenuo da ima mnogo posla u okviru već otvorenih poglavlja na kojem može da se napreduje, uključujući rad na Klasteru 4 o energetici i životnoj sredini, gde, kako kaže, EU može da pomogne u popravljanju kvaliteta vazduha u Srbiji i energetskoj tranziciji zemlje.
„Međutim, za otvaranje novih poglavlja i klastera, biće potrebne vrlo jasne odluke Srbije. Da bi pregovori o članstvu Srbije zaista napredovali, potreban nam je jasan signal da je Srbija ozbiljna kad govori o svom evropskom putu i da radi s nama. Zato je usklađivanje sa spoljnom politikom kritično pitanje“, rekao je Bilčik za RTS. Bilčik je ocenio je da je Evropa ta koja može da pomogne građanima Srbije da ostvare prosperitetniju budućnost za sve građane, a ne Rusija ili Kina.
„Želimo da Srbija učini pravi izbor. Ovo je period kada se piše istorija Evrope. Rusija gubi ovaj rat, Evropa će pobediti i želimo da Srbija bude na strani pobednika“,
poručio je Bilčik.
Komitet za spoljnu politiku Evropskog parlamenta danas je usvojio amandman na izveštaj EP o proširenju Unije, čiji je autor hrvatski socijalista i evropski poslanik Tonino Picula, a kojim se dalje napredovanje Srbije na EU putu uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji. (14 oktobar)
Picula: Srbija mora da odluči da li je za članstvo u Uniji ili ne
BRISEL- Komitet za spoljnu politiku Evropskog parlamenta je usvojio amandmane na izveštaj EP o proširenju Unije a čiji je autor hrvatski socijalista, evropski poslanik Tonino Picula. Amandman o Srbiji traži da se zemlja usaglasi sa spoljnom politikom Unije i da uvede sankcije protiv Rusije. Ukoliko to ne uradi, Srbija neće napredovati na evropskom putu.
Amandman kaže da se treba “dati prioritet usklađivanju zemalja kandidata sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napredovati u pregovorima o pristupanju sa Srbijom samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i postigne značajan napredak u reformama povezanim s EU“. Preko ovog izveštaja, Parlament predlaže Savetu Unije da pozove Srbiju da se uskladi s restriktivnim merama i politikom EU prema Rusiji generalno.
U intervjuu za Tanjug, na pitanje da li ovaj predlog može da odmakne Srbiju o evropskog puta, poslanik Picula kaže da „srpska vlast mora odlučiti“. Po njemu, predsednik Vučić mora doneti odluku, da li je Srbija za članstvo u EU ili ne. A da li to može Srbiju da okrene u drugom pravcu, Picula odgovara sa protiv pitanjem: „da li Brisel treba da se usaglasi sa srpskom politikom? Naravno da ne.“ On smatra da se manevarski prostor za drugu politiku se smanjuje.
Inače ova predlog rezolucija šalje poruku u zemljama članicama i kandidatima za članstvo da proširenje Unije nema alternativu, piše da Unija treba da reformiše svoje donošenje odluka o procesu proširenja i da pregovori za članstvo treba da budu završeni do kraja ove decenije. Poslanici Komiteta za spoljne poslove pozivaju EU da prevaziđe status kvo i ponovo pokrene proces proširenja za zemljama kandidatima. Izveštaj će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta, na glasanju u novembru u Strazburu. (13 oktobar)
Johanson : Srbija je obećala da će da uskladi viznu politiku s evropskom
LUKSEMBURG – Zapadni Balkan i migrantska ruta na Zapadnom Balkanu je bila “ključna debata” na ministarskom sastanku ministara unutrašnjih poslova Unije u Luksemburgu. Češki ministar Vit Rakušen i komesarka za unutrašnju politiku Ilva Johanson su poslali poruku Srbiji da mora što pre da uskladu svoju viznu politiku sa evropskom. Broj migranata koji ulaze u EU preku Balkana počinje ozbiljno da zabrinjava zemlje članice Unije. Kako je izjavila Johanson, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je već bila u kontaktu sa predsednikom Vučićem.
« Dobili smo obećanje da će se Srbija uskladiti sa evropskom viznom politikom. Treba se počne sa vizama za migrante iz Tunisa, Indije i Burundija »,
rekla je Johanson.
Dodala je da očekuje od svih drugih balkanskih partnera da usklade svoju politku za evropskom. Po njoj, situacija sa migrantima u Uniji postaje kritična i neke zemlje članice teško uspevaju da menadžiraju situaciju. Ona kaže da ne isključuje uvođenje drugih mera ako Beograd ne preuzme korake koje se od njega traže. Ali ona smatra da prvo treba da se počne sa razgovorom i saradnjom « zato što sam imala obećanja za usklađivanje politike viza », kaže komesarka i najavljuje tri susreta za balkanskim političarima več ovog meseca i tu u Berlinu, Pragu i Tirani.
Komesarka je demantovala medijske tvrdnje da Rusija i njena propaganda stoje iza ovih talasa migranata i kaže da tako nešto nije videla. Rakušan je takođe najavio da će da putuje u Srbiju zajedno sa komesarkom Johanson. I za njega je važno da se produži rad sa Srbijom i ostalim zemljama Balkana. On objašnjava da sve više migranata idu u EU preku balkanske rute. “Rezultat našeg razgovora danas je da EU treba da održi suštinski razgovor za zemljama Zapadnog Balkana o harmonizaciji vizne politike između Unije I balkanskih zemalja. Komesarka Ilva Johnson I jas idemo u ovaj region na početku novembra “, izjavio je Rakušan. (14 oktobar)
Zelena tranzicija ne sme nikoga da ostavi bez posla
BEOGRAD – Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je na otvaranju prve nacionalne konferencije “Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji” da se ta tranzicija neće završtiti preko noći i ne sme ostavitu ljude bez radnih mesta. “Tranzicija da, ali pravedna, koja je okrenuta pre svega ka ljudima i za ljude”, rekla je ona. Ministarka energetike je dodala da koliko god prelazak na obnovljive izvore energije i zelenu privredu izgledao dalek, desiće se vrlo brzo. “To znači potpuno drugačiju energetiku, promenu energetske infrastrukture, to znači uključivanje svakog pojedinca od radnika, sindikata, vlade, nevladinog sektora, kako bismo napravili jasne planove i kako niko ne bi trpeo od izlaska od svega što šteti životnoj sredini i razvoju naše ekonomije”, rekla je Mihajlović.
Ona je istakla da je onog trenutka kada su usvojeni novi zakoni o energetici i klimatskim promenama Srbija se opredelila za zelenu tranziciju. Najavila je da će se još mnogo razgovarati o svemu tome i da će Ministarstvo stići do svakog dela Srbije kako bi objasnilo da zelena tranzicija ne znači gubitak posla, manje prihode, već drzugačiju vrstu posla i kvalitetniji način života za našu i buduće generacije.
“Kada govorimo o tome koliko ljudi treba da ostane bez posla, ja vam kažem niko ne može da ostane bez posla. Zato to i zovemo pravedna tranzicija i ona se ne sprovodi preko noći, nego u decenijama ispred nas. Tak onda kada imate spremne druge izvore energije možete da pričate o tome da polako izlazite iz fosilnih izvora energije i onih koji zagađuju životnu srednu”, izjavila je Mihajlović. (17 oktobar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.