Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.PARIZ – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je imao veoma dobar i sadržajan razgovor o mnogim važnim temama, a tako i odnosima za Prištinom, sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Vučić je, nakon sastanka sa šefom francuske države, ukazao da retko kada govori na ovakav način, ali da je izuzetno zadovoljan što je došao u Pariz i imao priliku da ovako dugo razgovara sa Makronom.
“Postoje stvari o kojima ne mogu da govorim. Razgovarali smo o situaciji na Kosovu i Metohiji, našim bilateralnim odnosima. Početkom sledeće godine se nadam i očekujem posetu Makrona našoj zemlji”, rekao je on.
Vučić je kazao da je poneo sva dokumenta koja govore ili potvrđuju šta su stavovi Srbije, predao ih, govorio o ozbiljnosti našeg pristupa i želju da se situacija umiri i stabiliziju, ali i frustracijama našeg naroda, pošto deset godina neko ne ispunjava svoje preuzete obaveze.
“Srpska reč znači mnogo više nego nečiji potpisi”, podvukao je on.
Vučić je ukazao da je sa Makronom razgovarao i o evropskoj perspektivi, ali i svim pitanjima saradnje, naših privrednih komora, MEDEF-a, napretku našeg aerodroma, dodajući da Vansi fantastičan posao radi, što svi koji putuju mogu da vide kako izgelda naš aerodrom, ali i metrou i svemu važnom.
“Veoma sam zadovoljan razgovorom”, kazao je on. (10 novembar)
Srbija se usklađuje s politikom EU po pitanju klimatskih promena
BEOGRAD – Srbija poštuje i afirmiše ciljeve Zelene agende i Sofijske deklaracije, a istovremeno intenzivno radi i na projektu „EU za Zelenu agendu“ kako bi se prilagodila izmenjenim klimatskim uslovima i uskladila sa zakonima EU, izjavila je Tanjugu ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
Ministarka je kazala da je za Srbiju važno što će učestvovati u završnim zaključcima samita COP27, jer će uvideti šta je to čemu će svet težiti u domenu borbe protiv klimatskih promena.
Dodala je i da se na tako velikim skupovima međunarodnog karaktera često menjaju ciljevi i prioriteti, te da je za Srbiju izuzetno značajno da prati svetske trendove i sa tim prilagodi domaću politike i srategije.
Ministarka Vujović kaže da iako je Srbija mala ekonomija, ona nastoji da da svoj doprinos svetu u borbi protiv klimatskih promena i da joj u tome pomažu evropski partneri.
U tome smeru je, objašnjava Vujovićeva, Srbija usvojila važna strateška dokumenta koji omogućavaju da zemlja bude u korak sa svetom u suočavanju sa klimatskim promenama.
„Prvo je usvojen Zakon o klimatskim promenama 2021. godine, a sada, u skladu sa tim zakonom, usvojamo i dva strateški važna dokumenta – Strategija niskougljeničnog razvoja Srbije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove“, navela je Vujovićeva.
To znači, precizira ona, da u Srbiji treba da se stavi akcenat na sve grane privrede i sektore pogođene klimatskim promenama, a to su pre svega poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo i javno zdravlje.
Naglasila je da je neophodno da se svi građani, uključujući lokalne samouprave i privredni sektor, prilagode i pružaju doprinos u borbi protiv klimatskih promena.
Takođe Vujović je podsetila da je resorno ministarstvo u avgustu usvojilo Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) koji previđa smanjenje GHG emisija sa efektom staklene bašte, za 33,3 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu.
Kako kaže, Srbija radi na tome da prilagodi nacionalni zakonodavni okvir direktivama EU u klimatskih promena, ali i o drugim pitanjima koji se tiču zaštite životne sredine.
„Radimo na zakonodavnom okviru, pre svega kada je otvoreno Poglavlje 27 i Klaster 4 koji se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promene. U skladu sa tim imamo i dodatnu obavezu da sva dokumenta usklađujemo i pratimo sve što se menja u evropskim zakonima i direktivama”, objasnila je Vujovićeva.
Kada je zaštita životne sredine u pitanju Vujović je istakla da je u fokusu resornog ministarstva smanjenje aerozagađenja, sanacija otpadnih voda i otpada, te da će nastaviti da sprovodi projekte izgradnje reciklažnih centara i postrojenja za preradu otpadnih voda. (9 novembar)
Ðedović: Energetska bezbednost apsolutni prioritet Srbije
BEOGRAD – Za Srbiju je od strateškog značaja gasna interkonekcija sa Bugarskom, kao i izgradnja Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Ðedović tokom razgovora sa direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju Maćejom Popovskim.
Ona je istakla da Srbija razmišlja i o drugim interkonekcijama, jer samo umrežen region može biti energetski bezbedan, navodi se u saopštenju.
Ministarka je dodala da je energetska bezbednost apsolutni prioritet Srbije i celog sveta.
Ocenila je da je budžetska podrška EU od velike važnosti za Srbiju u ovim neizvesnim vremenima, sa rastućim troškovima energije i energenata.
Ona je naglasila da je opredeljenje Srbije da ide ka stvaranju održivog i zelenog energetskog sektora, koji će obezbediti kontinuitet snabdevanja i dostupnost energije i energenata, uz poštovanje svih standarda zaštite životne sredine.
„Srbija kroz pristupne pregovore radi na usaglašavanju sa standardima Evropske unije u oblasti energetike. U toku je izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove Strategije razvoja energetike, kojima će se definisati put energetske tranzicije i ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije štetnih gasova, a poštujući principe pravedne tranzicije, koja ima visoke investicione i socijalne troškove“, poručila je ministarka.
Popovski je naglasio da je EU posvećena podršci Srbiji u suočavanju sa poremećajima na energetskim tržištima.
„EU je posvećena podršci Srbiji i u dugoročnom poboljšanju energetske bezbednosti, uključujući i smanjenje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva“, rekao je on.
Objasnio je da je Evropska komisija u procesu pripreme značajnog paketa podrške za energetiku Zapadnog Balkana koji će uključivati i ciljanu budžetsku podršku od 165 miliona evra Srbiji za podršku ugroženim domaćinstvima i preduzećima, i dodatnih 500 miliona evra za region za ulaganja u energetsku infrastrukturu. (8 novembar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom