Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji biće uvedeno da investitori više neće moći da dobiju upotrebnu dozvolu ukoliko ne postoji dokaz o tretmanu građevinskog otpada, a biće uvedena i obaveza da se, kada god je moguće, koristi reciklirani građevinski materijal, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
„Svi objekti veći od 10.000 kvadrata i svi javni objekti moraće da imaju sertifikat zelene gradnje“, rekao je Vesić za današnje Večernje novosti. Prema njegovim rečima, sa Ministarstvom zaštite životne sredine sprema se uredba koja će propisati obavezu korišćenja recikliranog materijala prilikom gradnje puta, kao i podsticaje za zelenu gradnju. Naglasio je da će reciklirane materijale morati da koriste veliki investitori i da oni tako dobijaju tržište.
„Oni koji imaju sertifikat zelene gradnje, imaće 10 odsto manje doprinose za gradnju. Uvodimo energetske pasoše koje će morati da ima svaka nova zgrada, dok će za starije postojati rok u kome će lokalne samouprave morati da urade elaborati“, rekao je Vesić i dodao da će rok biti 10 godina. Naveo je i da će investitori pre prijave radova morati da imaju polisu osiguranja od štete trećih lica.
Govoreći o rekonstrukciji železničkog saobraćaja, najavio je da će u narednih mesec dana sa Evropskom unijom biti ugovorena rekonstrukcija pruge Beograd – Niš.
Ministar Vesić je naveo i da se kroz projekat „Čista Srbija“ ulaže 3,5 milijardi evra u postrojenja za tretman otpadnih voda i kanalizacionu mrežu i da se ovi radovi izvode u 65 opština. „Pokrivamo više od dva miliona ljudi kanalizacionom mrežom i postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda“, rekao je Vesić.( 18. decembra)
Vučić:Ponosan sam na rekordan priliv stranih direktnih investicija
BEOGRAD – Kako se bližimo kraju godine, neizbežno počinjemo da sumiramo rezultate i pravimo planove za 2023 godinu, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao da je ponosan zbog toga što Srbija već ima rekordan priliv stranih direktnih investicija, iako se 2022. godina još nije završila.
On je, rezimirajući sedmicu za nama, dodao da je još ponosniji na to što i pored svih teških izazova Srbija grabi napred, ne gubeći ambiciju da postigne još više i još bolje.
„Sa kineskim prijateljima iz kompanije CRIC razgovarao sam o kapitalnim projektima koji će pozicionirati Srbiju na sam vrh po pitanju najviših standarda u oblasti putne infrastrukture, dok sam sa ogromnim zadovoljstvom prisustvovao otvaranju fabrike Toyo Tire, najsavremenijeg objekta ove vrste i jedine koju je ovaj globalni industrijski gigant otvorio na starom kontinentu.“, napisao je predsednik Vučić na Instagramu. (18. decembra )
Francuska: Beograd i Priština da se angažuju u dijalogu
PARIZ – Francusko Ministarstvo spoljnih poslova je, povodom podnošenja zahteva Prištine za članstvo u EU, pozvalo Beograd i Prištinu da se „odgovorno i konstruktivno“ angažuju u dijalogu u cilju normalizacije odnosa što je, kako su naveli, ključan uslov za približavanje EU i stabilnost regiona.
Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu francuskog ministarstva, Francuska podržava evropsku perspektivu Prištine, kao i drugih na Zapadnom Balkanu.
Ministarstvo je pozvalo Prištinu da nastavi da sprovodi reforme koje su, kako je navelo, neophodne za njeno približavanje Evropi, posebno u oblastima vladavine prava i zaštite pripadnika manjina.
„Kosovo, kao i Srbija, takođe mora da se odgovorno i konstruktivno angažuje u dijalogu u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je suštinski uslov za evropsko približavanje dve zemlje i stabilnost celog regiona“, poručuju iz ministarstva. Priština je u četvrtak češkom predsedništvu EU zvanično podnela zahtev za članstvo u EU, dok je ranije ove godine Priština podnela zahtev i za članstvo u Savetu Evrope. (17. decembra)
Od EU 263 miliona evra za sedam projekata namenjenih zelenoj ekonomiji u Srbiji
BEOGRAD – Operativni odbor EU i država članica, uz sufinansiranje Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), odobrio je 263 miliona evra bespovratne pomoći EU za sedam projekata u Srbiji namenjenih zelenoj ekonomiji.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je tim povodom da su ta sredstva pokazatelj konkretnih koristi od procesa evropskih integracija. Projekti su iz oblasti energetike, životne sredine i transportne infrastrukture, a plan je da u okviru njih bude obnovljena Deonica Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš, dok će stanovnici beogradske opštine Palilula dobiti moderan kanalizacioni sistem.
Takođe, ovom investicijom energetski sektor Srbije biće unapređen novim kapacitetima za obnovljivu energiju na Vlasini i u Kostolcu, saopštili su iz organizacije EU za tebe. Miščević rekla je da će ova sredstva, čiju su namenu zajednički isplanirali Evropska unija i naša država, značajno doprineti da građani širom Srbije žive bolje.
„Rezultate će građani videti vrlo brzo – znatno će se ubrzati putovanje vozom od Niša do Beograda i biće unapređena bezbednost putnika, poboljšaće se proizvodni kapaciteti našeg energetskog sistema i to naročito iz obnovljivih izvora korišćenjem energije vetra, ali i smanjiti gubici u transmisionom sistemu“, istakla je ona.
Miščević je naglasila da su ovi projekti upravo oni koji pokazuju koristi i pre samo članstva u Uniji. Ona je podvukla da nam Evropska unija donošenjem odluke da odobri ovih sedam projekata pomaže da taj cilj i dostignemo što je pre moguće i da smo joj na tome veoma zahvalni. Odobrena sredstva EU komplementarna su sa zajmom Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačkog Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), kao i sa učešćem Srbije.
Ambasador Evropske unije u Republici Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da vremena velike energetske i ekonomske krize zahtevaju blagovremenu reakciju i značajnu pomoć kritičnim sektorima uz posvećenost životnoj sredini i za bržem razvoju lokalnih zajednica u Srbiji.
„Već sprovodimo zajedno velike projekte poput gasnog interkonektora Srbija – Bugarska i Transbalkanski elektroenergetski koridor, deonica pruge od Beograda do Niša na Koridoru X i oni su od velikog značaja, ne samo za privredu već i za lokalne zajednice i za povezanost. Oni stvaraju nova radna mesta, omogućavaju pristup boljim uslugama i boljoj životnoj sredini“, zaključio je Žiofre.
Iz organizacije „EU za tebe“ saopštili su da će u narednih sedam godina, EU mobilisati do 30 milijardi evra u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, kroz Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je pokrenut 2020. godine. Sledeći EIP projekti za Srbiju su već odobreni 2022. godine: Uklanjanje nemačkih potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata sa sektora Dunav–Prahovo; Železnička obilaznica oko Niša; Železnička deonica Stalać–Đunis, Transbalkanski elektroenergetski koridor; Napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila u Kraljevu, Čačku i Nišu, Uvođenje širokopojasnog pristupa u ruralne krajeve i izgradnja Univerzitetske dečje bolnice Tiršova 2 u Beogradu. EU je uložila više od 830 miliona evra u energetski sektor u poslednje dve decenije. Podrška EU energetskom sektoru u Srbiji u 2022. procenjena je na 100 miliona evra. Pored toga, Evropska unija će Srbiji obezbediti 165 miliona evra direktne budžetske podrške kako bi građani i mala i srednja preduzeća mogli da plaćaju energiju i da se izbore sa trenutnom energetskom krizom. (17. decembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.