Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.

POŽEGA – Ministar trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas u Požegi da je Srbija na kraju prošle godine imala 14.000 tona mazuta u robnim rezervama i da je kupila još 30.000 tona mazuta kako bi svaki stan u državi bio topao.

Momirović je prilikom obilaska skladiša robnih rezervi u Požegi rekao da Vlada nije želela da se hladna zima sa istoka Evrope „prelije“ i u našu zemlju i veruje da je urađen dobar posao, kao i da je Srbiju poslužilo vreme.

„Sada kreću polako temperature da padaju i želim da poručim svim ljudima da energenata imamo dovoljno da su skladišta napunjena do vrha i obezbedićemo da u bilo kojim vremenskim uslovima svi domovi u našoj državi budu topli, da ljudi budu spokojni i da ovu krizu sa istoka Evrope, koja se preliva na celu Evropu, u potpunosti držimo pod kontrolom“, rekao je Momirović.  (16. januara)

Na Svetskom forumu Davos Srbiju predstavlja predsednik Vučić

DAVOS – Svetski ekonomski forum (WEF) u Davosu, 53. po redu, biće održan od 16. do 20. januara, a na sastanku će se okupiti rekordan broj biznismena, predstavnika najvećih svetskih kompanija, lidera država i poznatih ličnosti, među njima i predstavnici Srbije.

Forum u poznatom švajcarskom zimovalištu Davos poslednji put je održan u tradicionalnom terminu, u januaru, 2020. godine, pošto je 2021. godine bio organizovan virtuelno, a 2022. godine je održavanje bilo pomereno za maj zbog korona virusa. Davos će i ove godine okupiti poslovnu i političku elitu.

Prema zvaničnoj agendi WEF-a, Srbiju će predstavljati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka kulture Maja Gojković.

Učestvovaće šefovi 52 države, 56 ministara finansija, 19 guvernera centralnih banaka, 30 ministara trgovine i 35 ministara spoljnih poslova, kao i predstavnici Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije i drugih međunarodnih tela.

Na spisku učesnika su i lideri iz regiona, poput Edija Rame, zatim specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, najviši zvaničnici EU i evropski lideri, poput predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen, nemačkog kancelara Olafa Šolca i drugih.

Glavne teme će, prema najavama organizatora, biti kako rešiti globalne ekonomske i ekološke izazove, rat u Ukrajini i brojna druga aktuelna pitanja. (16. januara)

Vučić: Kada su u pitanju pritisci zbog Prištine, nisam optimista

NOVI SAD  – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je sa visokim savetnikom Stejt departmenta Derekom Šoleom imao korektan razgvor, a kada su u pitanju pritisci na Srbiju povodom Prištine kaže da je realan i da nije optimista.

On je novinarima na pitanje da li je optimista nakon tog sastanka kada su u pitanju pristisci prema Srbiji rekao da nije optimista i da je situacija za Srbiju teška.

„Za nas je teška situacija, sve zapadne sile su priznale nezavisnost Kosova. Ne očekujte bilo šta lepo ili upakovano u šećerlemi da nam dođe, nije to ništa čudno. Sa Šoleom sam imao korektan i otvoren razgovor, naši stavovi o Kosovu se razlikuju“, rekao je Vučić posle obilaska radova na deonici brze pruge Novi Sad-Subotica. (14. januara)

Bajatović: Interkonektor sa Bugarskom gotov do sledeće grejne sezone

BEOGRAD – Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će gasno povezivanje sa Bugarskom biti završeno do početka sledeće grejne sezone dodajući da zbog dogovora predsednika Srbije i Rusije naša zemlja sada ima 15 odsto nižu cenu gasa od one koju bi plaćali na referentnoj berzi.

Kada je reč o interkonektoru sa Bugarskom, Bajatović za RTS kaže da je nabavljeno oko 50 odsto cevi, oko 80 odsto humusa i oko 90 odsto trase je raščišćeno.

„Zavareno je negde oko 25 odsto cevi i treba da počne polaganje. Eksproprijacija je uspešno završena što je kod nas uglavnom glavni problem. Sa završetkom srpske trase od Niša do Dimitrovgrada neće biti problema, a prema najnovijim informacijama koje ja imam, bugarska strana će 1. februara uraditi prvi zavrt što znači da i oni kreću“, kazao je Bajatović.

Dodaje da je bugarska deonica lakša i kraća od one u Srbiji i očekuje da će taj interkonektor koji će povezivati bugarski gasni sistem i srpski gasni sistem, mimo Turskog toka, odnosno balkanskog interkonektora, omogućiti i diversifikaciju. Kako kaže, to je zamišljeno da se uradi sa proširivanjem cevi.

„Treba nam da uradimo od Niša do Beograda revitalizaciju, kao i od Beograda do Horgoša koji imamo ili eventualno da izgradimo novi kako pokaže studija. Mi bi suštinski tim imali interkonektor od Austrije, preko dobro organizovanog mađarskog sistema, preko nove rute u Srbiji, preko Bugarske do terminala o čemu su naše delegacije razgovarale sa kolegama iz Azerbejdžana, uz kratkoročne kapacitete koristeći Transbalkanski gasovod. To su praktično nove mogućnosti i po količinima i po izvorima, ali i po komercijalnim mogućnostima“, naveo je.

Ističe da bi time Srbija rešila sve ono što traži EU i ono što treba da uradi, a to je diversifikacija i izvora i snabdevača. (12. januara)

Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.