Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – U Briselu će u četvrtak, 16. novembra biti održana nova runda dijaloga na tehničkom nivou uz posredstvo EU. Delegaciju Beograda predvodiće glavni pregovarač, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, dok će Prištinu predstavljati Besnik Bisljimi. Kako je ranije rekao Petković Beograd je prihvatio poziv specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da se nastave razgovori dve strane u Briselu, a na kojima će tema biti tekst Statuta ZSO. „Naša strana vrlo pripremljeno ide i sa posebnim timom eksperata gde ćemo razgovarati o tekstu statuta ZSO što je prvi konkretan korak u pravcu formiranja Zajednice Srpskih opština“, rekao je Petković i dodao da razgovori o statutu ZSO treba da daju odgovore na koji način će se rešiti brojna važna pitanja koja se odnose na ZSO. Poslednji put dve strane su bile u Briselu 26. oktobra i tada su održani odvojeni sastanci predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sa predstavnicima EU.(15. novembra)
EK: Ekonomija Srbije će ove godine porasti za 2,2 odsto, a 2024. za 3,1 odsto
BRISEL- Ekonomija Srbije će ove godine porasti za 2,2 odsto i ubrzati rast na 3,1 odsto u 2024. godini i na 3,7 odsto u 2025. godini, navodi se u danas objavljenoj prognozi Evropske komisije (EK). Srpska privreda će ubrzati rast u narednim godinama pre svega zbog očekivanog rasta privatne potrošnje, niže inflacije i povećanja investicija, ističe se u saopštenju koje je objavljeno na sajtu EK. Evrozona će ove godine izbeći recesiju, pošto će njena privreda porasti za 0,2 odsto u četvrtom kvartalu i za 0,6 odsto u celoj 2023. godini, navedeno je u saopštenju. EK je tako korigovala naniže svoju prethodnu septembarsku prognozu rasta evrozone od 0,8 odsto u 2023. godini, a veruje da će privreda evrozone porasti za 1,2 odsto u 2024. godini i za 1,6 odsto u 2025. godini. „Snažni pritisci na cene i monetarno pooštravanje koje je neophodno da bi se pomenuti pritisci obuzdali, kao i slaba globalna tražnja, uzeli su danak po domaćinstvima i preduzećima“, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni. On je kazao da EK očekuje nešto brži privredni rast i dalje popuštanje inflacije u 2024. godini. Inflacija u evrozoni će ove godine iznositi 5,6 odsto i pasti na 3,2 odsto u 2024. godini i na 2,2 odsto u 2025. godini, smatra EK.(15. novembra)
Miščević: Sastanci u Briselu jako dobri kada je reč o perspektivi ZB
BRISEL- Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je nakon sastanka u Briselu da je imala dva jako dobra i konstruktivna sastanka kada je reč o perspektivi Zapadnog Balkana gde je bilo reči o ubrzanoj integraciji i planu razvoja. „Imali smo imali dva sastanka. Prvi je bio sa grupom država članica, koja postaje svaki put sve veća i veća, Prijatelji proširenja za zemlje Zapadnog Balkana, koju je sazvao ministar spoljnih poslova Italije Antoni Tajani, gde smo najkonkretnije razgovarali o tome kako zapravo ova grupa država može da pomogne nama sa Zapadnog Balkana da uhvatimo momentum, kako se to najčešće danas govori, a to znači da ubrzamo proces integracije“, objasnila je Miščević. Navela je da se proces integracija zasniva pre svega na pomoći reformama posebno u oblasti infrastrukture ali i privrede. Prema njenim rečima, ministar Tajani je predložio sledeći ovakav sastanak koji će se odnositi na vrlo konkretne razgovore o privrednoj saradnji. „Sa druge strane, razgovarali smo i o ubrzanju integracije kroz ono što se sada naziva ubrzana integracija ili, prevedeno na dokumenta koja smo videli u paketu proširenja, na plan razvoja, na našu podršku i svi redom sa Zapadnog Balkana su dali podršku jednom takvom procesu jer kako možete biti protiv ako vas i pre članstva uključuju u jednistveno tržište, ubrzavate protok robe, ljudi i usluga ne samo sa regionom već sa čitvaom Evropom“, istakla je Miščević. Dodala je da je usledio i sastanak ministara, odnosno ministarski sastanak gde se, prema njenim rečima, mogla čuti jako velika podrška i svih ostalih država članica Evropske unije konceptu ubrzane integracije uz važne pozive na nastavak reformi, usklađivanje sa spoljnom politikom i konstruktivno pristupanje dijalogu. „To su nekakve opšte ocene ova dva, ja bih rekla jako dobra, konstruktivna sastanka kada je reč o perspektivi Zapadnog Balkana“, ocenila je Miščević. Komentarišući diskusiju o usklađivanju spoljne i bezbednosne politike kada je reč o sankcijama Rusiji, budući da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj prilikom dolaska na sastanak to naglasio kao ključnu temu, Miščević kaže da to definitivno jeste ključna tema zbog geostrateškog položaja u kom se našla EU i dodaje da je bilo razgovora i o Bliskom istoku. „Tema usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom jeste i tema procenta usklađivanja, ali i tema neizbegavanja sankcija zašto smo zapravo dobili jako lepu ocenu specijalnog izaslanika za sprovođenje evropskih sankcija Dejvida O’Salivena, koja je ponovljena i u Izveštaju“, rekla je Miščević. Navela je da je Srbija dobar model države koja zajedno sa njima sarađuje i pozvana je da nastavi da na taj način radi u neizbegavanju sankcija. „To je i uključivanje u zajedničke misije Evropske unije gde je Srbija kao država kandidat bolja čak i od nekih država članica. Zatim tu je i pitanje koje se odnosi na humanitarnu pomoć i podršku, razgovarali smo o pomoći elektroenergetskom sistemu Ukrajine jer smo pre svega desetak dana dobili novu molbu da pomognemo u ovom segmentu“, rekla je ona. Dodala je da su najnovija stvar razgovori koje Srbija vodi sa Ukrajinom kako da im pomogne obzirom na naše iskustvo u procesu integracije za pripreme za otvaranje pregovora. „Sve to zajedno je usklađivanje, ali taj poziv na usklađivanje će se naravno stalno ponavljati“, rekla je ona. Objasnila je da usklađivanje sa zajedničkom spoljnom, obrambenom i bezbednosnom politikom EU nije samo procenat uvođena restriktivnih mera. „I taj procenat u ovom momentu je veći čak nego što je bio u momentu kada je izdat Izveštaj. Srbija čini ono što je obaveza u smislu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a to je progresivno usklađivanje“, istakla je Miščević. Objasnila je da su ministrima na pomenutim sastancima predstavljeni razlozi zbog kojih Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali da istovremeno predstavljaju i ono što je Srbija uradila u segmentu usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. „Ono što mi pokušavamo da objasnimo jeste da je Srbija od prvog momenta izabrala stranu i deli iste vrednosti poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine“, istakla je Miščević. Dodala je i da proces evropskih integracija ne stoji, da se i u Izveštaju Evropske komisije vidi napredak u pomenutom procesu za najveći broj oblasti. „Od početka procesa pregovora smo svesni činjenice da vladavina prava i dijalog o normalizaciji predstavljaju za Srbiju osnovne elemente napretka u procesu pregovora, a priča o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom se otvara sa početkom rata u Ukrajini“, podsetila je ona. Komentarišući sam Izveštaj Evropske komisije, Miščević navodi da je konstatovan manji ili veći napredak u najvećem broju oblasti, da je u oblastima gde je kriterijum ekonomski, napredak značajno veći, kao i da će u oblasti vladavine prava Srbija najviše raditi i dodala je da je najviše bilo preporuka. „Videli ste u onome što se naziva komunikacija o planu rasta, da je konstruktivan pristup dijalogu Beograda i Prištine svakako uslov što ne iznenađuje ako je dijalog o normalizaciji jedan od ključnih elementa i za pregovarački proces“, zaključila je Miščević.(14. novembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.