go to the original language article
Beč/Brisel (APA) – Evropska komisija želi da trgovinski sporazum sa južnoameričkim Mercosur regionom bude usvojen još ove godine. Pre eventualnog potpisivanja od strane Evropske komisije, potrebna je odluka Saveta trgovinskih ministara ili stalnih predstavnika nacionalnih država. Austrijska vlada se poziva na prethodno odbijanje na osnovu negativne odluke parlamenta u Beču iz 2019. godine. Austrijska industrijska asocijacija (IV) sada vrši pritisak sa argumentom nove svetske situacije za promenu stava.
Ne kao „rez u sopstveno meso“
Upravo posebno uvozno zavisna Austrija mogla bi postati „težak kamen“ u mogućem glasanju na nivou EU, kaže predstavnik IV-a za međunarodne odnose i tržišta, Igor Sekardi, u razgovoru sa APA-om. S obzirom na nedavne padove izvoza i slabu do recesivnu ekonomsku situaciju, sve osim pristanka alpske republike bio bi „rez u sopstveno meso“. Glasanje u Briselu bi se obavilo putem ministara trgovine i stalnih predstavnika nacionalnih država. Tamo je potrebna kvalifikovana većina, a zatim još i ne kao apsolutno sigurno delovanje Evropskog parlamenta, kako bi se trgovinski deo sporazuma privremeno implementirao.
U Austriji bi za „da“ u Briselu bila potrebna nova odluka u Stalnom pododboru EU u parlamentu. „Sve u svemu, vreme pritiska“, kaže Sekardi. Zašto bi se parlamentarne stranke odlučile na novo glasanje i „da“? Osim stranačkog pejzaža – na formalno obavezujuće „ne“ 19. septembra 2019. godine, deset dana pre tadašnjih izbora za Nacionalni savet, glasale su i stranke koje danas više nisu zastupljene u parlamentu – situacija u svetu se takođe drastično promenila, kaže IV-ov čovek. „Novi trgovinski partneri i nova tržišta moraju biti prioritet kako bi se očuvalo lokalno blagostanje.“ S obzirom na okolnosti, to je „ekstremno važno“.
Poziv na drastično promenjenu svetsku situaciju od 2019.
On ukazuje na tri velika pitanja koja bi doslovno primorala na „da“: poremećaji zbog pandemije koronavirusa u svetskoj trgovini, ruska invazija na Ukrajinu sa promenom bezbednosne situacije i drugi mandat Donalda Trampa u SAD-u, koji kao i rat Rusije prevrće izvozna tržišta. Tako više nema ruskog tržišta, a trumpističke Sjedinjene Američke Države sa svojim carinama i nepredvidivim postupcima više nisu partner kakvog su poznavali decenijama u Evropi. „Sve to je drastično promenilo geo- i trgovinsku situaciju – i Mercosur bi bio gotov.“
Otvoreni za sporazum među vladinim i parlamentarnim strankama u Austriji su samo liberalni NEOS. Ekonomsko krilo konzervativne stranke ÖVP je za, ali moćni ÖVP-ov seljački savez je protiv. Socijaldemokratska SPÖ je kritična, Zeleni i desno-nacionalna FPÖ su protiv. U Evropi su među velikim zemljama Francuska i Poljska kritične do odbijajuće. Takođe postoje pitanja iza Belgije, Holandije i Mađarske.
U slučaju „da“ za trgovinski sporazum, on bi mogao stupiti na snagu u drugoj polovini 2026. godine, smatraju posmatrači. Predviđen je i politički deo, kojem takođe moraju pristati nacionalni parlamenti. Ako kasnije politički deo sporazuma ne prođe, trgovinski deo ostaje i postaje fiksan. (02.11.2025)