go to the original language article
Prag – Pregovori o proširenju Evropske unije na zemlje zapadnog Balkana traju, prema rečima češkog premijera Andreje Babiše (ANO), nepotrebno dugo. Rekao je to novinarima pred poletanje za Brisel, gde će se večeras učestvovati na samitu EU i država zapadnog Balkana. Prema njegovom mišljenju, bilo bi bolje da te zemlje najpre uđu u Šengen.
Za ulazak u uniju nastoje Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija. „Ja sam uvek zastupao stav da je potrebno te zemlje najpre primiti u šengenski prostor. To je pitanje bezbednosti, da bismo štitili Evropu na spoljnjoj granici, a tek potom pregovarati o ulasku u Evropsku uniju“, naveo je Babiš. Pristupni pregovori, prema njegovim rečima, traju „strašno dugo“. „Nekad imam osećaj da se za te četiri godine ništa nije promenilo“, smatra Babiš, koji se prošle nedelje posle četiri godine vratio na funkciju premijera.
Proces integracije zapadnog Balkana u uniju dobio je na dinamici nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Funkcioneri unije to objašnjavaju pre svega strateškim značajem koji ovaj region sa sklonošću ka nestabilnosti ima za EU. U najnaprednijoj fazi od šestorice zapadnobalkanskih zemalja nalazi se Crna Gora, koja bi želela da zatvori pristupne pregovore već naredne godine i uđe u uniju 2028. godine.
Babiša u četvrtak očekuje prvi samit Evropske unije od imenovanja za predsednika vlade. Kao glavnu temu četvrtkovog samita dvadesetsedmorice smatra pregovore o finansiranju Ukrajine. Novac za Ukrajinu bi, prema Babišu, Evropska unija trebalo da obezbedi kao i u prošlosti, dakle zajmom na finansijskim tržištima. Druga mogućnost, o kojoj će evropski lideri razmatrati, jeste reparacioni zajam obezbeđen zamrznutom ruskom imovinom. Nju bi, međutim, Babiš pre iskoristio za reparacije nakon završetka rata. „Jasno je da Rusija mora da plaća reparacije, jasno je da je Rusija napala Ukrajinu i da će morati da plati štetu“, rekao je pred današnje poletanje za Brisel. (17. decembar)