Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Šef diplomatije EU Žozep Borelj saopštio je da su se Beograd i Priština, 23 novembra, uz pomoć EU, „dogovorili o merama da izbegnu dalju eskalaciju i da se u potpunosti usredsrede, hitno, na predlog za normalizaciju odnosa, koji je ovog septembra predstavila EU kao posrednik, a koji je podržan od Francuske i Nemačke“.
Prema dogovoru, Srbija će prestati da izdaje registarske tablice sa oznakama gradova na Kosovu, a da Priština će obustaviti sve dalje radnje u vezi sa preregistracijom vozila.
Borelj u saopštenju dostavljenom medijima dodaje da će „EU obezbediti da se ključna pitanja i principi u vezi sa normalizacijom obrađuju u kontekstu predloga“ i dodaje da dve strane „razumeju da svi prethodni sporazumi o dijalogu moraju biti sprovedeni“.
On će, kako je najavio, u narednim danima pozvati Beograd i Prištinu na razgovor o narednim koracima u okviru predloga „sa ciljem da se predstave rezultati sledeće Specijalne grupe za normalizaciju sa Kosovom i sledeće ažuriranje poglavlja 35 za Srbiju.
„U slučaju opstrukcije bilo koje strane, EU kao posrednik može prekinuti proces“, poručio je Borelj.
Borelj najavljuje da će on i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nastaviti „da olakšavaju proces normalizacije odnosa i redovno obaveštavaju države članice EU i partnere o napretku koji su strane postigle“.
Dogovor Beograda i Prištine o registarskim tablicama koji je postignut u Briselu znači da nema nikakve kaznene politike premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija prema Srbima koji voze automobile sa KM tablicama, kao i da je Kurti prihvatio sve ono što je prethodnih dana odbijao, rekao je za Tanjug glavni pregovarač Srbije Petar Petković.
„Ovim dogovorom od danas od osam časova nema nikakvih kazni od 150 evra koje je planirao Aljbin Kurti i nema nikakve kaznene politike u svim ostalim fazama koje su bile deo odluke Aljbina Kurtija u vezi sa procesom preregistracije. Ovim dogovorom sačuvali smo mir i uspeli da sačuvamo naš narod na severu Kosova i Metohije“, rekao je Petković.
„Nakon današnjeg dogovora, trebalo bi da nastavimo intenzivne razgovore o predlogu EU, koju podržavaju Nemačka i Francuska, za punu normalizaciju odnosa“, napisao je Bisljimi sinoć u objavi na društvenoj mreži Tviter. (24 novembar)
EP usvojio Rezoluciju o proširenju, Srbija da se usaglasi sa spoljnom politikom EU
STRAZBUR – Evropski parlament (EP) je sa velikom većinom glasova usvojio Rezoluciji o proširenju čiji je autor hrvatski socijalitički poslanik Tonino Picula.
Na plenarnoj sednici EP, za Rezoluciju su glasali 502 poslanika, 75 je glasalo protiv a 61 poslanika je bilo uzdržano.
Tekst Rezolucije zaključuje da je proširenje najefikasnije spoljna politika EU i da je taj proces je investicija u prosperitet kontinenta. I preporučuje zemljama članicama da prekinu zastoj i umor od proširenja i da ožive proces.
Rezoluciji predlaže Uniji da izradi novu strategiju proširenja, da definira jasno svoje ciljeve u proširenju i da primeni institucionalne evropske reforme kao ukidanje jednoglasnosti pri prijemu novih zemalja članica.
Osobito što je EU, dala status kandidata Ukrajini i Moldaviji i time otvorila proces proširenja ka Istočnom partnerstvu. Vladavina prava treba da bude centar procesa a svaka zemlja kandidat treba da bude ocenjena prema njenim ličnim zaslugama, piše o dokumentu.
Ta nova strategija treba da da „jasne rokove za završetak pregovora za članstvo na kraju ove decenije. Uvesti glasanje sa kvalificiranom većinom za početak pregovora kao i za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Konačna odluka treba da bude donesena jednoglasno, ali ovakav način bi dao kredibilitet procesu i pokazao da neki problemi mogu biti rešeni preko pregovora za članstvo. Mi ne smemo da gubimo vreme“, naglasio je Picula u svom govoru u toku debate o Rezoluciji koja se održala sinoć na plenarnoj sesiji EP.
Rezolucija predlaže fazni prijem zemalja kandidata u evropske politike, inicijative i jedinstveno tržište, uključujući pristup do evropskih fondova, što bi dozvolilo građanima da osete koristi članstva u toku procesa pregovora.
U delu Rezolucije o Srbiji traži se da se zemlja usaglasi za spoljnom politikom Unije i da uvede sankcije protiv Rusije i da preispita finansisku pomoć Srbiji kako bi se osiguralo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima. Ukoliko sankcije ne budu uvedene, amandman poručuje da Srbija ne treba da napreduje na evropskom putu.
U toku debate o proširenju danas, komesar za proširenje Oliver Varheji je rekao da je zajednička spoljna politika zaista je postala veoma važna u toku rata u Ukrajini ali da brzina pregovora sa zemljama Zapadnog Balkana ostaje bazirana na napretku u temeljnim poglavljima pregovora za članstvo.
Zatim precizira da treba pozvati Srbiju da pokaže napredak u demokratiji, vladavini prava i prihvati vrednosti i prioritete Unije. I dodaje da EU treba da “preispita sva sredstva EU za Srbiju u tom svetlu, posebno sve projekte koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicijskog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima EU”.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice, ni za ostale evropske institucije. (23 novembar)
Miščević – Varheji: Staviti građane u fokusu EU integracije
BRISEL/STRAZBUR – Ministarka za evropsku integraciju Tanja Miščević je u Strazburu imala “veoma otvoren razgovor” sa komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem o “najvažnijim elementima napretka koje je potrebno da Srbija pokaže u procesu evropskih integracija”, izjavila je za Tanjug ministarka.
“Imali smo vrlo otvoren sastanak koji je zapravo sažimanje godišnjeg izveštaja i stavljanje akcenta na najvažnije elemente napretka koje je potrebno da Srbija pokaže u procesu evropskih integracija”, rekla je ona.
I dodala da su razgovarali o potrebi stavljanja građanja u fokus a to znači pokazivati građanima koristi procesa evropske integracije za svakodnevni život.
“Jedan od odličnih primera je hitna pomoć u energetici, to su 65 miliona evra koje je, u svojoj poseti Beogradu, prezentirala predsednica Evropske komisije fon der Lajen. Ta sredstva odlaze kao pomoć građanima i malim i srednjim preduzećima. To je velika I važna stvar koja govori o benefitu približavanja EU”, naglasila je Miščević.
21 novembra ministarka se u Briselu sastala sa komesarkom za unutrašnje poslove Ilvom Johanson, sa predstavnicima evropske spoljno političke službe EU i sa predstavnicima svih zemalja članica EU.
Kako nam je izjavila Miščević, komesarka Johanson “je stavila akcent na saradnju u sprečavanju migratornih tokova ali smo isto tako otvorili razgovor o sprovođenju obaveza iz poglavlja koje se odnose na pravdu i bezbednost kao i na borbu protiv organizovanog kriminala”, kaže ministarka.
Sa predstavnicima evropske spoljno političke službe tema je bila “usklađivanje sa spoljno-političkim odlukama EU i drugi elementi spoljne politike Unije kao što je učešće u misijama EU, bilo vojnim bilo civilnim i prihvatanju odluka u drugim međunarodnim organizacijama”, rekla je Miščević.
Ona je podvukla da je ova tema “i te kako prisutna jer se jako dobro vidi da je usklađivanje sa spoljno političkim stavovima jedan od najvažnijih prioriteta definisanja pravca u određivanju naših odnosa sa EU”. (22 novembar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.