Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Mađarski ministar za evropska pitanja Janoš Boka izjavio je da je, posle tri godine zastoja, proces proširenja EU na Srbiju ponovo na pravom putu i poručio da je uveren da će Srbija u januaru 2025. godine učestvovati na međuvladinoj konferenciji na kojoj će otvoriti Klaster 3. Boka je za Tanjug, nakon što je Savet EU za opšte poslove odobrio pismo u kojem se Srbija poziva da dostavi pregovaračke pozicije za poglavlja u okviru Klastera 3, rekao da se pozitivna ocena Komisije tim povodom očekuje do kraja januara 2025. godine.
„Posle tri godine zastoja, sada je proces proširenja Srbije u EU ponovo na pravom putu i uvereni smo da će, nakon slanja ovog pisma kojim se priprema otvaranje Klastera 3 i na osnovu pozitivne ocene Komisije koju očekujemo do kraja januara sledeće godine, Srbija biti u poziciji da učestvuje na međuvladinoj konferenciji za otvaranje Klastera 3 u prvom mesecu sledeće godine“, naveo je Boka.
On je ocenio da je reč o velikom dostignuću i istakao da je vrlo malo ljudi, institucija i država članica mislilo da je tako nešto moguće na početku mađarskog predsedavanja. „Ali smo zajedno sa našim srpskim prijateljima uspeli da to uradimo“, poručio je Boka. Istovremeno je istakao da je proširenje EU veoma komplikovan proces, kako tehnički zbog velikog broja poglavlja i klastera, tako i politički jer je potrebna jednoglasnost u EU svih 27 država članica za sve korake koje je potrebno preduzeti u tom procesu. „Da bi Srbija postala punopravna članica EU moramo da donesemo negde u rasponu od 150 odluka jednoglasno da bismo tamo stigli. I ovo je, naravno, politički veoma teško, jer iako je, tehnički gledano, Komisija rekla da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3 pre više godina, nije bilo političkog konsenzusa iza toga, verovatno zbog međusobnog političkog nepoverenja koje se stvorilo između Srbije i nekih država članica i institucija u EU. Mislim da je mađarsko predsedavanje uspelo da napravi iskorak“, poručio je Boka. Uoči današnjeg samita EU-Zapadni Balkan, Boka je rekao da je održavanje tog samita izuzetno važno i istakao da će lideri EU i Zapadnog Balkana imati priliku da razgovaraju o svojim političkim prioritetima. „Ono čemu se nadamo (kada je reč o) Samitu EU-Zapadni Balkan je potvrda, reafirmacija političke posvećenosti lidera Evropske unije da obezbede jasnu i kredibilnu evropsku perspektivu celom Zapadnom Balkanu. I verujem da dok stignemo tamo, postoji mnogo mogućnosti da produbimo ovaj odnos“, rekao je Boka. Kao primer naveo je Plan rasta koji omogućava finansiranje partnera sa Zapadnog Balkana ukoliko sprovedu određene reforme, ali i postepenu integraciju koja omogućava pristup Zapadnog Balkana određenim programima i projektima. „I verujem da će samit EU-Zapadni Balkan biti prilika da se istakne koliko nam je potreban Zapadni Balkan u Evropskoj uniji, a ne samo (da je) Zapadnom Balkanu potrebna EU“, poručio je Boka.
On je istakao da odnos između Mađarske i Srbije, kao i između Mađara i Srba, nije samo saveznički i da nije samo reč o strateškom partnerstvu, već da je taj odnos sada postao prijateljstvo. „Verujem da Srbija i narod Srbije mogu da računaju na to da će Mađarska, čak i nakon završetka mađarskog predsedavanja, osigurati da će Srbija ispuniti svoje ambiciozno obećanje da će zaključiti pristupne pregovore do 2026. godine. Imaćete svu podršku Mađarske i Mađara u ovom procesu“, zaključio je Boka. On je ocenio da je mađarsko predsedavanje EU bilo „potpuno uspešna priča“ i ukazao na neka od glavnih postignuća mađarskog predsedavanja, kao što je usvajanje Budimpeštanske deklaracije o novom sporazumu o konkurentnosti za EU, kao i pomaci u procesu proširenja, ne samo u slučaju Srbije, već i Crne Gore i Albanije. Istakao je i da je doneta politička odluka o punopravnom članstvu u Šengenu Rumunije i Bugarske od 1. januara 2025, kao i da je postignut niz dostignuća u oblasti migracione politike. „Sve u svemu, verujem da je mađarsko predsedništvo ispunilo ono što je obećalo na početku“, rekao je Boka.(18. decembra)
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.