Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Visoki predstavnik EU Žozep Borelj izjavio je da su Beograd i Priština “na ivici nove krize” i poručio da se mora izaći iz krizne logike i okrenuti se traženju rešenja.
Borelj je, pred početak sastanka ministara za spoljne poslove EU u Briselu, podsetio da se 11. novembra sastao sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem u Parizu i naveo da je tamo “prezentovan predlog o kojem treba da se razgovara kao dobrom načinu da se izađe iz ove situacije”.
Borelj je pozvao obe strane da ispune svoje obaveze i primene dogovore potpisane pre više godina. (14 novembar)
Auresku: Važno da tenzije na severu Kosova prestanu
BRISEL, 14. novembar (Tanjug) – Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku izjavio je danas u Briselu da je veoma važno da se „tenzije na severu Kosova prekinu“.
On je dodao da EU i Rumunija podržavaju dijalog između Beograda i Prištine i da se nadaju da će „situacija biti pod kontrolom“.
Pre početka sastanka šefova diplomatija zemalja EU, koji su danas na dnevni red stavili Zapadni Balkan, Auresku je naglasio da je važan samit EU – Zapadni Balkan koji se održava 6. decembra u Tirani.
On je takođe pozdravio pripremu paketa za energetsku podršku Zapadnom Balkanu koji iznosi jednu milijardu evra i koji je, kako kaže, zaista značajan za region. (14. novembar)
Varheji:Neophodno jačanje veze EU-Zapadni Balkan
BEČ – U novoj geopolitičkoj realnosti jačanje veza EU i Zapadnog Balkana postalo je neophodno, naglasio je evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varheji.
On je, u video poruci učesnicima Bečkog ekonomskog foruma, istakao da zemlje Zapadnog Balkana moraju istovremeno da prodube ekonomsku saradnju u cilju povećanja otpornosti na krize.
Varheji je kazao da region mora da razmotri nove prilike koje mu se ukazuju kroz to što mnoge zapadne kompanije premeštaju proizvodnju.
On je ukazao da se Evropa i region nalaze u kritičnom trenutku, kada su vlade prinuđene da usvoje stimulativne pakete pomoći građanima zbog rata u Ukrajini, koji je podstiče globalnu inflaciju.
Centralne banke, kako je objasnio, su u odgovoru na inflaciju povećale kamatne stope, tako da se sada vlade i firme suočavaju sa visokim kamatama, u doba kada su porasli troškovi.
„A potrebni su veći izdaci u borbi protiv klimatskih promena, kao i zbog ulaganja u bezbednost. Situacija stavlja centralne banke pred dilemu da li njihovim merama rizikuju da izazovu recesiju i time i političke turbulencije“, kazao je on.
Rat u Ukrajini doveo je i do produbljivanja odnosa EU i njenih suseda, dodao je Varheji.
Podsetio je da je EU potpuno integrisala Zapadni Balkan u svoje inicijative za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja narminicama, kao i energetske inicijative.
Rekao je da je pouka za region da mora postati otporniji, i da je potrebno uložiti više napora u digitalizaciju i zelenu tranziciju, te da je neophodno pojačati produktivnost.
Varheji kaže da je bitno i uključenje kompanija sa Zapadnog Balkana u lance snabdevanja. (14. novembar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.