Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Evropska unija obezbediće do pet milijardi evra godišnje u naredne četiri godine za potrebe odbrane Ukrajine putem namenskog odeljka u okviru Evropskog mirovnog fonda, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. On je istakao da je to isti alat koji je dosad veoma dobro funkcionisao. „Nastavićemo da ga koristimo, ali sa posebnim poglavljem unutar njega, sa specifičnim finansiranjem, koje se može proceniti na osnovu cifara koje sam spomenuo“, naveo je Borelj na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ministrima spoljnih poslova zemalja članica EU. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i ranije je govorio da bi se nove obaveze mogle nadovezati na postojeću podršku Unije, kao što je Evropski mirovni fond iz kojeg je finansirano na milijarde evra za oružje za Ukrajinu i za obuku ukrajinskih trupa. Vojna podrška Ukrajini mora biti dugoročna, rekao je tada Borelj, sugerišući da bi EU mogla da uspostavi odbrambeni fond za Ukrajinu, po uzoru na mirovni fond. Poručio je da obuka i modernizacija ukrajinske vojske moraju da se nastave.(20. jula )
Sankcije EU zbog kršenja ljudskih prava u Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama
BRISEL- Evropska unija je saopštila da je uvela sankcije protiv 18 pojedinaca i pet entiteta zbog kršenja ljudskih prava u Avganistanu, Južnom Sudanu, Centralnoafričkoj Republici, Ukrajini i Rusiji.Talibanski ministri obrazovanja i pravde, kao i vršilac dužnosti glavnog sudije Vrhovnog suda Avganistana su među šest osoba koje su kažnjene zbog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, navodi se u saopštenju EU.Dodaje se da se sankcije zbog kršenja ljudskih prava trenutno primenjuju na ukupno 61 pojedinca i 20 entiteta.Njima je zamrznuta imovina, a građanima i kompanijama Evropske unije zabranjeno je da im stave svoja sredstva na raspolaganje.Fizička lica podležu i zabrani putovanja, što im onemogućava ulazak ili tranzit preko teritorije Evropske unije.(20. jula)
EU se ponovo angažuje oko Turske, ali bez odmrzavanja kandidature za članstvo
BRISEL – Ministri spoljnih poslova Evropske unije postigli su saglasnost oko ponovnnog angažovanja oko Turske, ali su i postavili određene uslove i nisu podržali zahtev Ankare da se odmrzne njena kandidatura za članstvo u bloku. “Razgovarali smo o tome kako da obnovimo saradnju sa Turskom. Uvereni smo da postoji recipročan interes za razvoj jačih odnosa između Turske i Evropske unije“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. On je dodao da EU želi i da Ankara pokaže inicijativu, posebno po pitanju Kipra, zemlje članice EU, čiji severni deo Turska drži pod okupacijom. „Rešavanje pitanja Kipra u skladu sa relevantnim rezolucijama Ujedinjenih nacija biće ključno u ovom ponovnom angažovanju sa Turskom“, rekao je Borelj i dodao da će “od suštinskog značaja“ biti očuvanje osnovnih sloboda i vrednosti definisanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čija je i Ankara potpisnica. Neimenovani visoki turski zvaničnik rekao je ranije ovog meseca za Rojters da Turska očekuje konkretan napredak od EU po pitanjima kao što su bezvizni režim, takođe i zatvaranje nekih poglavlja u procesu pridruživanja EU, kao i da Zapad treba da podrži Tursku u njenim finansijskim potrebama. Turska je zvanični kandidat za pridruživanje EU već 24 godine, ali su pregovori o pristupanju u zastoju od 2016. zbog, kako se navodi, zabrinutosti zemalja članica, kršenja ljudskih prava i poštovanja vladavine prava u Turskoj. Agencija navodi da je Erdogan “neočekivano“ 10. jula pozvao na ponovno otvaranje pristupnih pregovora Ankare, povezujući tu ideju sa pristankom na kandidaturu Švedske za pridruživanje NATO vojnom savezu.(20. jula )
Fon der Lajen: Migracioni sporazum sa Tunisom je model i za druge
RIM- Migracioni sporazum Evropske unije (EU) sa Tunisom može poslužiti kao model i za druge zemlje, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i naglasila da se EU bori da zaustavi nelegalne migrantske tokove širom Mediterana. EU i Tunis su prošle nedelje potpisali „strateški partnerski sporazum“ koji uključuje obračun sa švercerima ljudi i pooštravanje sistema granične kontrole. „Želimo da naš sporazum sa Tunisom bude model i plan za partnerstvo sa drugim zemljama u budućnosti“, rekla je Fon der Lajen na konferenciji održanoj u Rimu. Ilegalni tokovi migranata su naneli štetu mediteranskim zemljama, ukazala je i premijerka Italije Đorđa Meloni i uputila poziv za zajedničku borbu protiv trgovaca ljudima. Suprotno od ranije tvrdokorne retorike Đorđe Meloni, ona je tokom svog današnjeg izlaganja u Rimu rekla da je njena vlada otvorena da primi više izbeglica koje dolaze legalnim putem i ukazala da je „imigracija potrebna i Italiji i Evropi“. „Masovna ilegalna imigracija svima nanosi štetu. Od nje imaju korist samo kriminalne grupe koje se bogate o trošku naugroženijih, a svoju moć koriste čak i protiv vlada“, upozorila je Meloni. Pored sporazuma EU i Tunisa o migraciji sklopljeni su i sporazumi u okviru kojih će, između ostalog, EU ulagati novac u digitalizaciju, modernizaciju obrazovanja i projekte održive energije u Tunisu. Zvanični Brisel želi da postigne sporazume ove vrste sa više zemalja, što je potvrdila i Meloni i to nazvala “novim modelom odnosa sa zemljama u Severnoj Africi“.(23. jula)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.