Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.
BRISEL-Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je u Briselu, posle sastanka sa šefovima diplomatija EU i Zapadnog Balkana, da tokom tog susreta nije bilo pritisaka na Srbiju, kao i da je prijatno iznenađen zbog toga što su gotovo svi ministri iz EU pozitivno govorili o potrebi da zemlje Zapadnog Balkana što pre, sa konkretnim rokovima, postanu punopravne članice Unije.
Dačić je, međutim, precizirao da se o konkretnim rokovima ipak nije govorilo. On je dodao da su predstavnici Prištine ponovo pokazali ekstremističko ponašanje, dodajući da je takvo njihovo ponašanje već postalo dosledno. “Govorili su o tome da Srbija predstavlja opasnost po mir i stabilnost, da smo mi remetilački faktor, a oni faktor mira i stabilnosti, što deluje zaista, nestvarno”, rekao je Dačić novinarima u Briselu. Podsetio je da je pre 10 godina potpisao Briselski sporazum i prokomentarisao da ne može da razume da se i posle toliko vremena slušaju ekstremističke izjave iz Prištine, a da se ne govori o tome zašto nisu formirali Zajednicu srpskih opština. Dačić je kazao da je bilo reči i o usklađivanju spoljne politike Srbije sa politikom EU, dodajući da im je poručio da treba da budu korektni prema Srbiji. Dodao je da Srbija nije vrednosno neutralna po pitanju kršenja teritorijalnog integriteta Ukrajine, navodeći da je to pokazala glasanjem za različite rezolucije. Ministar je objasnio i da se Srbija nije pridružila sankcijama, jer ne veruje u ispravnost takvih mera, a takođe rukovodeći se svojim interesima jer je, kako je podsetio, u pitanju je teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Dačić je poručio i da Srbija neće biti mesto odakle će se kršiti sankcije. “Ono što može da nas raduje jeste da nije bilo izraženih pritisaka na Srbiju, naprotiv, mislim da su svi ljudi mogli da vide kako izgleda ekstremistička politika koju Priština sprovodi”, rekao je Dačić. Dačić je ukazao na to da se i sama Unija ne pridržava onoga što je utvrđena zajednička spoljna politika, navodeći primer Prištine. “Nisu sve zemlje priznale Kosovo, kako je onda nezavisno Kosovo zajednička spoljna politika? Sad su im dali viznu liebaralizaciju, pokrenuli proceduru za članstvo u Savetu Evrope. Oni se sami ne pridržavaju onoga sto je utvrđena zajedncka spoljna politika kada je reč o našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu”, rekao je Dačić. Upitan da prokomentariše izjavu visokog predstavnika EU Žozepa Borelja koji je rekao da bliske veze sa Rusijom i članstvo u EU nisu kompatibilni, Dačić je kazao da se o tome i ranije govorilo. “Ovde je problem u tome što princip očuvanja teritorijalnog integriteta treba da bude univerzalan, a ne da ne važi samo za Srbiju”, rekao je Dačić. Dačić je na sastanku ministara u Briselu pozvao sve da analiziraju koliko koja zemlja primenjuje sankcije prema Rusiji, te upitao kako je moguće da neko uvodi sankcije Rusiji, a da sa tom zemljom ima sve veću trgovinsku razmenu, za razliku od Srbija koja ima sve manju. Dačić je poručio da Srbija treba da vodi računa o svojim nacionalnom interesima. “Kaže se, mi smo u obavezi da uskladimo našu spoljnu politiku do momenta ulaska u EU, jel tako piše? Pa kad je taj momenat? Evo, neka nam kažu kad je taj momenat, a mi ćemo da kažemo kada ćemo, a ovako mi da kažemo sad ćemo, a oni da kažu, videćemo mozda će biti, a ne mora da znači. To nije korektno”, rekao je Dačić. (22. maja)
Žiofre: Vreme je da se bude hrabar za korake na ubrzanju puta ka EU
BEOGRAD- Deseta godišnjica koalicije prEUgovor obeležena je u Beogradu predsavljanjem izveštaja o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, a tom prilikom šef Delegacije EU Emanuel Žiofre naglasio je da je sada upravo trenutak da se bude hrabar i da se preduzmu koraci kojim bi Srbija ubrzala put evropintegracija. Na konferenciji kojom se obeležava deseta godišnjica prEUgovora – koalicije organizacija civilnog društva koje nadgledaju reforme vladavine prava u Srbiji u okviru procesa evropskih integracija, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), Žiofre je naglasio i da vladavina prava ostaje glavni stub evropskih inegracija Srbije. U radu konferencije učestvovala je i ministarka za evropske intgracije Tanja Miščević. „Ostajemo u potpunosti privrženi integraciji zapadnog Balkana – uključujući i Srbiju u porodicu evropskih naroda“, naglasio je Žiofre koji je na konferenciji govorio i o značaju slobode izražavanja i slobode medija, kao jednog od važnih stubova demokratije. Podsetio je da je Srbija usvojila medijsku strategiju i akcioni plan i dodao da se raduju blagovoremenom usvajanju i sprovođenju podzakonskih akata. „Sva druga pitanja koja treba da se odrade treba da se dese sada kada proširenje ulazi u specifičnu fazu gde se mnogo više pažnje posvećuje državama kandidatima. Ovo je trenutak da se bude hrabar da se preduzmu koraci da Srbija ubrza put na stazi EU integracija“, rekao je Žiofre. Ambasador je naglasio da je EU tu da pruži finansijku pomoć pravosuđu i da će nastojati da prati uskladnjenost reformi sa evoropskim standardima, da bi postigla ciljeve u pregovorima. Na konferenciji koju je organizovala Koalicija prEUgovor – Decenija prEUgovora – Očuvanje reformi vladavine prava bez kompromisa, Tanja Miščević je navela da unutrašnji proces reformi ne sme da stane, ma kako teška sitaucija bila. „Neka nas sve to potera da sedimo i razgovaramo i nađemo najbolja rešenja“, rekla je ona i dodala da Srbija 23 godine nastoji da napravi značajan napredak u različitim procesima i dodala da će za taj napradak svako reći da je nedovoljno brz. „Svi bismo želeli brže, ali ako uzmemo za primer reformu pravosuđa, to nije zakon, to nije čak ni usvajnaje ustavnih amandmana ni zakonskih i podzakonskih akata. To je promena svesti, to je profesionalizacija, izgradanja integriteta svih onih koji učestvuju u tom procesu“, rekla je Miščević. Dodala je da na to ne treba da čekamo vekovima. „Ne tražim ni opravdanje u tom segmentu, ali bih volela da svi zajedno učestvujemo u tome i organizacije civilnog društva koje su važan segment za poces integracija – od početka i dobijanja statusa kandidata i otvaranja pregovora“, rekla je. Ona je istakla da je poenta da nema procesa EU integracija ako u njemu ne učestvuje celo društvo i pozvala organizacije civilnog društva da budu objektivne, ali i kritične i pohvale, nešto ako država dobro uradi. Na konferenciji je predstavljen 20. po redu prEUgovor Alarm, redovni nezavisni polugodišnji izveštaj Koalicije koji prati stanje reformi u pojedinim oblastima Klastera 1. Izveštaj obuhvata period od novembra 2022. do maja 2023. godine. Koordinatorka koalicije prEUgovor Jelena Pejić Nikić rekla je u uvodnom delu skupa “da ne mogu da kažu da su zadovoljni rezultatom na putu evropskih integracija Srbije“. Navela je da Koalicija nije zadovolljna ni tempom EU integracija i dodala da je zato prEUgovor i dalje potreban srpskom društvu, naglasivši da im u fokusu ostaje završetak reforme pravosuđa, kao i „peripetije“ sa zakonom o unutrašnjim poslovima. Prema njenim rečima, velike tragedije koje su se desile u Beogradu i Mladeonvcu upozorenje su na sistemske probleme na koje Kolaicija mora da ukazuje kako bi se isprvile greške. Koaliciju prEUgovor čine ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, Centar za primenjene evropske studije, Grupa 484 i Transparentnost Srbija, za čiji rad je Žiofre izrazio poštovanje uz ocenu da je saradnja institucija i civinog društva ključna za evropski put Srbije. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra iznela je niz kritika zbog onoga što je rađeno, ali je navela i brojne propuste među kojima su, kako je navela, i ti da se radne grupe i koordinaciona tela kasno konstituišu i ne rade pravovremeno. “Sredniom marta održana je prva sednica Saveta za suzbijanje nasilja u porodici u novom sazivu, a do tada je već ubujeno devet žena“, navela je Ignjatović i podsetila na sve žrtve porodičnog nasilja i nedavnih tragedija u Beogradu i okoini Mladenovca. Rekla je da se ne zna ni kada će biti realizovane aktivnostri iz akcionog plana za Poglavlje 24. „Treću godinu već nije usvojen nacionalni plan za strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženam i nasilja u porodici“, rekla je i nagalsila da je u takvim okolnostima “više nego besramno reći da sistem nije zakazao“. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, reako je da je u međuvremenu napravljen i jedan pozitivan korak vezan za javne nabavke. „Konačno je ukinut jedan štetan zakon – Skupština bi trebalo da ga stavl van snage. To nam pokazuje da Vlada može da ispuni preporuke koje dobija od EU“, rekao je Nenadić. Član Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek naveo je probleme u procesu izrade Zakona o unutrašnjim poslovima, a više puta je ponovio i da je upitno zašto još niko nije izabran za direktora policije. Ministarka Miščević rekla je da su već pogledali preporuke i da je potpno spremna da sedne i kroz njih prođe sa radnom grupom koja radi na poglavljima 23 i 24. Dodala je da to važi i za preporuke iz godišnjeg izveštaja. Važno je da probamo da radimo zajednio i da unapredimo stvar, jer nam cilj nije da štikliramo da smo uradili neki posao. Takođe, pozvala je članice Koalicije da im se obrate pre obljavljivanja izveštaja kako bi se videlo kakvo je činjenično stanje i da li ima nešto što su propustili da stave u izveštaj. „Osnovni cilj i zadatak svega je dijalog i da proces reformi bude transparentan i inkluzivan“, rekla je ministarka i naglasila da ne može da se složi kada čuje one koji pišu izveštaj “da kažu da neće da učestvuju u radu vladinih tela zato što im ne veruju“. „Od toga nema dalje, to nije dobra polazna ocena“, rekla je ona i naglasila da celom procesu mora da se pristupi „sa više energije“.(22. maja)
EP želi snažnije napore za zaštitu novinara
STRAZBUR – U novom izveštaju Potkomiteta za ljudska prava, poslanici EP izražavaju duboku zabrinutost zbog globalne slobode medija, ukazujući na zloupotrebe i napade koji se vrše nad novinarima u mnogim zemljama, saopštio je EP. U izveštaju se žali zbog činjenice da je, prema podacima nevladine organizacije Komitet za zaštitu novinara (CPJ), 67 novinara ubijeno tokom 2022. Poslanici EP osuđuju sve zločine, uključujući ubistva, fizičke napade, mučenje, zastrašivanje i govor mržnje, počinjene nad ljudima koji rade u medijima širom sveta, uključujući i u EU. Podsećajući na suštinsku ulogu koju imaju novinari u pružanju pouzdanih i relevantnih informacija i kontroli vlasti, razotkrivanju kršenja ljudskih prava, korupcije, finansijskih i korporativnih zločina i još mnogo toga, poslanici Evropskog parlamenta kažu da je dužnost vlasti da štite slobodu izražavanja i bezbednost novinara. Oni pozivaju sve relevantne treće zemlje da donesu zakone i politike u skladu sa međunarodnim pravom kako bi osigurale bezbedno radno okruženje za medije i sprečile zloupotrebe protiv njih. „Ako želimo da zaštitimo demokratiju, moramo da zaštitimo nezavisno, istraživačko novinarstvo. Moramo da osiguramo bezbednost novinara i njihovu nezavisnost, da zaštitimo slobodu izražavanja i da obezbedimo medijsku raznolikost. Tako možemo sačuvati osnovno pravo svakog građanina da bude informisan“, rekla je izvestilac Izabel Vizeler-Lima posle glasanja. Izveštaj je usvojen sa 54 glasa „za“, tri uzdržana glasa i bez glasova „protiv“.(24. maja)
Evrostat: Lane rekordno niska nezaposlenost mladih u EU, u Srbiji 8,6 odsto
BRISEL- U Evropskoj uniji je prošle godine zabeležena rekordno niska nezaposlenost mladih između 15 i 29 godina, od 6,3 odsto, saopštio je Evrostat, navodeći i da je u Srbiju, bez KiM, nezaposlenost mladih lane bila 8,6 odsto. Na nivou zemalja EU ovo je rekordno niska nezaposlenost od početka merenja 2009. godine. Izraženo u brojkama, u EU je prošle godine bilo nezaposleno 4,48 miliona mladih. Najmanje nezaposlenih mladih je prošle godine zabeležena u Češkoj – 2,0 odsto, Nemačkoj i Bugarskoj – po 3,3 odsto, kao i u Mađarskoj i Poljskoj – po 3,5 odsto. Najviše nezaposlenih mladih je registrovano u Španiji – 11,2 odsto, Grčkoj – 10,6 odsto i u Švedskoj – 10,3 odsto Nezaposlenost među mladima je opala u skoro svim državama članicama EU u odnosu na 2021. godinu.(24. maja)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.